Tramp i Mask – kompleksi bogova
Photo: Roberto Schmidt/AFP/Getty Images
Kompleks boga je beskompromisno verovanje da jednu osobu karakteriše ličnost nepogrešivosti i konstantan osećaj superiornosti. Prvi problem ovog kompleksa je subjektivni doživljaj osobe da svoja mišljenja smatra jedinim i bez pogovora ispravnim.
Drugi problem ovog kompleksa je taj da osoba ne obraća pažnju na celokupan interes društva već isključivo gleda svoj lični, dakle prisutan je visok stepen sebičnosti i samoživosti. Ishod ovakvih karakternih osobina dovodi do toga da osoba na političkom položaju sebe smatra gospodarom života i smrti.
Postavlja se pitanje, koji su to razlozi da jedan milijarder koji ima sve u životu ulazi u politiku? Vrlo često možemo čuti da je bolje da bogata osoba uđe u politiku jer ona neće iskoristiti politiku za lično bogaćenje. Iako to u svojoj osnovi ima smisla, nažalost, istina je sasvim suprotna.
Milijarderi, poprilično, koriste politiku da uvećaju svoje bogatstvo i moć, a i da sebe rehabilituju od kršenja zakona ako je to potrebno. Oni idu čak i korak dalje u tome da oblikuju svet na osnovu svojih ličnih ambicija u kojima leče komplekse bez uzimanja u obzir na dugoročnu kolektivnu dobrobit.
Takve dve osobe u političkom svetu, pored mnogih drugih, su trenutni predsednik SAD, biznismen i milijarder Donald Tramp, i kontroverzni biznismen i milijarder Elon Mask, njegov specijalni savetnik i lider (sada već bivši jer je najavio da napušta tu funkciju) paradržavne institucije čiji je cilj da “unapredi državnu efikasnost i smanji troškove.“
Donald Tramp je nedelju dana pre inaguracije lansirao svoju kriptovalutu $TRUMP koja je nakon inaguracije u jednom trenutku dostigla vrednost od 14 milijardi dolara. Istovremeno, abolirao je svoje pristalice koje su zbog njegovog gubitka na izborima 2020. godine napali savezni kongres i za koje su naknadno osuđeni.
Takođe je potpisao niz uredbi, među kojima se izdvaja odluka o povlačenju iz Pariskog klimatskog sporazuma, čime je dodatno usporen prelazak na obnovljive izvore energije. Pokrenuo je trgovinske ratove uvođenjem carina gotovo svim većim ekonomijama sveta. Iznosio je i kontroverzne predloge o vojnim intervencijama, poput ideja o prisustvu na Grenlandu i u Panamskom regionu, a u više navrata je iznosio stav da bi Kanada trebalo da postane deo SAD.
Sprovodio je politike deregulacije tržišta koje su dodatno pogodovale najbogatijima, uključujući i njegovog bliskog saradnika Elona Maska. Potpisao je uredbu kojom se smanjuje finansijska pomoć nevladinim organizacijama širom sveta koje se bave promocijom demokratije, dok je istovremeno otpustio desetine tužilaca koji su radili na slučajevima povezanim s njegovim imenom.
Najnoviji pohod je na univerzitete i njihove programe koji polako ali sigurno počinje da podseća na „Kulturnu revoluciju“ u Kini za vreme Mao Cedunga.
Istovremeno, njegov čovek za neformalne specijalne operacije Elon Mask, koji navodno želi da čovečanstvo ide u svemir, finansijski i retorički podržava desničarske frakcije u Evropi koje svoje korene vuku u nacističkim ideologijama koje će se zauzvrat boriti protiv trenutnog trenda regulacije digitalnog tržišta koji ne ide u prilog američkim gigantsko-tehnološkim kompanijama i njihovim milijarderima. Novonastali razlaz između Trampa i Maska takođe pokazuje taj ego, sujetu i ogromnu materijalističku orijentisanost gde je Mask shvatio da njegovo političko delovanje utiče na vrednost kompanije Tesla i da je neophodno da se vrati onome što najbolje zna, a to je zarađivanje puno novca.
S obzirom da su podaci (information data) nova nafta, najvažniji ljudi dvadeset i prvog veka nisu oni koji se bave naftom nego oni koji su napravili tehnološke gigante, kao što su Elon Mask, Mark Zakerberg, Džef Bezos i drugi. Živimo doba digitalnog feudalizma u kome tehnologija oblikuje svest čoveka i u kome milijarderi i političari oblikuju svet prema svom ličnom nahođenju bez razmišljanja na kolektivno dobro. Tehnološki giganti u saradnji sa političarima kroz populističku retoriku i progandne softverske alate kontrolišu masu stvaranjem paralelnih svetova koji služe isključivo njihovim interesima. Prvobitna, koja možda nikada nije ni postojala, dobra namera tehnoloških giganta da se svet uz pomoć njihovih platformi poveže i oslobodi tradicionalnih propagandnih alata, kao što su televizija i radio, više ne postoji.
U vezi sa tim, države sa dugom tradicijom demokratije u koju se kulturološki iskreno veruje i za čiju odbranu su se institucije decenijama, pa možda i vekovima, spremale, imaju šansu da održe neki vid demokratičnosti. Države, kao što je naša, koje imaju viševekovnu tradiciju zloupotrebe demokratskih ideja u cilju vladanja u kojem je čovek beskičmeno biće koje treba da, bespogovorno, prati kalifa, biće u velikom problemu.
Mi, svakako, ne možemo da utičemo na to ko će upravljati SAD-om ali moramo kao društvo da shvatimo da apolitičnost nije opcija u ovo novo doba Velikog brata pored kojeg će Staljinov sistem kontrole i zloupotrebe izgledati kao malo dete. Treba da shvatimo da predstavnička demokratija (sistem koji trenutno imamo u kome biramo naše predstavnike) više ne funkcioniše i da je direktna demokratija (sistem u kojoj građani sve više zajednički odlučuju o stvarima od javnog značaja) ono što je neophodno za novo digitalno doba koje nam predstoji.
Poslednji je trenutak da postanemo građansko društvo koje se protiv manjka demokratije brani upravo većim stepenom demokratije, koje dovodi do političke emancipacije i svesti, u suprotnom, imaćemo tiraniju bezličnih algoritama koje uspešno zloupotrevljavaju milijarderi i licemerni političari u svoje interesne svrhe.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
Doktor nauka međunarodnih odnosa