Političari i partije koji imaju jasne ideje i konkretan i primenjiv izborni program treba da učestvuju na izborima. Svejedno je šta će ostali da urade.
Kakva je budućnost opozicije ako se preskoče tako važne ustavne reforme ili ne bude akter možda i najprelomnijeg sporazuma u novijoj srpskoj istoriji?
U međuvremenu, pitanje ostaje – imaju li opozicione partije i pokreti jasan i konkretan plan za naredni period? Jer, od toga sve zavisi.
Kada bi mene pitali, rekao bih da probaju da pobede u beogradskim opštinama Voždovac i Palilula i da sačuvaju ono što sada imaju: Šabac, Paraćin, Čajetinu.
Bojkot koji bi mogao da bude poslednje sredstvo borbe, postao je okosnica opozicione politike bez jasnog pokazatelja šta je zapravo konačna mera uspeha.