Havijer Milej – godinu dana kasnije

Photo: EPA-EFE/Juan Ignacio Roncoroni

Danas, 10. decembar obeležava se tačno godinu dana otkako je Havijer Milej preuzeo funkciju predsednika Argentine. Dok njegove pristalice ističu da je inflacija opala sa 25% mesečno na manje od 3% pod njegovim liderstvom, protivnici tvrde da je siromaštvo u Argentini oštro poraslo.

Prvo, o inflaciji: važno je podsetiti da je Argentina bila pogođena inflacijom sa dvocifrenim procentima svake godine od 1945. godine, s izuzetkom 1990-ih, kada je pezos bio vezan za dolar.

Zahvaljujući programu reformi, Milej je postigao budžetski suficit po prvi put u poslednjih 15 godina, što je prava senzacija. Prema analizi španskog Instituta de Mariana:

„U monetarnim terminima, Milej je kombinovao dva tipa poboljšanja: s jedne strane, kvalitativno poboljšanje bilansa Centralne banke, koji je bio kontaminiran mnogim godinama tokom kojih je javni deficit pokrivan štampanjem novca; s druge strane, kvantitativno poboljšanjem uslova za pezos, sa ciljem stabilizacije monetarne baze, što će doprineti stvaranju relativne oskudice nacionalne valute, čime se povećava njena vrednost u odnosu na dolar. Razlika između zvaničnog kursa i stvarnih kursnih cena pezosa za dolar bila je oko 150 procenata kada je Milej došao na vlast, ali do kraja 2024. godine ta razlika bi trebalo da bude oko tri procenta, otvarajući put za buduće povlačenje vezivanja kursa.“

Šta je sa stopom siromaštva? Milej je nasledio stopu siromaštva od 45,2 procenta, koja je nakratko porasla na više od 50 procenata. Međutim, nedavno je opala i sada je nešto niža nego što je bila na početku. Ovaj trend, zajedno sa opadanjem bruto nacionalnog proizvoda, bio je očekivan, a predvideo sam ga još pre nego što je Milej došao na vlast.

Slično tome, tokom reformi tržišne ekonomije Lešeka Balceroviča u Poljskoj od 1990. do 1992. godine i Margaret Tačer u Velikoj Britaniji početkom 1980-ih, bruto nacionalni proizvod je inicijalno opao, čak i oštrije nego pod Milejom. Skrivena nezaposlenost postala je otvorena nezaposlenost, a kompanije koje su bile snažno subvencionisane od strane države često nisu mogle da prežive. Ovo su normalni procesi prilagođavanja u radikalnim reformama tržišne ekonomije, ali su u Poljskoj i Velikoj Britaniji bili praćeni izuzetnim ekonomskim preporodom i ogromnim poboljšanjem životnog standarda.

Verovatno će se razvoj situacije u Argentini odvijati na sličan način i možda čak premašiti moja početna očekivanja u naredne dve godine.

Drugi deo analize Instituta de Mariana kaže:

„Proizvodna aktivnost je već opadala 2023. godine i, kako se očekivalo, mere prilagođavanja koje je preduzela nova liberalna vlada doprinele su početnoj kontrakciji, koja se manifestovala u prva dva kvartala 2024. godine. Međutim, od trećeg kvartala ove godine, ekonomija je počela da pokazuje znakove oporavka, dostigavši nivo proizvodnje koji je blizu nivoa pre nego što je Milej došao na vlast, ali sada uz monetarni miks i fiskalnu prilagodbu. Poboljšanje koje je argentinska ekonomija pokazala nakon monetarne i fiskalne prilagodbe sugeriše da je vlada uspešno upravljala ovim izazovom.“

Deregulacija već donosi plodove, a to je ključno za očuvanje lojalnosti Milejevih pristalica. Napori novog Ministarstva za deregulaciju i transformaciju države, na čelu sa Federikom Sturzenegerom, bili su posebno značajni, uključujući ukidanje zakona o kontroli kirija u zemlji. To je dovelo do značajnog i brzog povećanja ponude stanova. Prethodno su mnogi vlasnici prestali da izdaju stanove jer to više nije bilo finansijski isplativo zbog kombinacije kontrole kirija i inflacije. Mesečna kirija za prosečan stan u Buenos Airesu opala je za 30 procenata u realnim uslovima između novembra 2023. i jula 2024. godine kao rezultat ukidanja zakona o kontroli kirija.

Milejev uspeh, kako sam stalno naglašavao, zavisi od njegove sposobnosti da preživi ovu početnu “sušu”, što se zapravo svodi na to da li Argentinci imaju dovoljno strpljenja i razumeju da problemi koji su se gomilali tokom decenija ne mogu biti rešeni u jednoj godini.

Trenutno se čini da Argentinci to prepoznaju, jer Milejeva stopa odobravanja i dalje iznosi skoro 50 procenata. On trenutno ima mnogo podržavalaca, naročito među siromašnijim slojevima društva. Međutim, na međunarodnoj sceni, levičarski mediji i političari optužuju Mileja za haos koji su izazvali njegovi peronistički prethodnici. I nije samo reč o levim političarima: u Nemačkoj, kada je lider FDP-a, Kristijan Lindner, nedavno pozvao na „malo više Mileja“, lider CDU-a – i najverovatniji budući nemački kancelar – Fridrih Merc je odgovorio da je „zgrožen“ Lindnerovim komentarima, jer je Milej „uništio“ svoju zemlju i gazi ljude. Siromašni u Argentini – koji čine većinu Milejevih podržavalaca – čini se da bolje razumeju njegovu poruku od nekih navodno konzervativnih političara izvan zemlje.

Rajner Citelman je autor knjiga „Moć kapitalizma”, „U odbranu kapitalizma” i „Kako da nacije izbegnu siromaštvo”.

Rajner Citelman

Istoričar i sociolog, autor