Nevolje u raju – prvi rascep u Trampovoj koaliciji

Photo: FT montage/Getty Images

Bilo je samo pitanje vremena. Velika Trampova koalicija koja je uspela da okupi šaroliko društvo od cybertruck-a do prikolice napukla je naprasno i duboko. Cinik će reći sasvim u duhu ovog vremena koje decenije sagoreva u danima.

Iako još uvek samo izabrani predsednik bez položene zakletve, Donaldu Trampu nije pružen ni najskromniji grejs period da prebrodi mamurluk, predahne i pripremi se za svoj istorijski mandat. Sukob između tehnoloških mogula i krupnog korporativnog kapitala (MAGA milijarderi u daljem tekstu) sa jedne i populističke, anti-imigracione krajnje desnice sa druge strane, kao dva fundamentalna činioca Trampove družine, već sada deluje kao tema koja će obeležiti i zagorčati četvoroljetku pred njim.

Inicijalna varnica bilo je Trampovo imenovanje Srirama Krišnana, Amerikanca indijskog porekla na mesto visokog savetnika za pitanja veštačke inteligencije. Krajnje desničarska influenserka Lora Lumer ispalila je prva zrna u MAGA građanskom ratu pred Božić, negodujući na Tviteru zato što se u administraciju, pod uticajem Silikonske doline (Mask, Til, Saks, itd.) biraju stranci sa izrazito liberalnim stavovima o imigraciji. Kritika Krišnana ubrzo je dobila izrazito rasistički ton među nižim i srednjim  tviteraškim ešalonima unutar trampističke krajnje desnice, što je za posledicu imalo bujicu uvredljivih tvitova i mimova na račun Indije i indijskog naroda, na šta Indijci nisu ostali dužni.

Na nešto višem nivou diskusije u fokusu sukoba našlo se pitanje legalne imigracije kroz program H-1B useljeničkih viza, koje su iz perspektive krajnje desnice, MAGA milijarderi neiskreno zloupotrebili na račun američkih radnika. Reč je o vizama koje omogućuju poslodavcima da zaposle strane, specijalizovane radnike ukoliko lokalno tržište rada ne može udovoljiti njihovim potrebama. Krajnje uprošćeno, samo ukoliko američki poslodavac u SAD ne može naći dovoljno programera za recimo JavaScript, H-1B program mu omogućava da takve ljude potraži u inostranstvu, često u mnogoljudnim zemljama u razvoju poput Indije.

H-1B program je duži niz godina omiljeni imigracioni mehanizam u Silikonskoj dolini. Američke su kompanije, mahom u oblasti tehnologija, tokom 2024. godine garantovale preko sto hiljada ovakvih viza. Ilon Mask je nedugo nakon tirade Lore Lumer i njenih sledbenika javno podržao Krišnana i H-1B program, braneći ga kao sredstvo koje će omogućiti Americi da ostane kompetitivna i pobedi svoje protivnike u velikoj tehnološkoj trci 21. veka. Najbogatiji čovek na svetu povukao je paralelu između SAD i uspešnog NBA tima koji mora draftovati svetske talente poput Jokića, ako želi da pobeđuje. Statistike koje manjak radne snage u američkom IT sektoru procenjuju na stotine hiljada pa i više od toga, donekle idu u prilog ovoj oceni.

Mask je u par navrata upotrebio i iznenađujuće neodmeren jezik koji bi prosečnog liberala koštao glave, nazivajući američke radnike nizom pogrdnih imena usled njihove nesposobnosti da se uključe u savremene ekonomske tokove, što je imigraciju stranaca učinilo neophodnom. Zajedno sa svojim sledbenicima, Mask je u poslednjim danima 2024. godine svim srcem branio H-1B program legalne imigracije na svojoj društvenoj mreži, naglasivši da je to brdo na kojem je spreman da pogine. Poruka glavnog Trampovog donatora i propagandiste nije mogla biti jasnija.

Mask nije bio jedini milijarder koji je u etar ispustio teret sa svoje duše, nagomilan posle godina lažnog bratimljenja sa krajnjom desnicom. Vivek Ramasvami, njegov kolega iz novoosnovanog Departmana za vladinu efikasnost i sin indijskih migranata, osudio je američku pop kulturu da snosi krivicu za zaglupljivanje ljudi i slavljenje mediokritetstva usled čega sve manje Amerikanaca teži visokom obrazovanju u STEM oblastima (Science, Technology, Engineering, Mathematics). Glavni argument milijardera glasio je; Amerikanci su izgubili fokus, ne uče korisne veštine, slave pogrešne idole, misle da im stvari pripadaju rođenjem i nisu sposobni da se nose sa inostranom konkurencijom. Promenite se ili nestanite, šumilo je između Vivekovih reči.

Krajnji desničari su na uvrede i optužbe MAGA milijardera imali spreman odgovor. Lora Lumer, Stiv Benon i ostali desni influenseri optužili su milijardere da zloupotrebljavaju H-1B program kako bi doveli ne samo one radnike čija je ekspertiza deficitarna na američkom tržistu rada, već i one čija je jedina prednost u odnosu na Amerikance, spremnost da rade za manje novca i podnose lošije radne uslove. Milijarderi otpuštaju američke kvalifikovane radnike ili im otežavaju da se zaposle, kako bi imali izgovor da na njihovo mesto, pomoću H-1B vize dovedu jednako kvalifikovanu i jeftiniju radnu snagu iz inostranstva. Ti će radnici raditi za manje novca i neće se žaliti što od jutra do sutra pišu kodove u tesnim i zagušljivim prostorijama bez pauze. Štaviše, biče zahvalni.

