Religija predstavlja mnogo čvršći osnov za objašnjenje unutrašnje vrednosti tradicije od univerzalne ljudske prirode.
Desnicu čine mase podložne efektu poruka sa vrha, a njene vokalne predstavnike ljudi ponikli u masi koji nikada nisu prestali da joj pripadaju i podilaze.
Da li je moguć još uvek neki poredak koji bi podjednako baštinio ideju slobode i neke minimalne i dalekoročno održive regulacije (minimalne države)?
Kroz istoriju, sindikati su u polju društvenog progesa bili prilično ambivalentna ili čak konzervativna snaga.
Kulturološke promene otupele su oštricu tradicionalnog konzervativizma i njegovu „prirodnu prednost“, a ojačale su leve snage i ekstremnu desnicu