Poljoprivreda: Zašto će GMO biti od suštinskog značaja
Photo:Frames For Your Heart on Unsplash
Suočena sa rastućom populacijom i promenljivom klimom, svetska poljoprivreda se nalazi na raskrsnici. Da li bi genetski modifikovani organizmi (GMO) mogli biti naš spas?
Poljoprivreda se suočava sa višestrukim izazovima na globalnom nivou.
Svetska populacija nastavlja da raste; prema podacima UN-a, do 2100. godine mogla bi dostići 11 milijardi ljudi (bilo ih je 8 milijardi 2022. godine, a 2,6 milijardi 1950. godine). Poljoprivreda mora da se prilagodi promenljivim klimatskim uslovima, kao i pritisku bolesti i štetočina, koji ne jenjava, pa čak i raste.
Javno mnjenje sve više zahteva ekološki prihvatljiviji pristup kroz smanjenu upotrebu sredstava za zaštitu biljaka, što je ponekad sasvim opravdano. Da bi se na sve to delotvorno odgovorilo, genetski modifikovani organizmi (GMO) nisu samo opcija, već i prilika za korak napred.
Otpornost na bolesti i štetočine
Karipska banana mogla bi biti spašena zahvaljujući GMO-u. Gljivica koja izaziva crnu sigatokozu (cercosporiozu) uništava sortu Cavendish, koja čini 50% svetske proizvodnje banana. Postoje brojni pesticidi za borbu protiv ovog problema, ali su sve manje efikasni. Gubici prinosa mogu dostići i skoro 50%.
Izraelske kompanije Rahan Meristem i Evodžen rade na stvaranju genetski modifikovane sorte Kavendiš koja bi bila otporna na ovu crnu gljivicu Sigatoku. Trenutno traje tesiranje na terenu, koje bi trebalo biti gotovo uskoro. Proizvodnja banana na Martiniku i Gvadalupu zavisi od ove genetski modifikovane banane. Takođe, Evropska unija sada mora da izmeni svoje propise kako bi odobrila proizvode dobijene novim genomskim tehnikama.
Čitava lokalna privreda iščekuje ovu odluku, a njen odjek će se osetiti širom sveta.
Još jedna bolest pogađa i sirak (sorghum) – reč je o antraknozi, koja izaziva gubitke u prinosu do 50%. I za nju postoji genetski modifikovano rešenje. Naučnici iz američkog Ministarstva poljoprivrede i Univerziteta Perdju, otkrili su gen u ovoj biljci koji bi je mogao bolje zaštititi. Uticaj bi bio ogroman: sirak je peta najviše uzgajana žitarica na svetu. Ovo otkriće omogućilo bi razvoj genetski modifikovanih sorti sirka otpornih na antraknozu, čime bi se zaštitila, pa čak i povećala, žetva uz očuvanje kvaliteta zrna.
Takođe u vezi sa sirkom, krajem 2022. godine u Keniji i Etiopiji pokrenuto je javno-privatno partnerstvo pod nazivom Striga Smart Sorghum for Africa (SSSfA), sa ciljem da se pomoću CRISPR tehnologije za uređivanje genoma razviju nove sorte otporne na Strigu – parazitsku biljku koja može uništiti čitav usev. Mnoge afričke zemlje, koje su ujedno i najteže pogođene neuhranjenošću, sve više pokazuju interesovanje za GMO.
Zahvaljujući GMO-ima, takođe možemo poboljšati nutritivni profil određenih namirnica.
U Indiji, koja je sada najnaseljenija zemlja na svetu, Nacionalni institut za agropoljoprivrednu biotehnologiju radi na poboljšanju nutritivne vrednosti banana kako bi se borio protiv anemije i nedostatka vitamina A.
U Velikoj Britaniji, biolozi sa Univerziteta u Bristolu i kompanije Curtis Analytics Limited koriste CRISPR-Cas9 tehnologiju kako bi deaktivirali gen uključen u sintezu asparagina. Ova aminokiselina, prisutna u pšenici uzgajanoj na polju, može, kada dostigne 120 stepeni, proizvesti akrilamid, agens klasifikovan kao „verovatno kancerogen“. Početni testovi pokazuju smanjenje proizvodnje akrilamida za 45% prilikom tostiranja hleba, a samim tim i smanjenje rizika od raka.
Neophodna adaptacija na klimatske promene
U nastavku prenosimo mišljenja različitih stručnjaka sa simpozijuma Francuskog udruženja za biljne biotehnologije (AFBV), održanog u oktobru 2022. godine.
Žak Le Gua, direktor istraživanja u INRAE-u (Nacionalni institut za poljoprivredna, prehrambena i životna istraživanja), skreće pažnju na činjenicu da prosečni nacionalni prinosi pšenice u Francuskoj stagniraju još od 1990-ih.
Razlog je jasan:
„Povećanje učestalosti nepovoljnih klimatskih uslova sa niskom dostupnošću vode i visokim temperaturama tokom punjenja zrna.“
On ističe da se istraživači sada fokusiraju na razvoj korenovog sistema i primenu mikorizacije, kako bi pšenica mogla efikasnije da crpi vodu i mineralne materije iz zemljišta. Pozdravlja i komercijalizaciju genetski modifikovane pšenice otporne na sušu u Argentini, koja je sada odobrena i za uzgoj u Brazilu. Problem stagnacije prinosa ne pogađa samo pšenicu — i druge važne kulture u Francuskoj beleže isti trend.
