Ko kontroliše internet? Da li su to „big tech“ kompanije ili države i zakonodavci koji su do sada postavljali okvire i za sve ostale medije?
Prvo pitanje tiče se fokusa na ulogu žene kao žrtve, a drugo se tiče snebivanja dela javnosti i nepoverljivosti prema navodima žrtava.
Sada je pitanje ko, kako i o čemu će razgovarati, na šta će svaka od strana pristati i šta su garancije i mehanizmi kontrole koji će postojati.
Kako da od grudve besa u stomaku stvorimo revoluciju?
Dakle, zbog čega neko ne govori? Upravo ćutanje predstavlja glavni pokazatelj da se radi o traumi. A trauma predstavlja najteže moguće iskustvo.