Zov Plemena – knjiga Maria Vargasa Ljose koju treba svako da pročita
Photo: AP Photo/Seth Wenig
Svetska kultura i književnost nedavno su izgubile jednog od velikana. O važnosti Ljose za latinoameričku, hispansku i svetsku književnost uopšte pisano je još i za njegovog života, što nije čudno, imajući u vidu da je dobio i Nobelovu nagradu za književnost 2010.
Veliki broj njegovih romana kao potku ima temu sukoba između pojedinca sa jedne i državnog aparata sile sa druge strane. Ovo nije novina u književnosti (kao što ništa i ne može biti novina, jer “sve je već napisano”) ali jeste interesantan detalj imajući u vidu političko-ideološki krug koji je Ljosa napravio. U mladosti vatreni marksista, kao uostalom i gotovo svi pisci i intelektualci njegove generacije u Latinskoj Americi, već u 30-im godinama postaje razočaran Kastrovom kubanskom revolucijom kada je postalo jasno da se ona pretvorila u ogoljenu i brutalnu diktaturu.
Ljosa je potom započeo transformaciju u glasnog zagovornika liberalnih vrednosti. Za njega je liberalizam podrazumevao politički pluralizam, demokratiju, vladavinu prava, otvoreno društvo uz sve političke, medijske i lične slobode koje se uz podrazumevaju, ali ekonomske slobode i tržišna privreda bazirana na privatnoj svojini kao garant političkih i drugih društvenih sloboda.
Svoj politički credo Ljosa je opisao u svojoj knjizi Zov Plemena (La llamada de la tribu) koja je objavljena 2018, da bi tek 2023. bila prevedena na engleski (The Call of the Tribe) a na srspki još nije. Ovu knjigu bih najbolje opisao kao Ljosinu autobiografsku intelektualnu istoriju – to nije roman, nije zbir eseja već opis umetnikovog društvenog i ideološkog sazrevanja.
Zov plemena predstavlja upečatljivo i pristupačno istraživanje korena liberalne misli, dajući nam važne uvide u načine na koje su liberalne ideje oblikovale naš savremeni svet, toliko da mnoge od njih danas uzimamo zdravo za gotovo. U prilično turbulentnim političkim trenucima današnjice i opšteprisutnoj i rastućoj društvenoj polarizaciji, ova knjiga pruža dragocen pogled na značaj demokratije, slobode i otvorenog dijaloga.
Ljosa nas kroz ovu knjigu vodi na svoje lično intelektualno putovanje kroz ideje po njemu sedam najuticajnih liberalnih mislilaca, koji su svi značajno oblikovali njegova politička shvatanja. To su Adam Smit, Hose Ortega i Gaset, Fridrih Hajek, Karl Poper, Remon Aron, Isaija Berlin i Žan-Fransoa Revel. Iako među njima ima velikih razlika po brojnim temama, kao zajedničku crtu imaju upravo ono što je oblikovalo Ljosin spisateljski opus – zalaganje za individualnu slobodu i otklon od autoritarizma i ekstremnih ideologija.
Na primer, Vargas Ljosa istražuje čuvenu “nevidljivu ruku” škotskog filozofa Adama Smita, objašnjavajući kako je Smit verovao da kada pojedinci slobodno slede sopstvene interese, nenameravano donose korist čitavom društvu, koja se lako vidi u Smitovom citatu da “ne očekujemo večeru od velikodušnosti mesara, pivara ili pekara, već od njihove brige za sopstveni interes.”
Takve ideje su posebno važne danas kada rasprave o tržišnoj ekonomiji i ulozi države u privrednom životu svako malo ponovo rasplamsavaju, sa političarima i dežurnim intelektualcima koji nas svako malo uveravaju da su oni ti koji znaju kako da upravljaju privrednim životom, samo treba da im damo šansu.
Govoreći o španskom filozofu Hose Ortega i Gasetu, Ljosa naglašava njegovu ideju o masovnom društvu i opasnostima koje ono predstavlja za individualnu slobodu. Ortega je upozoravao da kada društvo kontrolišu mase koje odbacuju intelektualnu odgovornost, to može dovesti do sunovrata kulturnih, političkih i moralnih standarda. Ljosa ističe Orteginu bojazan da su za masovnu politiku neophodni moralni, obrazovani i samosvesni pojedinci – da se demokratija ne bi pretvorila u vladavinu gomile.
Ideje Fridriha Hajeka takođe zauzimaju centralno mesto u ovoj knjizi. Hajek se protivio centralnom planiranju i državnoj kontroli ekonomskih aktivnosti, naglašavajući spontani poredak nastao ličnim izborima pojedinaca i slobodnoj tržišnoj utakmici. Ljosa objašnjava kako Hajekove ideje pomažu čitaocima da shvate zašto prekomerna državna uloga u privrednom životu može ugroziti ne samo slobodu već i ekonomski prosperitet.
Filozofija Karla Popera, posebno njegov koncept “otvorenog društva”, snažno odjekuje kroz celu Ljosinu knjigu. Poper je verovao u društva u kojima se ideje i politike mogu otvoreno kritikovati i o njima raspravljati. Ljosa ukazuje na Poperov ključni argument da je dobro društvo ono koje ostaje fleksibilno, prilagodljivo i otvoreno za kritiku i unapređenje.
Značajan doprinos za Ljosu daje i Isaija Berlin, koji je razlikovao pozitivnu i negativnu slobodu, naglašavajući da prava sloboda podrazumeva život bez prinude. Ljosa objašnjava kako Berlinova razlika pomaže čitaocima da shvate važnost balansa između individualne slobode i kolektivne odgovornosti.
Odbrana demokratskog liberalizma koju je zastupao Rejmon Aron tokom Hladnog rata takođe je istaknuta. Aron je isticao realizam, umerenost i racionalnu debatu kao lek protiv ideološkog ekstremizma (mada je njegova knjiga o marksizmu Opijum za intelektualce je za većinu levičara bila sve osim umerena, uključujući i njegovog prijatelja Žana Pol-Sartra). “Sloboda, demokratija i racionalni dijalog krhka su dostignuća, neprekidno ugrožena ideološkim fanatizmom” – kako je Aron govorio.
Poslednji mislilac o kome Ljosa piše bio je Žan-Fransoa Revel, koji se takođe zalagao za demokratiju i bio protiv totalitarizma. Revel je upozoravao na opasnosti slepog prihvatanja ideologija bez njihovog kritičkog preispitivanja i kako takav gotovo verski pristup ideologiji može da ima poguban uticaj na demokratske institucije.
Poglavlje o Revelu je posebno interesantno, jer je njegov intelektualni put od socijaliste (pisao je govore za Fransoa Miterana, socijalističkog predsednika Francuske i čak se kandidovao na izborima kaoi kandidat socijalističke partije) do klasičnog liberala veoma sličan Ljosinoj intelektualnoj i ideološkoj transformaciji.
Zov plemena je knjiga koju svako treba da pročita jer podstiče na promišljanje o sopstvenim političkim uverenjima i principima koji su neophodni za uspostavljanje poretka slobode. Ljosa piše jasno, zanimljivo i duboko pronicljivo, tako da ove ideje čini jasnim i razumljivim i onima koji nisu čitali dela ovih autora. Ova knjiga je vredan i uvek dobrodošao branilac demokratskih sloboda, ljudskog dostojanstva, vrednosti humanizma i otvorene debate.
Glavni urednik Talasa