Da li ste finansijski pismeni?
Photo by Farah Almazouni on Unsplash
Živimo barem delimično u XXI veku, a neophodan preduslov za to je osnovna finansijska pismenost. Nažalost, naše osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje nam nije dalo puno odgovora na mnoga osnovna ekonomska pitanja jer se fokusiralo na mnoge druge oblasti.
One su isto veoma važne, ali dok je samo nekoliko procenata nas imalo koristi od poznavanja mitoze i mejoze, svima je u nekom trenutku bilo potrebno znanje o tome kako funkcionišu krediti i kakva je razlika između debitne i kreditne kartice.
Ovde vam prilažemo jedan kratak kviz preko koga možete da proverite vašu finansijsku pismenost. Ukoliko ste imali dobre rezultate – čestitamo, uspeli ste da ovo naučite uprkos sistemu! Ukoliko niste, savetujemo Vam da proširite svoje znanje koristeći različite online alate, kao što je na primer ovaj sajt Narodne banke.
https://tvojnovac.nbs.rs/cirilica/
Pitanja:
1. Koja je razlike između neto plate i bruto plate?
2. Koja je razlika između nominalne i efektivne kamatne stope?
3. Koja je razlika između kreditne i debitne kartice?
4. Koliko iznose poreske stope najvažnijih poreza u Srbiji: PDV-a i poreza na dohodak?
5. Koja je razlika između poslovnih prihoda i profita?
6. Da li PIO ulaže Vaš novac od doprinosa da bi Vam isplaćivao buduću penziju?
7. Koja je razlika između fiksne i promenljive kamatne stope?
8. Šta je indeksacija kredita?
9. Da li ste vlasnik automobila ako ga kupuje na lizing umesto na kredit?
10. Šta je hipoteka?
Rezultati:
8-10 tačnih odgovora: Čestitamo! Ozbiljno ste shvatili snalaženje u finansijskom svetu današnjice, i možete da prepoznate i zaštitite svoje interese.
6-8 tačnih odgovora: Dobar rezultat, imajući u vidu da ovo sigurno niste mogli da učite u školi. Predlažemo da nastavite da pratite ovu oblast da biste mogli bolje da zaštitite svoje interese.
4-6 tačnih tačna odgovora: Na dobrom ste putu, i svaki početak je težak. Ali sa ovim znanjem možete lakše da vidite šta ne znate i gde možete to da naučite, ali potrebno je da se tome ozbiljnije posvetite, barem ako ne želite da Vas neko prevari.
Manje od 4 tačna odgovora: Vi ste vlažan san svakog bankarskog službenika. Bilo bi dobro da što pre, a svakako pre bilo kog značajnijeg posla sa bankama poput uzimanja kredita, ovo promenite.
Odgovori:
1. Neto plata je ona suma novca koja Vam leže na račun. Ali Vi ste pre toga morali da platite poreze i doprinose – iako to niste videli jer ih u Vaše ime plaća poslodavac. Ovo zajedno čini bruto platu, i ona stoji u Vašem ugovoru o radu. Ali poslodavac mora da plaća i dodatne doprinose na bruto platu, što se kod nas zove kolokvijalno i bruto 2 ili ukupni troškovi poslodavca za angažovanje radnika. Na primer, prosečna neto plata u Srbiji u junu iznosi oko 95,000 dinara, dok je bruto zarada bila 132,000. Međutim, poslodavac je morao da ukupno izdvoji 152,000 dinara.
2. Nominalna kamatna stopa (NKS) je visina kamatne stope po kojoj se vrši obračun kamate tokom korišćenja kredita, dok je efektivna kamatna stopa (EKS) stvarna cena kredita. Razlika između NKS i EKS uglavnom leži u tome što prilikom odobravanja kredita banka računa troškove različitih administrativnih procedura, poput izveštaja Kreditnog biroa, obaveznog osiguranja kredita ili samih troškova banke u obradi kreditnog zahteva. Kada se ovi troškovi ukalkulišu i dodaju NKS dobijamo EKS koja je najvažniji pojedinačni podatak o ceni kredita.
3. Debitna i kreditna kartica se ne razlikuju u načinu na koji ih koristimo prilikom bezgotovinskih plaćanja (bilo online ili na POS terminalu). Ali velika razlika je u tome što je debitna kartica vazana za postojeća sredstva, tako da njome možemo trošiti samo ona sredstva koja imamo na računu. Sa druge strane, kreditnom karticom možemo trošiti i više od te sume, jer će nam ih banka automatski pozajmiti (uz određena ograničenja vezana za iznos, dužinu otplate i slično). Ali pazite – ova sredstva su, uz dozvoljeni minus na tekućem računu, najskuplja tj. sa najvišom kamatnom stopom. Jeftinije bi bilo uzeti gotovinski kredit.
