Američka predsednička kampanja 2024: It’s the personality, stupid
Photo:theStar
Ostalo je još samo jedan dan do prvog novembarskog utorka. Ako ne živite u blaženom neznanju i makar ste površno pratili vesti, znate da nas čekaju vrlo neizvesni i zabavni izbori u najmoćnijoj zemlji sveta. Kampanja se polako privodi kraju, stvari su rečene, učinjene i obećane i malo je onih Amerikanaca koji još uvek nisu odlučili kako će glasati, ako već imaju nameru da to učine. Došlo je vreme da sumiramo utiske pred veliku i za neke od nas, besanu noć.
Ne mogu da se setim ko je početkom godine rekao da će predsedničke izbore u Americi dobiti ona stranka koja se prva oslobodi svog senilnog kandidata ali kada je 21. jula Kamala Haris najavila da preuzima kormilo, delovalo je kao dobar instinkt. Najavom povlačenja, starac Džo od stotinu ljeta učinio je neizmernu uslugu svojoj partiji koja je izbegla metak izvesnog poraza na predsedničkim izborima.
Tramp je diktator i ne može mu se verovati
Bajdenovim povlačenjem istraživanja javnog mnjenja naglo su se promenila u korist Demokrata i istopila ubedljivu Trampovu prednost, a Nensi Pelosi je pokazala zašto je i dalje éminence grise Demokratske stranke. Kamala Haris je lako obezbedila podršku partije, preko noći postala nešto novo i zanimljivo i udahnula život kampanji koja je do tada bila živahna taman koliko i stari Džo. Baza demokratskih glasača bila je zadovoljna, a donatori optimistični. U svega 24 sata od Kamaline objave, demokrate su skupile 81 milion dolara kroz donacije, što je cifra neverovatna čak i za američke izbore.
Ni internet nije ostao ravnodušan. Kamala je svoju kandidaturu najavila na vrhncu brat summer sezone i ubrzo je postala njena ikona, dobivši priznanje same Charli XCX. Razmišljao sam da li da ovde ukratko objasnim šta je brat i ko je Charli ali ako do sada niste razumeli, nema poente. Dobili smo nove mimove u međuvremenu (videti pod demure fall). Elem, u tim danima najtoplijeg leta koje severna hemisfera pamti, Kamala je bila jedino osveženje.
Strategija Kamale Haris u kampanji oslanjala se na afirmaciji upravo njene svežine u trci i relativne mladost u odnosu na svog republikanskog protivkandidata. Sa svojih pedeset i devet godina u tom trenutku, Kamala je postala prva predsednička kandidatkinja dveju relevantnih partija, koja pripada generaciji X. Njenim odabirom, demokrate su republikansku kritiku poznih godina i zabrinjavajućeg psihofizičkog stanja Džoa Bajdena učinili ne samo prevaziđenom, već i kontraproduktivnom jer su sada republikanci bili partija matorog namćora, pride zanimljivog organima gonjenja.
Cilj demokrata bio je da se napravi jasan manihejski kontrast između dva kandidata. Donalda Trampa trebalo je prokazati kao mračnu i opasnu alternativu, wannabe diktatora, osobu vrlo nezgodnog karaktera i sumnjivog morala. Jednom rečju, Tramp je u kampanji demokrata okarakterisan kao ludak koji bi drugi mandat iskoristio da završi posao uspostavljanja svoje lične strahovlasti, što mu nije pošlo za rukom u prethodnom mandatu.
Optužbe da ima autokratske ambicije demokrate su potkrepile svedočanstvima Trampovih najbližih saradnika, poput njegovog šefa kabineta generala Džona Kelija koji ga je nazvao fašistom koji se divi diktatorima ili potpredsednika Majka Pensa koji je Trampa optužio da mu je ovaj lično naredio da ne overi rezultate izbora 2020. godine pred Kongresom, što je ovaj po zakonu bio obavezan učiniti. Skorašnje Trampove izjave o upotrebi Nacionalne garde protiv nedefinisanog unutrašnjeg neprijatelja u Americi samo su dale dodatnu municiju demokratama koje su sve smelije optuživale bivšeg predsednika da je diktator u najavi.
