Pravilo je da se žrtvama ne veruje, da se njihova patnja i trauma minimizuje.
Ako bismo se držali toga da je u nekim slučajevima pretpostavka nevinosti bitna, a u drugim se ne primenjuje, ko je taj koji će o tome da odlučuje?
Zbog čega se devojke lakše odlučuju da saopšte svoje iskustvo tumačici položaja zvezda nego policiji ili drugim institucijama? Sve lažu? Ne bih rekao.
Prvo pitanje tiče se fokusa na ulogu žene kao žrtve, a drugo se tiče snebivanja dela javnosti i nepoverljivosti prema navodima žrtava.
Kako da od grudve besa u stomaku stvorimo revoluciju?