Velike političke promene na izborima neće doneti potrebne promene u Nemačkoj
Photo:Bbc
Fridrih Merc je izašao kao pobednik na opštim izborima koji su doveli do dramatičnih promena u nemačkoj politici – ali s obzirom na to da je njegova stranka odgovorna za mnoge probleme u zemlji, radikalni zaokret izgleda malo verovatan, kaže Rajner Zitelman
Fridrih Merc i njegova desno orijentisana Hrišćansko-demokratska unija (CDU/CSU) izašli su kao pobednici na parlamentarnim izborima u Nemačkoj, osvojivši 28,6 odsto glasova. Ipak, ovo je slab rezultat, s obzirom na neuspehe prethodne vlade koju su predvodili Zeleni i Socijaldemokrate (u toćlanoj koaliciji sa FDP-om, koji nije imao nikakav uticaj). Ovo je drugi najgori rezultat u istoriji Hrišćanskih demokrata, sa samo osam posto prednosti u odnosu na desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD), koja je osvojila 20,8 odsto glasova.
Fridrih Merc je obećao da će prepoloviti udeo AfD-a na izborima. Međutim, podrška ovoj stranci je udvostručena u odnosu na 2021. godinu, povećavši se sa 10,4 na 20,8 procenata, dok je Mercova stranka porasla samo za 4,4 posto. Merc je platio cenu što nije uspeo da se ranije i odlučnije distancira od nasleđa Angele Merkel, bivše kancelarke Nemačke (od 2005. do 2021. godine). Što se politike tiče, Merc je postepeno menjao stavove Hrišćanskih demokrata o različitim pitanjima, a naročito o migraciji.
Ali svaki put kad je CDU/CSU kritikovao migracionu politiku, AfD je odgovarao: “Ali to je CDU/CSU započeo pod Merkelovom 2015. godine.” Najzanimljiviji podatak iz izborne noći bio je odgovor birača na pitanje ko je odgovoran za veliki broj migranata i azilanata u Nemačkoj: 54% birača je okrivilo CDU/CSU.
Sličnan stav birači su imali i o drugim pitanjima. Merc je kritikovao zatvaranje nuklearnih elektrana, a AfD je odgovarao: “To je CDU odlučio pod Merkelovom.” Takođe, kada je Merc izrazio zabrinutost zbog zabrane automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, AfD je samo odgovorio: “Nije li to bila Ursula von der Lajen koja je predvodila zabranu motora u EU?”
Novi politički početak
Da bi zaista pokazao da kreće u novi politički pravac, Merc je morao da se distancira od Merkelinih politika mnogo ranije i odlučnije, kao i da se suoči sa prošlošću svoje stranke. Međutim, on se plašio da to učini jer je znao da je njegova stranka podeljena između umerenih konzervativaca, poput njega, i onih koji su i dalje vezani za politike bivše kancelarke. Javno odricanje od Merkelinog nasleđa, iako je bilo nužno, izazvalo bi podelu unutar stranke. Merc je tek nekoliko nedelja pre izbora shvatio da mora da prizna odgovornost CDU/CSU za mnoge od problema sa kojima se Nemačka suočava (migracija, energetska politika i drugi). Ali tada je bilo već prekasno.
Merc je imao poteškoća i da uverljivo objasni kako namerava da sprovede radikalne promene u migracionoj i ekonomskoj politici koje je obećao. Na kraju krajeva, on je isključio koaliciju sa AfD-om i opredelio se za koaliciju sa Socijaldemokratama (SPD) ili Zelenima, strankama koje su odgovorne za katastrofalne migracione i ekonomske politike u poslednje tri godine.
Vrlo je izvesno da će Merc formirati koaliciju sa SPD-om. Radikalni politički zaokret koji Nemačkoj hitno treba nakon ere Merkel, najverovatnije se neće desiti. Ono što Nemačkoj zaista treba je kancelar koji će drastično smanjiti poreze, radikalno deregulisati tržište, zaustaviti prelazak na zelenu energiju, sprovesti migracionu politiku sličnu onoj u Danskoj, Holandiji ili Poljskoj, i udvostručiti izdatke za odbranu. Sve ovo je teško zamisliti u partnerstvu sa Socijaldemokratama. Međutim, ako radikalni zaokret ne bude realizovan, postoji rizik da će sve više birača prelaziti u AfD.