Kamala i demokrate nisu propustili da ukažu i na moralnu nepodobnost Donalda Trampa, jedinog bivšeg predsednika i kandidata za predsednika osuđenog za krivično delo i to falsifikovanja poslovnih knjiga sa ciljem prikrivanja isplate na račun porno zvezde čiju je tišinu o njihovoj aferi želeo da kupi. Pored ove konačne presude, protiv Trampa se vodi sijaset drugih istraga vezanih za izbore 2020. i šestojanuarsko nasilje na Kapitolu, te nemarno rukovanje poverljivim dokumentima.
Tokom kampanje, demokrate su kritikovale i Trampova predsednička dostignuća i politike. Akcenat tima Kamala, međutim, nije bio na tipičnim demokratskim argumentima poput Trampovih poreskih olakšica bogatima već na ukidanju presude Roe v. Wade pred Vrhovnim sudom, koja je pravo na abortus činila federalnim zakonom nadređenim zakonima pojedinačnih saveznih država. Tramp se često hvalio kako je ubio ovu presudu i odluku o legalnosti abortusa prebacio na savezne države.
Ukidanje presude Roe v. Wade omogućilo je konzervativnijim saveznim državama da donesu veoma restriktivne zakone protiv abortusa što je nakon decenija legalnosti ove prakse proizvelo niz problema, uključujući i nekoliko smrtnih ishoda. Pored praktičnih, ova odluka imala je i nezgodne političke implikacije po Trampa i republikance. Zabrana abortusa nije popularna politika u SAD, osim u veoma konzervativnom biračkom telu i Trampovo prisvajanje zasluga moglo bi ga lako koštati izbora. Demokrate su su right on the money da Trampa napadaju na ovoj osnovi. Žene su na ranom glasanju izašle osetno više od muškaraca.
Tema abortusa deo je šire demokratske kampanje prikazivanja Trampa kao mračnog i zatucanog ideološkog fanatika. Kamala i njen tim povezali su Trampa sa zloglasnim Projektom 2025 Heritedž fondacije. Ovaj dokument predlog je reforme američkog političkog sistema putem akumulacije moći u rukama izvršne vlasti, tj. predsednika koji bi potom lično doneo niz veoma konzervativnih zakona, poput masovnih deportacija migranata i federalne zabrane abortusa. Iako se Tramp u više navrata distancirao od Projekta 2025, ističući da dokument nije čitao, demokrate su uspele da svoje i deo nezavisnih birača ubede da Tramp nije iskren i da namerava sprovesti taj plan.
Demokratska kampanja je od početka imala pop-kulturnu dimenziju. Niz zvezda i poznatih ličnosti podržao je Kamalu , a kako se kampanja primicala kraju, mnoge od njih držale su govore na njenim skupovima ili su je aktivno podržale na društvenim mrežama. Zvezdana moć Bijonse, Eminema i Kardi B ili portorikanskih muzičara uvređenih komentarima na račun njihovog ostrva na Trampovom skupu u Njujorku, trebalo je da prikaže demokrate kao hip izbor.
Iako inicijalno uspešna, demokratska kampanja se ubrzo nasukala na hridi vlastite taštine. Napadajući ličnost i moralni integritet svog protivkandidata, Kamala i njen tim su zaboravila da i sami učestvuju u izborima i da je neophodno da biračima ponude i neki vlastiti, pozitivan sadržaj. Demokratski predlozi politika zapanjujuće su oskudni ove godine i kada postoje, neretko su samo reakcija na politike Trampove administracije.
Kamala je obećala da će raditi na obaranju cena lekova i namirnica, da će povećanja poreza ciljati samo bogate, kao i da će inicirati proces pomirenja u polarizovanom društvu kroz izbor republikanaca u svoju administraciju. Lista međutim nije preterano dugačka i ovo siromaštvo predloga bi na bilo kojim drugim izborima sigurno bilo kažnjeno. Doduše, nije ništa drugačije ni u Trampovom taboru.
