Koja je razlika između finansija, računovodstva i ekonomije?
Photo: Karolina Kaboompics
Svaki put kada upoznam nekog novog potegne se i pitanje šta sam po obrazovanju ili šta radim. Kada odgovorim da sam ekonomista, sagovornici me često pitaju hoće li biti recesije, u koje akcije na berzi da ulažu ili da li će kamatne stope da se napokon smanje. Ovo su sve validna pitanja, i neki ljude se njima bave, ali to je dobar primer kako često ne znamo da pravimo razliku između ekonomije i njenih specijalizovanih disciplina poput finansija i računovodstva.
Finansije
Ako bismo otvorili neki rečnik, videli bismo da su finansije definisane otprilike ovako: to je delatnost upravljanja kapitalom u finansijskom sistemu, a finansijski sistem je sistem kretanja novca, davanja kredita, investiranja i pružanja finansijskih usluga.
Ukratko, finansije se bave time na koji način se sredstva koriste, kao u privredi tako i u našem privatnom životu. One se bave kupovinom, cenama, investicijama i štednjom. U poređenju sa računovodstvom i ekonomijom, finansije se mnogo češće povezuju sa bankama i berzom (instrumentima kao što su akcije ili obveznice).
Čime se to finansije ne bave? Praćenjem finansijskih transkacija. To je već domen računovodstva.
Računovodstvo
Njega možemo da definišemo kao sistem praćenja komercijalnih i finansijskih transakcija, njihovu sintezu, obračun i beleženje postignutih rezultata. Računovođa je osoba koja ’’vodi knjige’’ u koje beleži ono što se dešava. Minuciozno prati ulazak i izlazak novca nekog preduzeća i kreira finansijska dokumenta, poput bilansa uspeha ili bilansa stanja.
Računovođe obračunavaju more podataka da bi iz njih izvukli informacije važne za rukovodioce preduzeća, o profitabilnosti, zaduženosti, efikasnosti i drugim parametrima. Bez njega nemoguće je zamisliti funkcionisanje bilo kog preduzeća, od cvećare na uglu do velikih multinacionalnih kompanija.
Kao što je to rekao veliki nemački pesnik Gete: ’’Sistem dvojnog računovodstva jedan je od najlepših izuma ljudskog uma.’’
Ali ono što računovodstvo ne može da uradi jeste predviđanje budućnosti. Računovođa se bavi time šta se desilo u prošlosti i obradom podataka tako da se oni pretvore u korisne informacije. Rukovodilac preduzeća je taj koji donosi poslovne odluke na osnovu tih informacija o tome kako će se preduzeće u budućnosti ponašati.
Ekonomija
Ekonomija je društvena nauka koja se bavi prvenstveno opisom i analizom proizvodnje, distribucije i potrošnje dobara i usluga. Ova nakaradna definicija se može sresti, na primer, u Webster-ovom rečniku. Za većinu neekonomista, ekonomija se bavi temama šta, kako, koliko i za koga proizvoditi.
https://www.merriam-webster.com/dictionary/economics
Međutim, mnogo bolji opis ekonomije jeste da se ona bavi ljudskih ponašanjem i donošenjem izbora. Eknomija bi trebalo da nudi odgovore na pitanja: Šta utiče na rast cena? Zašto nastaju preduzeća i šta određuje njihovu veličinu? Šta je funkcija novca?
Kao što možemo da vidimo, ekonomija ima mnogo drugačiji, i više filozofski, pristup nego finansije ili računovodstvo. Ona pokušava da objasni mehanizme koji upravljaju ekonomijom i vuku je u različitim pravcima.
Usled toga, ekonomija nisu samo finansije ili računovodstvo, i poznavanje ekonomije ne znači automatski poznavanje i međunarodnih računovodstvenih standarda ili tehničke analize, važnih oblasti za računovodstvo i finansije pojedinačno.
Iako ekonomija pokušava da razume svet preduzeća, tržišta kapitala i finansijskih transakcija, ona se pre bavi teorijom na nivou sistema – na primer, kako dobit ili gubitak utiču na alokaciju resursa – nego tehničkim pitanjima – poput kako različiti finansijski instrumenti donose profit ili koji je najbolji način meriti nivo zaduženosti nekog preduzeća.
Glavni urednik Talasa