Da li bi Merc trebalo da pokuša da formira koaliciju sa AfD? Prvo, obećao je hiljadu puta da to neće učiniti. Drugo, to bi podelilo njegovu stranku. Treće, sama AfD radi sve da to spreči.
Za razliku od desničarskih partija u Italiji i Francuskoj, koje su postale umerenije, AfD se veoma radikalizovala, da čak ni desničarske sestrinske stranke u drugim evropskim zemljama više ne žele da sarađuju s njom u Evropskom parlamentu. Nedavno je predsednica stranke, Alis Vajdel, izjavila da bi mogla da zamisli Bjorna Hoke-a, desničarskog političara iz Tiringije poznatog po svojim nacional-socijalističkim stavovima, kao ministra u vladi. Ovo je potpuni preokret u odnosu na njen prethodni stav kada je zagovarala njegov isključenje iz stranke.
Danas ga hvali i izvinjava se zbog svoje “greške”. Ipak, u mnogim stvarima postoje ogromne ideološke razlike između Vajdelinih slobodno tržišnih stavova i stavova Hoke-a i velikog dela stranke. Najveći problem sa AfD, međutim, predstavlja njihova bliska povezanost sa Kremljom: govori kopredsedavajućeg Tina Krupala u Bundestagu zvuče kao da su napisani u Kremlju.
Socijaldemokrate su doživele najgori rezultat na izborima u poslednjih 150 godina, osvojivši samo 16,4 odsto glasova. Bivši lideri, poput Vilija Branta, Helmuta Šmita i Šredera, postizali su rezultate daleko iznad 40 procenata, a Brant je dobio gotovo 46 procenata. Ipak, to je bilo davno.
Radikalno leva stranka Die Linke (bivša komunistička stranka SED, koja je vladala Istočnom Nemačkom i promenila ime nekoliko puta nakon pada Berlinskog zida) doživela je iznenadni i značajan porast podrške. Iako su mesecima bili na samo 3 procenta, Die Linke je uspela da osvoji 8,8 procenata i čak je bila prva u Berlinu sa 19,9 odsto glasova. Sa radikalnim levo orijentisanim sloganima o klasnoj borbi, zahtevima za otvorene granice i pozivima na Nemačku bez milijardera, Die Linke je pogodila pravu žicu među biračima. Njihova poruka naročito je rezonovala sa mladima uzrasta 18-24 godine, gde su postali vodeća stranka sa 25 procenata, dok je AfD bila druga sa 21 procentom.
Leve stranke u povlačenju
Na poslednjim opštim izborima 2021. godine, Zeleni i slobodno-tržišni Slobodni demokratski savez (FDP) bili su najpopularniji među mladim biračima. Tada je 21 procenat mladih birača podržao FDP, a sada je to bilo samo 5 procenata, gubitak od 16 procentnih poena. Na nacionalnom nivou, FDP je osvojio samo 4,3 procenata glasova, što nije bilo dovoljno da pređu prag od 5 procenata za ulazak u parlament, pa su isključeni iz narednog Bundestaga.
Birači koji su 2021. godine podržali FDP želeli su desničarskiji FDP: stranka je izgubila 2,1 milion glasača, koji su prešli u CDU/CSU i AfD. Birači su kaznili FDP zbog uloge koju je igrala u koaliciji koja je sprovela zabranu automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, izbacivanje nuklearnih elektrana i uvođenje novog zakona o „samodređenju“, koji omogućava svakom državljaninu Nemačke da promeni pol jednom godišnje. Ili će FDP postati nedvosmisleno libertarijanska stranka koja se povezuje sa politikama poput Havijera Mileija, ili će postati potpuno irelevantna.
Iako je iz izborne noći bilo mnogo loših vesti, jedan pozitivan ishod bio je tesni poraz BSW saveza Sare Vagenkneht, koji je osvojio samo 4,9 procenata glasova. Vagenkneht, koja je godinama bila obožavalac socijaliste Uga Čaveza, radikalna anti-Amerikanka i Putinova miljenica, ostvarila je velike uspehe na evropskim i državnim izborima u istočnim delovima Nemačke. Međutim, ovog puta BSW je izgubio zbog svog lidera, pravog provokatora koji izaziva kontroverze gde god da se pojavi.
Rajner Zitelman je autor knjiga “Moć kapitalizma”, “U odbranu kapitalizma” i “Kako da nacije izbegnu siromaštvo”.
* Tekst je prvo obajvljen na sajtu Cityam, a prenosimo ga uz saglasnost autora.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
Istoričar i sociolog, autor