Kamala ima i problem identiteta. Za razliku od Trampa koji je neotesan ali makar govori srcem, po principu što na umu to na drumu, Kamalu mnogi birači vide kao nedovoljno autentičnu i ponavljača poenti koju su za nju sastavili demokratski stratezi. Ako je višak ega i autentičnosti nešto što će možda skupo koštati Trampa, njihov manjak je nešto što bi lako moglo koštati Kamalu.
Kamala je nesposobna i ne može joj se verovati
Najavom kandidature Kamale Haris, lampice u republikanskom tabour sijale su crvenim svetlom ali ne zato što je crvena boja te partije. Kamala je potpuno ukrala show i malo ko se uopšte sećao Bajdenovog tužnog nastupa na predsedničkoj debati ili prizora Trampove stisnute pesnice posle božanske intervencije u Pensilvaniji koja ga je spasila od pucnja mladog incela. Događaji su se odvijali neverovatnom dinamikom i republikanci su ponovo bili suočeni sa koliko toliko pokretnom metom, koja je pritom uzvraćala paljbu.
Trampov tim je brzo i efektno sačinio novu strategiju koja je počivala na potenciranju političke nekompetencije i ideološkog radikalizma demokratske protvikandidatkinje. Nova strategija obelodanjena je na skupu u Šarlotu 24. jula kada je Donald Tramp izneo ove teze, začinivši ih ogromnom količinom ličnih uvreda i sočnih nadimaka (Drugarica Kamala i Kamabla su tipičan Trump comedy).
Nekompetenciju Kamale Haris republikanci i Tramp su prepoznali u odgovoru njene administracije na migrantsku krizu. Tokom Bajdenovog mandata, broj ilegalnih prelazaka američko – meksičke granice dostigao je tako velike razmere, da je čak i Tramp koji o svemu govori u superlativima, poput neispravnog sata ili ćorave koke bio sasvim u pravu kada je rekao da je reč o najvećoj migrantskoj krizi ikada.
Ilegalne imigracije tište veliki broj Amerikanaca, što su neki Trampovi protivnici često spremni da pripišu rasizmu i nativizmu. Istina, ovakva osećanja postoje u američkom društvu i ne bi ih trebalo zanemarivati ali ni prenaglašavati. Protivnici ilegalnih migracija su često ljudi zainteresovani za vlastitu sigurnost ili ekonomsku poziciju usled uključivanja velikog broja jeftinih radnika u privredu. Pored toga, mnogi Amerikanci koji su i sami legalni migranti ili njihovi potomci smatraju da je njihov status zaslužen uzornim ponašanjem i da se ono obesmišljava popustljivom politikom prema ilegalcima. Trampova kampanja je prepoznala ove sentimente.
Tramp i republikanci uspešno su ubedili mnoge birače da su bolji izbor za američku ekonomiju. Iako se privreda pod Bajdenom oporavila i zabeležila makroekonomske rezultate koje izazivaju zavist od Berlina do Pekinga, nivo cena (posebno cena namirnica i nekretnina) je i dalje značajno viši u odnosu na 2020. godinu. Ova praznina u novčaniku mnogim biračima je važan motiv pri odabiru kandidata. Istraživanja su pokazala da je u debati Tramp – Haris, Donald ostavio bolji utisak kada su ekonomske teme u pitanju i njegov bolji rezultat u ovoj oblasti je konstanta u istraživanjima javnog mnjenja. Činjenica da je Bajdenova administracija zadržala dobar deo carina i prisvojila politiku reindustrijalizacije koju je Tramp promovisao još 2016. godine govori u prilog tome da je ekonomski trampizam sve sem passé.
