Cena podele: Kako geopolitika menja tokove globalnih finansija
Photo: Ivan Aleksic on Unsplash
Poslednjih godina svet postaje sve više podeljen. Tenzije između SAD i Kine, potom rat u Ukrajini i prateći loši ekonomski i politički odnosi Rusije sa evropskim zemljama, kao i mogućnost da se preseku lanci snabdevanja kao što je to bio slučaj tokom pandemije doveli su do osećaja da je vreme globalizacije prošlo. Na to su se nedavno nakalemile i Trampove carine.
Ali šta ovo znači za finansijske tokove? Šta se dešava sa globalnim finansijama kada u igru uđe geopolitika? Jedna studija MMF-a pokazuje da političko savezništvo između zemalja utiče na to koliko i gde korporacije iz tih zemalja ulažu svoj kapital. A kada usled geopolitike politički odnosi postanu loši, novac se povlači preko granica.
Politika danas oblikuje finansije
Studija MMF-a A Gravity Model of Geopolitics and Financial Fragmentation (2024) pokazuje da zemlje sve više investiraju jedna u drugu ne samo iz ekonomskih razloga, već i na osnovu političkog savezništva. Saveznici ulažu u saveznike, dok rivali drže novac bliže sebi.
Ova geopolitička fragmentacija menja način na koji deluju globalne finansije. Ranije je kapital uglavnom išao tamo gde su bile najbolje prilike da se kreira profit. Danas je sve značajniji uticaj drugih faktora, kao što su poverenje, bezbednost i politička bliskost. Što su dve zemlje politički udaljenije – recimo SAD i Rusija – to će manje ulagati jedna u drugu, čak i ako postoji poslovni interes za tako nečim.
Ovo može da se poredi sa gravitacijom: kao što jačina gravitacione sile slabi sa udaljenošću, tako i finansijske veze slabe sa političkom distancom.
Koliko nas košta podela?
Koliko novca je u pitanju? Prilično mnogo. Ova studija procenjuje da ako svet nastavi da se kreće ka političkoj fragmentaciji, ukupna prekogranična ulaganja u akcije i obveznice mogla da se smanje za čak 15%.
To znači manje međunarodnih investitora spremnih da finansiraju državne dugove, manje kapitala za kompanije i potencijalno više kamate na zaduživanje. Male i politički izolovane zemlje mogle bi da izgube još više – jer kada imate saveznike onda ono što izgubite na jednoj strani, možete barem delimično da nadomestite na drugoj. Ali ako ste neutralna zemlja, koja se nije jasno svrstala uz velike sile, kapital bi mogao da vam izmakne iz oba pravca.
Još gore, postoji opasan začarani krug: kada politička distanca uzrokuje finansijsku fragmentaciju, to dodatno smanjuje podsticaje za saradnju – što zemlje gura još dalje jedne od drugih.
SAD i Kina već su u razlazu
Ovaj model se uklapa u ono što već vidimo. Nakon početka trgovinskog rata između SAD i Kine, američki investitori počeli su da smanjuju izloženost kineskom tržištu (narodski rečeno, da povlače kapital investiran u Kini). Rat u Ukrajini izazvao je masovno povlačenje zapadnog kapitala iz Rusije. Sankcije, kontrole izvoza i strože provere stranih ulaganja postale su uobičajene.
Zapravo, političko savezništvo sada bolje objašnjava obrasce ulaganja između zemalja nego tradicionalni faktori poput geografske blizine ili veličine ekonomije. To je velika promena u načinu funkcionisanja globalnih finansija.
Ko najviše gubi?
Zemlje u razvoju koje zavise od stranih ulaganja možda će teže dolaziti do kapitala ako se ne percipiraju kao deo jasno definisanog političkog bloka. Manje ekonomije bez razvijenih domaćih tržišta kapitala imaće još manje opcija.
Čak ni velike ekonomije poput SAD i Kine nisu imune. Manja mobilnost kapitala znači manje mogućnosti za diverzifikaciju i više troškove finansiranja. Vremenom, to može usporiti privredni rast u celom svetu.
Srbija na vetrometini
Zaključak je jasan: kako se svet deli na geopolitičke blokove, novac sve više prati tu podelu. Kratkoročno, to možda deluje mudro – ulažete samo tamo gde imate političko poverenje. Ali dugoročno, to košta. Globalna ekonomija najbolje funkcioniše kada kapital slobodno teče. Kada se podižu zidovi, svi gubimo nešto.
Ali ako je to već tendencija koja će se barem neko vreme nastaviti, treba da vidimo kako da iz izvučemo najviše koristi a najmanje štete. Na prvi pogled, za sada deluje da je politika četiri stuba spoljne politike dala određene rezultate – strani investitori iz Kine i Rusije prisutniji su u Srbiji nego u drugim zemljama regiona. Ipak, i ovo ima svoje granice – kako se podiže gvozdena zavesa, ova politika donosi sve manje koristi i sve više štete. Koliko god se to nama (ne)sviđalo, Srbija je ekonomski barem zbog svog geografskog položaja deo evropske privrede, i rast političkog rizika u odnosima Evrope i Kine može da nas veoma skupo košta jer na jednog investitora iz Kine koji će možda doći biće tri puta toliko više evropskih koji će nas zaobići.
Glavni urednik Talasa