Evropski parlament: problematična institucija?
Photo: privatna arhiva
Evropski parlament je izglasao podršku novoj Evropskoj komisiji Ursule fon der Lajen nakon dužih pregovora i lobiranja. Razlozi za nezadovoljstvo uključuju i optužbe levo orijentisanih frakcija koje kritikuju saradnju najveće političke grupe u parlamentu, Evropske narodne partije (EPP), sa desničarskim strankama.
Naravno, nikada nije bilo sporno da li će Ursuli fon der Lajen biti uskraćena podrška. Politički lideri poslanika iz država članica postigli su dogovor, zbog čega je deo priča o „torpedovanju” njene pozicije bio zapravo politička predstava. Ovaj slučaj ponovo pokazuje da je Evropski parlament, blago rečeno, problematična institucija.
Nije čuvar, već problem
Evropski parlament osmišljen kao institucija koja će nadgledati rad Evropske komisije, ali uprkos tome što je direktno biran, u poslednjih 40 godina nije uspeo da postane potpuno efektivna institucija. Najveća moć poslanika u parlamentu ogleda se u mogućnosti da odbiju odobravanje finansijskog izveštaja Evropske unije.
Svake godine, revizorsko telo EU, Evropski revizorski sud (ECA), objavljuje izveštaje o potrošnji budžeta. U oktobru je, na primer, utvrđeno da postoji „značajan i rasprostranjen” broj grešaka u budžetu od 240 milijardi evra za 2023. godinu. Ipak, Evropski parlament nikada nije odbio odobravanje budžeta, čak ni u slučaju ovakvih nepravilnosti. Najmanje što bi mogli učiniti jeste da EU počne da proverava svoje izdatke uz preciznije kontrole, sve dok revizori ne potvrde da nema grešaka. Umesto toga, poslanici zahtevaju sve više novca.
Evropski parlament se protivi čak i vrlo skromnim predlozima za poboljšanje budžetske kontrole i boljem nadzoru potrošnje evropskog novca. Na primer, u prethodnom sazivu, većina poslanika odbila je predlog da se provere finansije EU godinu dana nakon korišćenja sredstava, umesto dve godine kasnije, čime bi se nadzor pojačao.
Kada je reč o regulaciji, poslanici često nisu faktor koji će stati na put prekomernim regulativnim merama. Tako su u prethodnom sazivu glasali za Digital Services Act, zakon koji, između ostalog, ugrožava slobodu govora, povećava troškove za renoviranje objekata i proširuje poreze u sistemu evropske trgovine emisijama. Takođe, podržali su i Nature Restoration Act i de facto zabranu motore sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, što je dodatno pogoršalo situaciju u evropskoj automobilskoj industriji.
Poslanici veruju da regulacije nisu dovoljno stroge, a politički ambicije EU nikada nisu dovoljno velike. Ipak, jasno je da zbog ovakvog stava ne mogu biti pouzdani kao „čuvari” koji bi nadgledali rad moćne Evropske komisije.
Katargejt
Evropski parlament se redovno suočava sa skandalima, od manjih zloupotreba sredstava do ozbiljnih korpucijskih afera. Tako, na primer, poslanici odbijaju da otkriju kako troše svoj mesečni dodatak od oko 5.000 evra koji primaju uz osnovnu platu, iako to ne znači nužno i zloupotrebu.
Jedan od poslednjih većih skandala jeste Katargejt, koji je izbio 2022. godine. U pitanju su navodni pokušaji vlade Katara i drugih zemalja koje nisu članice EU da utiču na zvaničnike, lobiste i članove njihovih porodica, kroz korupciju i pranje novca. Grčka poslanica Eva Kaili privukla je najviše pažnje, ali belgijski mediji navode da je belgijska poslanica Mari Arena bila ključna figura u ovom slučaju. I dalje se vodi istraga oko ove afere.
Poseban deo afere uključuje i Henrika Hololeija, visokog zvaničnika iz Estonije zaposlenog u Evropskoj komisiji, za koga se navodi da je koristio dugoprugaške letove koje je platio Katar u trenutku kada je EU vodila pregovore sa Katarom.
Katar ima značajne finansijske interese u EU. Nedavno je otkriveno da je ruska energetska grupa Lukoil planirala prodaju svoje rafinerije u Bugarskoj katarsko-britanskom konzorcijumu Oryx Global. Jedan od vlasnika konzorcijuma je Ghanim Bin Saad Al Saad, koji se pominje u istrazi o odabiru Katara kao domaćina za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine.
Francuski list Le Monde napomenuo je da su brazilski i američki tužioci analizirali bankovne račune bivšeg predsednika Brazilske fudbalske federacije, Ricardo Teixeire, u kojima su primetili uplatu od 22 miliona dolara od strane grupe Ghanim Bin Saad Al Saad & Sons Group (CSSG).
Jean Quatremer, dugogodišnji dopisnik francuskog lista Libération, odigrao je ključnu ulogu u razotkrivanju ovih informacija, ističući da „ni Evropska komisija, niti Evropski parlament ne žele da javno razgovaraju o ovim pitanjima.” Prema njegovim rečima, „Brisel je vrlo sličan Kremlju: sve je zatvoreno i informacije nisu transparentne.”
Ovi događaji nikako ne povećavaju poverenje u evropske institucije, niti u sam Evropski parlament, koji bi trebalo da bude ključni čuvar demokratskog nadzora nad evropskim političkim sistemom.
*Tekst je prvo obajvljen na sajtu Contrepoints, a prenosimo ga uz saglasnost.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