Iako duboko pržen u rasističkim i nativističkim sentimentima, suštinski argument krajnje desnice je ekonomski i protekcionistički, a time i daleko dopadljiviji. MAGA Milijarderi bi trebalo, ako su već usvojili America First ideologiju, da ulože u obrazovanje, kvalifikovanje i prekvalifikovanje američke radne snage, umesto otvaranja granica strancima.

Primarna dužnost Donalda Trampa kao predsednika i milijarderskih pristalica koji su se naknadno priključili njegovom nacionalističkom pokretu jeste, u očima krajnje desnice, da poštuju volju glasačke baze oličene u radnicima i konzervativnoj Americi. Milijarderima zainteresovanim za korporativne poreske olakšice, niže troškove rada i više stope profita, ili pak za dominaciju Amerike u tehnološkoj sferi, nije ni na kraj pameti da udovoljavaju profanim željama MAGA svetine koja je svoju svrhu ispunila glasanjem za njihovog čoveka i sada može nastaviti da smrdi, ako već ne želi da nauči da kodira.

Šta Donald Tramp misli saznali smo veoma brzo, ako je ikada i bilo dileme na čijoj je strani ovaj bogati biznismen. Iako je tokom kampanje 2016. godine, poput krajnjih desničara danas, bio oštar protivnik H-1B programa, a 2020. kao predsednik suspendovao izdavanje ovih viza, Tramp je ovoga puta ukazao svesrdnu podršku Masku i tech-broligarhiji.

Za Donalda Trampa, ono što je do juče bila izrabljujuća praksa močvare, elita, satanista ili šta god je po volji od priloga, preko noći je postalo najlepša viza u istoriji svih viza. Na taj način Tramp je samo još jednom pokazao da je beskarakterni trokapić čija se podrška kupuje novcem i laskanjem. S tim u vidu vlast u Srbiji možda i ima razloga da likuje zbog njegove pobede jer sličan se sličnom raduje ali MAGA krajnji desničari mogu samo da izvade bodež čiji balčak viri iz njihovih leđa i dobro razmisle šta dalje.

Za sada izgleda kao da su Mask i milijarderska družina Palantira odneli pobedu u borbi za Trampovu naklonost ali rat je daleko od dobijenog. MAGA krajnja desnica nije, kao pre desetak godina, samo skupina anonimnih edgy mimera i trolova na udaru represivnih algoritama politički korektnih društvenih mreža. To je sada daleko profilisanija krajnje desna populistička ideologija, sa svojim istaknutim prvacima čiji pratioci se mere u milionima ljudi, a reč kroz društvene mreže, podkaste i ostale alternativne medije doseže do višestruko većeg broja.

Uticaj krajnje desnice preliva se i na one koji joj ideološki ne pripadaju ali im se dopada ideja zaštite američkog radnika od jeftine inostrane konkurencije kojom ga bogataši zamenjuju. Ubacite ovde mesto radnika, konkurencije i bogataša – belca, stranca i Jevrejina i dobićete tipičan krajnje desni narativ tkz. velike zamene koji se lako da zamaskirati mnogo prijemčljivijom sindikalnom demagogijom, koju krajnja desnica uzgred komunicira mnogo bolje i efektnije od drugih. Prestrojavanje nekih američkih levih populista ka krajnjoj desnici, poput ljudi iz starog i uticajnog alternativnog medija The Young Turks, može poslužiti kao dobra ilustracija toga kako se deo Berni-sanderovske levice stapa sa krajnjom desnicom.

Eksplozija krajnje desnog sadržaja na alternativnim medijima, koja je omogućila mejnstrimizaciju krajnje desnice, posledica je upravo neodgovornog ponašanja Ilona Maska i milijardera koji su, kroz sve veći uticaj u novim medijumima komunikacije otvorili prostor desnici, kako bi je iskoristili za vlastite krajnje namere.

Nigde to nije bilo tako očito kao na Tviteru gde je šerif Mask, pod izgovorom slobode govora veštački podizao dosege krajnjih desničara i nemilice delio njihove dezinformacije sa stotinama miliona ljudi, a sve sa ciljem pomeranja granice dozvoljenog na mrežama i izazivanja straha i panike, procenivši da su to uslovi u kojima autoritarna i samouverena ličnost poput Trampa ima bolje izglede da bude izabrana. Sloboda govora naravno nije važila za one koji se Masku nisu dopadali, kao i za političke protivnike belosvetskih diktatora poput Erdogana, kojima je Elmo revnosno izlazio u susret i cenzurisao što je traženo.

Namera Maska i milijardera da motivišu i ojačaju krajnju desnicu u alternativnim medijima kao topuzinu za razbijanje i ono malo jasnosti i uljudnosti u online prostoru urodila je plodom. Tramp je izabran, ne zato što su ljudi bili razočarani establišmentom, zbog inflacije, zdravstva ili nekog drugog ofucanog anketarskog razloga, već zato što su MAGA milijarderi i njihovi posilni ovladali alternativnim medijima baš u vreme kada su ovi svrgli sa trona tradicionalne medije i eksponencijalno narasli u popularnosti i uticaju. Influenseri na društvenim mrežama, podkastima, gejming strimovima i ostalim CNN-ovima našeg doba siktali su krajnje desnu propagandu bez ikakve odgovornosti i zadrške, ohrabreni podrškom sa vrha i zbunjenošću protivnika koji se u novim okolnostima nisu dobro snalazili. Sada kada je tikva pukla, Ilon Mask može da banuje i demonetizuje korisne idiote koje je godinama gajio ali ideje se tako ne zatiru.

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Andrej Ševo

Master politikolog