4. Porez na dodatu vrednost (PDV) naplaćuje se na sva dobra i usluge u prometu, osim ukoliko prodavac nije van sistema kao malo preduzeće (granica za ulazak u PDV je promet od 8 miliona dinara godišnje). Standardna stopa je 20%, dok se na neke proizvode naplaćuje niža stopa od 10% (hrana, lekovi, knjige itd). Sa druge strane, porez na dohodak se naplaćuje iz plate, kao 10% bruto zarade uz neoporezivih 25,000 dinara. Na primer, na prosečnu neto platu od 95,000 dinara platili ste 10,700 dinara poreza mesečno. Postoje i drugi oblici poreza na dohodak, na primer na izdavanje nekretnina, kapitalnu dobit, autorski honorar i slično, i tu je poreska stopa 20%.
5. Poslovni prihodi su sredstva koja neko preduzeće inkasira po osnovu prodaje dobara ili usluga. Ali to nije profit – jer preduzeće iz ovih sredstava mora da namiri svoje poslovne rashode, kao što je cena robe u nabavci, troškove energije i goriva, zakup prostora, plate zaposlenih i sve ostalo što mu omogućava nesmetan rad. Moguće je i da preduzeće sa jako visokim poslovnim prihodima posluje u minusu ili sa niskim profitom. Sa druge strane, profit su sredstva koja preduzeću ostanu nakon podmirenja svih rashoda.
6. Nažalost, ne ulaže. Najveću zabunu izaziva reč ’’fond’’ u imenu PIO (penzijsko-invalidski fond) jer implicira da se sredstva prikupljaju i investiraju, ali istina je sasvim drugačija. Naš penzioni fond osnovan je po ugledu na onaj nemački, i tu se sredstva koja se prikupe od sadašnjih radnika odmah isplaćuju kao penzije trenutnim penzionerima. Ceo sistem počiva na premisi da će svaka naredna generacija da plaća doprinose da bi se isplaćivale penzije prethodnoj generaciji. Što naravno nije baš najbolja ideja kada imate višedecenijske demografske probleme zbog niske stope rađanja i visoke stope emigracije mladih.
7. Kamatna stopa je cena za upotrebu tuđeg novca. Kada uzmemo kredit u banci, mi se obavezuje da ta sredstva vratimo, uz pripadajuću kamatu. Fiksna kamatna stopa znači da ona ostaje nepromenjena tokom cele otplate kredita, koliko god godina da traje njegova otplata. Varijabilna kamatna stopa, sa druge strane, znači da njena visina zavisi od nekog varijabilnog dela koji se može menjati. Kod nas je najčešće u pitanju euribor (kamatna stopa po kojoj velike banke u Evropi pozajmljuju sredstva jedne drugima), pa se konačna kamatna stopa sastoji od visine euribora i fiskne marže banke. U ovom slučaju, ako raste euribor rašće i Vaša kamatna stopa, i obrnuto. Zbog toga je fiksna kamatna stopa po pravilu viša od varijabilne, jer u sebi sadrži kamatni rizik, a varijabilna je niža jer je sav rizik od povećanja kamatne stope na dužniku. Stoga je na kratak rok varijabilna kamatna stopa povoljnija za zaduživanje, ali to ne znači da će tako biti tokom dužeg vremenskog roka, ako uzimate kredit za auto ili stan.
8. Indeksacija kredita je situacija u kojoj je njegova vrednost vezana za nešto drugo. Kod nas je u pitanju najčešće evro kao inostrana valuta. Drugim rečima, kredit jeste u dinarima ali je vezan za vrednost evra, i ukoliko dođe do promene deviznog kursa to će se odraziti i na Vaš kredit. Na primer, kredit od 10,000 evra iako je isplaćen u dinarima i Vaša mesečna rata je takođe u dinarima, kao meru vrednosti imaće evre, te ako devizni kurs dinara oslabi, Vaša rata u dinarima će da poraste da bi imala istu vrednost u evrima kao i pre promene deviznog kursa.
9. Ne, vlasnik automobila kupljenog na lizing je finansijska institucija preko koje ste auto uzeli. Tek kada auto bude bio otplaćen, postoji mogućnost njegovog otkupa čime biste Vi postali njegov vlasnik uz plaćanje njegove rezidualne vrednosti, u suprotnom on se vraća lizing kući.
10. Hipoteka je sredstvo obezbeđenja, i najčešće je vezana za obezbeđenje kredita. Na primer, ako kupujete stan na kredit, banka će želeti da se zaštiti tako što će tražiti da se na tu nekretninu upiše hipoteka u njenu korist. Ukoliko prestanete da otplaćujete svoj kredit, banka će moći da aktivira hipoteku i preuzme vlasništvo nad ovim stanom, i porda ga da bi naplatila svoja potraživanja. Ukoliko je vrednost stana bila veća od potraživanja banke, taj višak će Vam biti vraćen, ali u suprotnom ako je ta suma manja od duga, i dalje ćete za tu razliku ostati dužni.
Glavni urednik Talasa