Filipu Gejtu je jasno da „ova klimatska promena remeti rast vrsta koje gajimo“.
Međutim, analiza ovih novih i nestabilnih uslova omogućava identifikaciju genetskih osobina koje bi trebalo unaprediti, kako bismo dobili biljke koje su im prilagođene. Gospodin Gejt tvrdi da će „genetska poluga sama po sebi ostati važna, ali ipak nedovoljna“. Genetski modifikovani usevi će morati da se kombinuju sa novim agronomskim praksama, da imaju efikasne alate za donošenje odluka i da obezbede bolji pristup vodi kroz stvaranje novih resursa. Neophodno je razviti sektor reciklaže vode, sektora u kojem Francuska zaostaje za drugim zemljama, posebno iz regulatornih razloga.
Tolerancija prema deficitu vode predstavlja jedan od večih izazova.
Kristof Salaud ističe da se biotehnološki pristupi proučavaju već dvadesetak godina i da su stvorene nove sorte,tolerantne na stresne uslove, poput genetski modifikovanog kukuruza MON87460. Ipak, istraživanja su i dalje u punom jeku, jer u igru ulazi veliki broj genetskih faktora.
Proizvoditi više i kvalitetnije
Na konferenciji AFBV, Teri Langin je objasnio:
„Poljoprivreda se suočava sa dvostrukim izazovom: mora da se prilagodi globalnim promenama kako bi obezbedila sigurnost hrane, a istovremeno da smanji uticaj na životnu sredinu.”
Po njegovim rečima: „oplemenjivanje biljaka predstavlja jedan od ključnih izazova“, dok biljne biotehnologije otvaraju nove mogućnosti.
Na primer, NGT (nove genomske tehnologije) „predstavljaju snažne alate koji dopunjuju tradicionalne metode oplemenjivanja biljaka, zahvaljujući svojoj sposobnosti da stvore originalnu genetsku raznolikost, olakšaju prenos znanja sa model biljaka na gajene biljke i omoguće konstrukciju genotipova koji su teško dostižni tradicionalnim metodama.“
Ponekad, gen koji pomaže otpornosti na jednu štetnu pojavu može izazvati drugu.
Na primer, kod više biljnih vrsta, gen poznat kao mlo pruža otpornost na pepelnicu, ali usporava rast biljke i smanjuje prinos. Uz pomoć nove CRISPR tehnologije, moguće je zadržati normalan rast i prinos, a istovremeno biljku učiniti otpornom na pepelnicu. To je veliki napredak.
Jedan od glavnih ciljeva GMO-a jeste povećanje prinosa uz smanjenje upotrebe sredstava.
U članku objavljenom u European Scientist, profesor Kristof Robaglia sa Univerziteta Aix Marsej navodi sledeće brojke.
Gajenje genetski modifikovanih biljaka „povećalo je prinos soje za 330 miliona tona, a kukuruza za 595 miliona tona u periodu od 1996–2020. , što je poljoprivrednicima donelo profit od 261 milijarde dolara.“
Pored toga, uzgoj genetski modifikovanih biljaka doveo je do smanjenja upotrebe inputa, tj. manjeg korišćenja pesticida, đubriva, vode i poljoprivrednih mašina.
U Indiji je GMO pamuk otporan na insekte doprineo povećanju prinosa za 44 do 63%. Dok je u Kini, zahvaljujući tom istom GMO pamuku upotreba insekticida prepolovljena.
Profesor takođe ističe da uzgoj genetski modifikovanih biljaka „otpornih na herbicid glifosat omogućava izbegavanje oranja, koje inače proizvodi gasove staklene bašte usled potrošnje fosilnih goriva i respiracije mikroorganizama. Tako je u Kanadi, u periodu od 1991–1994. , hektar zemljišta bio izvor ugljen-dioksida, dok je u periodu od 2016-2019. postao ‘ugljeni ponor’, skladišteći 0,12 tona godišnje zahvaljujući prestanku oranja i povećanoj apsorpciji CO₂ usled viših prinosa.“
Postoje brojni drugi primeri koji potvrđuju ove činjenice.
Kineski naučnici su identifikovali gen u pirinču koji učestvuje u fotosintezi i apsorpciji azota. Biljke sa dodatnom kopijom tog gena su testirane na terenu i pokazale su veće i brojnije zrnevlje: prinosi su bili viši za od 41% do 68%, čak i uz manji unos azota. U slučaju sirka, američka genetski modifikovana verzija smanjuje potrebu za fungicidima, čime se snižavaju troškovi proizvodnje. Jer, ne zaboravimo da su sredstva za zaštitu biljaka skupa. Da mogu bez njih, poljoprivrednici bi to oberučke prihvatili.
Upravo zato su istraživanja o GMO izuzetno važna – za životnu sredinu, za ljude, i za ekonomiju. Put je dug, ali perspektiva je svetla. Evropska unija i Francuska moraju preispitati svoje strategije i stvoriti povoljnije okruženje za inovacije u biljnoj proizvodnji.
Iako su neki GMO proizvodi odobreni za plasman u EU, jedino se kukuruz MON 810 uzgaja, i to samo u Španiji i Portugalu. Francuska, međutim, i dalje ostaje zarobljena u besmislenom principu predostrožnosti.
*Tekst je prvo obajvljen na sajtu Contrepoints.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