Još jedna oblast u kojoj su glasači prepoznali Trampa kao pouzdanijeg od Kamale je spoljna politika. Istraživanja pokazuju da postoji kategorija glasača koji smatra da Kamala nema autoritet i čvrstinu da pregovara sa svetskim liderima poput Sija i Putina. Iako doduše, Trampov saldo u pregovorima sa dotičnima uopšte nije sjajan i samo je naduvana naracija, čini se da je ovaj uspeo da ubedi medijalnog glasača da bolje poznaje art of the deal od svoje suparnice.
Tramp nije štedeo reči ni pri ideološkom etiketiranju Kamale Haris. Iako nazivanje Trampa fašistom razumljivo nervira republikance, ni ovi se baš ne mogu pohvaliti biranjem reči. Tramp je Kamalu prvi i u više navrata nazivao fašistom, komunistom, radikalnim liberalom i čitavim nizom besmislenih ideoloških epiteta. Čini se da ništa tako dobro ne oslikava trenutnu polarizaciju američkog društva kao uzajamno optuživanje dva kandidata za fašizam i radikalne političke namere.
Strategija Trampove kampanje dala je rezultate. Pet minuta slave Kamale Haris po objavljivanju kandidature trajalo je doslovno toliko. Republikanci su uspešno identifikovali njene manjkavosti i precizno usmeravali paljbu tako da je trka ubrzo postala vrlo tesna, sa blagom tendencijom rasta Trampove popularnosti. Trampu su u borbi za srca i duše Amerikanaca svesrdno pomogli Ilon Mask i grupa crypto brosa, influensera i preduzetnika poput Viveka Ramasvamija. Oni su uspeli da Trampa prikažu kao pseudolibertarijanskog kandidata, zastupnika tehnološkog progresa i deregulacije, istovremeno čuvajući neokrnjenim njegov oreol zaštitinika socijalno konzervativne flyover Amerike. Drugim rečima, Trampova kampanja predstavlja zanimljivu sintezu (sub)urbane visoke tehnologije i venture kapitala, sa prerijskim i močvarnim evangelizmom Srednjeg zapada i juga.
Izbor Kamale Haris, ćerke Jamajčanina i Indijke nije pomogao demokratama u zaustavljanju trenda osipanja manjinskih glasača ka Trampu. Razbijanje demokratskog monopola nad glasovima Afroamerikanaca i Hispanoamerikanaca je možda i najveće Trampovo postignuće, koje zasenjuje i njegov potencijalni reizbor. Narativ o demografiji koja neminovno radi u korist demokrata danas izgleda prilično bledo.
Ipak, pukotine u Trampovoj kampanji i koaliciji postoje. Uprkos rekordnoj podršci u saveznim državama i demografskim grupama koje tradicionalno naginju demokratama, Tramp je izgubio podršku dela belih glasača bez univerzitetske diplome i to u onim državama koje su najkolebljivije. Borba protiv woke kulture i političke korektnosti poprimila je ruho svesnog bezobrazluka i neumerenosti u javnoj sferi kao antipoda PC ponašanju. Kulminacija ove logike i oponašanja Šefa bila je loša komedija jednog govornika na račun Porto Rika kao ostrva smeća, tokom Trampovog skupa u Medison skver gardenu. Iako su ovi komentari branjeni kao komedija (što bi Trampu možda i prošlo), mnogi Portorikanci nisu poverovali. To je možda i najveći problem sa Trampovom ideologijom i koalicijom. Sumnja da iza ironije i edgy humora možda postoji još nešto.
Naduvan ego, pogan jezik i iste ofucane fraze koji nam se kao po kazni ponavljaju već skoro deceniju, raspojasani sledbenici koji ne razumeju da ono što je dozvoljeno Trampu nije dozvoljeno volu, koketiranja sa ultrakonzervativizmom i osećaj zasićenja u onom delu biračkog tela koji je uz Trampa od samog početka, mogli bi biti faktori čija će sinergija pomrsiti konce Donaldu. Iako ponekad izgleda da njemu više ništa ne može pomrsiti konce.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
Master politikolog