Pojas za spasavanje evropskog duga: Nemačka pušta vazduh
Photo:REUTERS
Dugovi nadnacionalnih institucija Evropske unije (EU), Evropskog mehanizma za stabilnost (EMS), Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) i Evropske investicione banke (EIB) su ogromni jer dostižu sumu od 1.500 milijardi evra. Investitori u ove dužničke hartije od vrednosti u njih investiraju jer vlada stav da na kraju krajeva Nemačka stoji iza ovog zajedničkog duga. A tu polako počinju da se javljaju problemi.
Najveći garant
Pored već pomenute sume, Nemačka je garant i za latentne gubitke iz programa kupovine aktive i hitnog programa kupovine tokom pandemije Evropske centralne banke, kao i za sve gubitke koji nastanu u okviru TARGET2 sistema (glavne evropske platforme za obradu visokovrednih plaćanja u realnom vremenu), što je oko 800 milijardi evra.
Najveći potencijalni rizik koji pokriva poverenje u nemačku ekonomsku stabilnost jeste potencijalna pomoć drugim državama članicama u vraćanju njihovih dugova. Ukupan javni dug zemalja EU zajedno iznosi oko 14.300 milijardi evra.
Nemački dug
Dug Nemačke trenutno iznosi 2.670 milijardi evra, uz BDP od 4.280 milijardi, što daje odnos duga prema BDP-u od 62,4% što deluje prilično dobro u poređenju sa velikim brojem zemalja evrozone gde je javni dug značajno viši – Grčke (preko 150%), Italije (135%) i Francuske (113%).
Tako da nije ni čudo da se nemački javni dug smatra veoma sigurnim. Međutim, i ovaj umereni nivo javnog duga Nemačke prilično je viši u poređenju sa drugim dužnicima iz EU na istom nivou razvoja – Holandija sa 42%, Švedska sa 32%, Danska sa 34% – čije obveznice imaju isti bezrizični nivo duga od AAA. Prema tome, ako bi Nemačka nastavila da uzima nove kredite mogla bi da izgubi ovu najvišu kreditnu ocenu, a to može da ima potom domino efekat i na sve ostale. A Nemačka je nedavno promenila svoj Ustav da bi mogla da se dodatno zaduži u iznosu od 600 milijardi evra, zarad naoružavanja vojske i ulaganja u infrastrukturu.
Pucanje brane
Ali šta bi se desilo sa EU ako bi Nemačka izgubila AAA rejting? I one bi izgubile rejting. Njihov kreditni rejting je samo posledica nemačkog rejtinga. To se već dogodilo sa kreditnim rejtingom EFSF-a kada je nedavno oboren kreditni rejting Francuske na AA-. Dodatno snižavanje nemačkog rejtinga ne bi oborilo odmah EFSF, ali bi sigurno imalo negativnog uticaja.
Za razliku od ovih užih kreditnih programa čiji rejting zavisi od visine sredstava koja su pokrivena dužničkom aktivom zemalja članica i posledično njihovim kreditnim rejtingom, kreditna ocena EIB počiva na nešto široj osnovi, kroz uplatu kapitala od zemalja Evrope. Na primer, uplaćeni kapital Nemačke u EIB iznosi 43 milijarde evra.
Koliko Nemačka ima prostora?
Sve je ovo lepo teoretisanje, ali nema puno veze sa realnošću ako Nemačke bude držala stanje pod kontrolom. Ali ovaj manevarski prostor nije toliko veliki. Procena je da granica AAA kreditnog rejtinga zemalja stoji na oko 85% BDP-a. Ako to uzmemo kao neku čvrstu granicu, manevarski prostor Nemačke je razlika između tog i trenutnog nivoa javnog duga, ili oko 990 milijardi evra. A već dve trećine tog iznosa je nedavno iskorićeno novim zaduživanjem za infrastrukturu i vojsku.
Visina BDP-a ovde igra veoma važnu ulogu. Ukoliko privredna aktivnost bude rasla, tako će rasti i prihvatljiv nivo zaduženja. Ali nemačka privreda već dve godine stagnira, i još uvek nije dostigla svoj nivo od pre pandemije korona virusa. Ovo nije baš ohrabrujuć signal.
Dodatno, neke stvari ne zavise samo od Nemačke. Agencija Fitch koja ocenjuje kreditni rejting je nedavno objavila kako će se nivo duga EU uzimati u obzir prilikom ocene rejtinga dugova država članica, i obrnuto. A Evropska komisija je objavila da planira novo zaduženje od 150 milijardi evra za plan naoružavanja.
Ispumpani pojas za spasavanje
Finansije evrozone – i EU – oslanjaju se u slučaju nekih problema na neiskorišćeni kapacitet Nemačke za zaduživanje pre gubitka AAA rejtinga. Investitori vole da veruju da su milijarde evra njihovog novca zarobljenog u državnim dugovima sigurni jer se, na neki način, „oslanjaju na Nemačku“. Nedavno popuštanje nemačkog „kočionog mehanizma“ za zaduživanje znači da se nemački pojas za spasavanje prilično ispumpao. Dakle, u slučaju potrebe za spasavanjem, skoro da nema AAA garancije za dugove EU institucija ili drugih članica evrozone.
Ovo nije sjajna vest u trenutku kada će evropska privreda tek da pretrpi značajan udarac zbog Trampovih carina, dok pokušava da povrati sigurnost usled straha od konfrontacije sa Rusijom. Istovremeno, politička nestabilnost u najvećim zemljama preti da produži spiralu zaduživanja, zarad kupovine glasova na izborima.
Glavni urednik Talasa