Jer, da je postojala ikakva šansa da „Ne“ pobedi – referenduma i izmena Ustava ne bi ni bilo.
Njima opozicija mora da ponudi alternativu kroz jasno formulisanu kampanju.
opozicija u Srbiji je svetlosnim godinama daleko od nekog plana i programa delovanja
Od opštih izbora 3. aprila deli nas tek nešto više od četiri meseca. Većina ozbiljnih političkih aktera već je otpočela pripreme.
Ispred Pekića nema straže. Kao što je nikada za Pekiće i Đinđiće nije ni bilo.
Oktobar mesec, izbori su iza ćoška zajedno sa mobilisanim delikventima, dok je opozicija još uvek u „ako fazi“.
Na koji način će Srbija izaći iz stanja režima koji ispunjava osnovni formalni uslov demokratije (izbori), a ipak primenjuje brojne autoritarne prakse?
Srpska opozicija se suočava sa nizom objektivnih prepreka koje je postavila vlast, a koje sprečavaju mobilizaciju glasača.
Stavovi o ovim pregovorima su poprilično podeljeni. Neki tvrde da su besmisleni, neki tvrde da je to jedini način da se izborni uslovi poprave.
U hibridnim režimima, izbori se shvataju kao borba za legitimitet: pre svega za unutrašnju podršku ili uopšteno prihvatanje bez mnogo protivljenja građana.