U sklopu morbidnog takmičenja, Srbija i Hrvatska razvijale su tokom raspada Jugoslavije (1991-1999) različite strategije, usmerene ka međunarodnoj javnosti, radi dostizanja statusa „isključive žrtve” tokom…
Sloboda govora donekle liči na slobodu cena robe na tržištu. Ograničenja kretanja cena mnogo više podstiču nestašice i crno tržište sumnjivog kvaliteta.
Za razliku od današnje Republike Hrvatske, poricanje Holokausta nakon raspada socijalističke Jugoslavije nikada nije bilo prisutno u Republici Srbiji.
Teško šta bi se u filmu moglo označiti kao „antihrvatsko“, ali nema puno dileme oko toga šta se nalazi iza samog projekta.
Tokom celokupne ljudske istorije bilo je, i po svoj prilici, biće zločina čije namere i opseg dostižu nivo genocida. Zašto je Holokaust, onda, paradigmatičan?
Kada se u celini sagledaju sve pozitivne ocene i pomaci, samo jedna negativna ocena, te realna ograničenja koja će nastaviti da pogađaju Republiku Srbiju i…
Sa razvojem tehnologije menja se i način na koji obeležavamo Holokaust.
Danas, 27. januara, obeležava se Međunarodni dan sećanja na Holokaust i 75. godišnjica oslobođenja Aušvica.
Nacrt zakona predviđa dva muzeja koja će predstavljati posetiocima istorijsku realnost na beogradskom Starom Sajmištu.
Za Talas govorio je Dušan Nikodijević, autor knjige “Jasenovac između broja i žrtve”.