Revolucija svemirske ekonomije će je učiniti dostupnijom svima
CNBC je nazvao svemir „sledećom industrijom od trilion dolara na Vol Stritu“, a Banka Amerike je predvidela da će se „rastuća svemirska ekonomija više nego utrostručiti u narednoj deceniji i postati tržište od 1,4 biliona dolara“. Takođe, prema studiji Svetskog ekonomskog foruma iz aprila 2024. očekuje se da će kosmička ekonomija porasti na 1,8 biliona dolara do 2035. Investiciona banka, Morgan Stenli predviđa da će svemirski biznis stvoriti prvog trilionera na svetu.
Čed Andersen, autor knjige “Ekonomija svemira” i osnivač američke investicione firme „Space Capital” ističe da: “Tokom protekle decenije, u gotovo 2.000 jedinstvenih svemirskih kompanija investirano je više od četvrtine triliona dolara.”
U svojoj knjizi, on prikazuje niz izuzetnih kompanija, uključujući Planet Labs, kompaniju sa sedištem u San Francisku koja je specijalizovana za razvoj minijaturnih satelita poznatih kao Doves. Ovi sateliti su opremljeni moćnim teleskopom i kamerom, što im omogućava da snimaju slike različitih delova zemljine površine u redovnim intervalima. Svaki mini satelit je programiran da neprekidno skenira Zemlju i prenosi podatke ka stanicama na tlu dok kruži iznad.
Slike koje su prikupili sateliti pružaju informacije koje su ključne za različite primene, kao što su zaštita životne sredine, praćenje stanja šuma, predviđanje prinosa useva, procena kvaliteta vode u jezerima i upravljanje katastrofama.
Dok su u prošlosti sateliti bili veliki kao školski autobusi, što je dovelo do značajnih troškova transporta, Dove sateliti su veličine kutije za cipele i mogu se lansirati u svemir po mnogo nižoj ceni.
Podaci o broju satelita u orbiti potvrđuju eksplozivan rast svemirske industrije: „U 2010. godini u svemir su lansirana 74 satelita. Deset godina kasnije, Udruženje satelitske industrije prijavilo je skoro 1.200 satelita – što je povećanje od 16 puta, a predviđa se još brži rast. Od pisanja ovog teksta, postoji više od 4.000 aktivnih satelita u orbiti, sa procenama za čak 100.000 više u deceniji koja dolazi. Povećanje je toliko brzo da sada ima skoro 10.000 aktivnih satelita!
Ali svemir se, ističe Anderson, razvija u „atraktivno tržište“ i važno je napraviti razliku između oblasti u kojima se pravi novac danas i onoga što će biti izvodljivo tek prekosutra (kao što je rudarenje asteroida). „Skoro sve kapitalne investicije u svemirsku ekonomiju tokom protekle decenije uložene su u satelite i lansiranje. Anderson takođe identifikuje stanice, lunar, logistiku i industriju kao četiri industrije u razvoju u svemirskoj ekonomiji.
Ovi projekti su uzbudljivi i privlače izuzetno veliku medijsku pokrivenost u poređenju sa satelitima, na primer. „Tokom protekle decenije, relativno mali iznos od 2,7 milijardi je uložen u sve četiri industrije. Međutim, dok je većina investicionog kapitala u svemirskoj industriji otišla ka satelitima i lansiranju, počinjemo da vidimo da osnivači prikupljaju kapital i grade poslovanje oko ambicioznih novih pravaca, od komercijalnih svemirskih stanica do lunarnih transportnih usluga.
Kolosalni Zvezdani brod (Starship) Elona Maska, koji je dizajniran da preveze posadu i teret u Zemljinu orbitu, kao i na Mesec, Mars i dalje, spreman je da napravi revoluciju u svemirskim putovanjima. „Mogućnost da lansira 100 tona unutar 1.100 kubnih metara samo po ceni goriva, Starship će u potpunosti promeniti način na koji radimo u svemiru i omogućiti četiri industrije u razvoju. Naravno, preuveličavanje je reći da će Starship sve ovo raditi “samo za troškove goriva”, ali Elon Musk je zaista uspeo da drastično smanji troškove kroz ponovnu upotrebu i serijsku proizvodnju raketa. Prema nemačkom stručnjaku za svemir Eugenu Reichlu: „SpaceX trenutno pravi oko 6-8 prvih stepena godišnje, oko 120-140 drugih i oko 230 Merlin motora godišnje. U poređenju s tim, ArianeGroup je u svom vrhuncu uspela da izgradi samo oko sedam Vulcain motora godišnje.” I ovo je samo početak!
Andersen je uveren da će Muskova Starship “sve promeniti”: “Starship će dodatno ukloniti prepreke za ulazak i podsticati razvoj potpuno novih aplikacija. Istraživanje svemira je stagniralo decenijama. Danas, komercijalne mogućnosti brzo nadmašuju one vlada.”
Mask je takođe promenio – barem za svoju kompaniju – besmislena pravila igre kada su u pitanju državni ugovori, što je u prošlosti dovelo do tako visokih troškova. Anderson opisuje sistem troškova plus koji je preovladavao pre nego što je Mask stigao na scenu na sledeći način: „Ako je NASA želela da se napravi raketa ili satelit, otišla je maloj grupi odbrambenih izvođača i jednom od njih platila ogromnu sumu novca da ide. izgradite ga prema fiksnom skupu specifikacija.
Oni su bili poznati kao ugovori „trošak plus“. Izvođači radova su prilično brzo shvatili da mogu zaraditi više novca odvlačeći stvari nego obavljajući posao na vreme i prema budžetu. Ako su proveli godine i milijarde radeći na kritičnom cilju bez mnogo napretka, mogli bi da se vrate u korito za više novca: „Ove inženjerske stvari su teže nego što smo očekivali“, rekli bi birokratama. „Trebaju nam još dve godine i još X milijardi dolara da završimo posao.“
Ilon Mask je odbio da prihvati ovaj apsurdni sistem i umesto toga je dogovorio isporuku po fiksnim cenama. To mu je dalo finansijski podsticaj da smanji troškove. Danas, Mask može transportovati teret u svemir po ceni od oko 2.000 dolara po kilogramu. Ovo je značajno poboljšanje u odnosu na prethodne decenije kada su troškovi ostajali stagnirali na oko 10.000 dolara.
Rajner Zitelman je autor knjiga “Moć kapitalizma”, “U odbranu kapitalizma” i “Kako da nacije izbegnu siromaštvo”.
* Tekst je prvo obajvljen na sajtu RealClearMarkets, a prenosimo ga uz saglasnost autora.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
Istoričar i sociolog, autor