Kina: od imitacije do inovacije?
Photo by ran liwen, Unsplash
Iako je Kina postigla značajan napredak u inovacijama, istraživanja pokazuju da ostaje zavisna od Zapada.
Dana 1. marta 2023, nekoliko članaka je ponovilo studiju Australijskog strateškog instituta u kojoj se tvrdi da u 37 od 44 tehnologije u nastajanju, Kina ima „zapanjujuću prednost“. Ovaj tekst odražava rastući strah u zapadnim krugovima da će naše demokratije biti preuzete od strane kineskog modela rasta, zasnovanog na savezu bez presedana između tržišnog kapitalizma i komunističkog političkog režima.
Da li je ovaj strah opravdan? Iako je Kina postigla značajan napredak u inovacijama, naše istraživanje pokazuje da ona i dalje zavisi od Zapada i da će morati da prevaziđe još dosta ograničenja pre nego što može da se afirmiše kao lider u inovacijama.
Povećane inovacione sposobnosti
Od 1978. godine, pod vođstvom Denga Sjaopinga, kineski model je u početku favorizovao projekte usmerene ka izvozu i razvoju zamena za uvezene proizvode. Vlasti su podsticale ulaganja koja su uključivala značajne transfere tehnologije i visok udeo lokalno proizvedenih komponenti. Zbog komparativne prednosti zasnovane na niskim troškovima radne snage, Kina je postala svetska „fabrika“, zasnovana na sekvenci uvoza-transformacije-ponovnog izvoza, zahvaljujući multinacionalnim kompanijama koje su učestvovale u razvoju montažnih aktivnosti.
Uspeh kineskog modela rasta delimično leži u obimu transfera tehnologije iz razvijenih zemalja. Početkom 2000-ih, strane kompanije doprinosile su gotovo trećini proizvodnje u zemlji.
U poslednje dve decenije, razvoj inovacionih sposobnosti Kine bio je zapanjujuć: broj citata kineskih patenata od strane stranaca rastao je 33% godišnje između 1995. i 2005. godine. Između 2005. i 2014. godine taj rast je dostigao 51% godišnje. Kako ističu Antonin Beržo, vanredni profesor na HEC-u, i Siril Verluiz, saradnik istraživač na College de France, u poslednje dve decenije, Kina je napravila veliki napredak u svom doprinosu disruptivnim tehnologijama: 3D štampanju, blokčejnu, uređivanju genoma , veštački vid, skladište vodonika i vozila bez vozača, na primer.
Kina još uvek zavisi od SAD
Međutim, iako je Kina postigla značajan napredak u kvalitetu patenata, njen uticaj na razvoj pomenutih tehnologija i dalje je ograničen. Ovo je posebno vidljivo u pogledu osnovnog istraživanja koje vodi do revolucionarnih inovacija, gde američke laboratorije čvrsto zauzimaju lidersko mesto.
Istraživanja koja obavljamo na Collège de France podržavaju ideju da je Kina u formi asimetrične zavisnosti od SAD. Koristeći bazu podataka Scopus, analizirali smo efekte inicijative „China Initiative“ koju je Vašington pokrenuo krajem 2018. godine u cilju suzbijanja kineske tehnološke špijunaže. U praksi, ovo je dovelo do složenijih administrativnih procedura, kao i ograničenog finansiranja za zajedničke projekte kineskih i američkih istraživača, pa čak do zabrane nastavka nekih projekata.
Iako naše istraživanje potvrđuje trend tehnološkog „dostizanja“ Sjedinjenih Država od strane Kine, ono takođe podržava viziju Kine kao zemlje koja će još dugo ostati zavisna od svog rivala: ukratko, kineski istraživači moraju više da sarađuju sa američkim istraživačima nego obrnuto.
Takođe, utvrdili smo da je „China Initiative“ značajno smanjila prosečan kvalitet publikacija kineskih istraživača koji su ranije sarađivali sa američkim koautorima. Ovaj negativan efekat bio je izraženiji na temama koje su pre šoka bile u dominaciji Sjedinjenih Država. Pored toga, ova inicijativa je prisilila kineske istraživače da se usmere na naučne saradnje van Sjedinjenih Država, posebno prema Evropi, ali to im nije omogućilo da održe kvalitet publikacija.
Kako piše Gérard Roland, profesor na Univerzitetu u Berkeleyu, Kina svakako proizvodi mnoge patente, ali oni uglavnom pokrivaju inkrementalne inovacije, a ne disruptivne. Između 1998. i 2018. godine, nijedna nova molekula otkrivena u farmaceutskoj industriji nije otkrivena u Kini, dok je 56% tih otkrića došlo iz Sjedinjenih Država.
Postojane slabosti
U Kini, država je istovremeno i direktni preduzetnik i planer, što je model koji se drastično razlikuje od zapadnog Šumperterovog modela u kojem inovacija zavisi od preduzetnika i ekosistema koji podstiče privatnu inicijativu. Koliko god kineski model delovao efikasno u smanjenju tehnološke jaza u ekonomiji koja sustiže, on takođe nosi nekoliko slabosti koje sprečavaju Kinu da postane lider u inovacijama.
Centralizacija moći i nedostatak lične slobode ne pomažu u privlačenju stranih talenata i kapitala – za razliku od Sjedinjenih Država. Kao što naše istraživanje pokazuje, razvoj naučnih saradnji sa američkim istraživačima do 2018. godine omogućio je kineskim istraživačima da ne samo da koriste američku akademsku izvrsnost, već i da uživaju u slobodi koju nisu mogli da pronađu kod kuće. Takođe, kineski obrazovni sistem ne podstiče kreativnost.
Kineska metoda, u kojoj država masivno ulaže u istraživanje i razvoj zajedno sa privatnim sektorom, može biti efikasna u ekonomiji koja sustiže. Međutim, samo stimulisanje potrošnje nije dovoljno da bi se omogućile inovacije. Sveprisutnost države u kineskom bankarskom sistemu generiše suboptimalnu alokaciju kapitala, favorizujući finansiranje državnih i državnih preduzeća – uključujući nerentabilna – na štetu privatnih firmi. U Kini, kompanije koje ulažu u istraživanje i razvoj imaju **isti** rast kao i one koje ne ulažu.
Na kraju, Kina pati od nedostatne zaštite prava intelektualne svojine i niskih standarda kvaliteta: 2023. godine zauzima 50. mesto (od 125 zemalja) na međunarodnom indeksu intelektualne svojine. Međutim, ekonomske reforme koje poboljšavaju zaštitu investitora i nezavisnost pravosuđa preduslovi su za stvaranje inovativne ekonomije.
Iako je Kina doživela veći tehnološki razvoj nego što su neki očekivali pre dve decenije, ona još uvek nije dostigla fazu u kojoj bi mogla da igra ulogu lidera u nauci i tehnologiji. Da bi postala ekonomija sposobna da inicira disruptivne inovacije, Kina mora da se otvori više, a ne da se zatvara. U suprotnom, rizikuje da doživi „argentinski sindrom“, gde ekonomije, nakon vrlo dinamičnog sustizanja, stanu na polovini puta.
Autori: **Filip Aghion** je profesor na INSEAD-u, gostujući profesor na LSE-u i nosilac Katedre za ekonomiju institucija, inovacija i rasta na Collège de France. **Selin Antonin** je istraživač na Sciences Po (OFCE) i saradnik istraživač na Collège de France, Sciences Po.
* Tekst je prvo obajvljen na sajtu The Conversation, a prenosimo ga uz saglasnost autora.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
