Tekst je prvo obajvljen na sajtu Conterpoints, a prenosimo ga uz saglasnost autora.
Photo by Dino Reichmuth on Unsplash
U knjizi Moć kapitalizma, pokazujem da su životi ljudi mnogo bolji tamo gde ima više ekonomskih sloboda. Ljudi u Južnoj Koreji su u boljoj poziciji od svojih suseda preko granice u Severnoj Koreji; život je bio mnogo bolji u Zapadnoj Nemačkoj nego što je ikada bio u Istočnoj Nemačkoj; a Čileancima je bolje od Venecuelanaca.
Širenje ekonomskih sloboda kroz reforme slobodnog tržišta — u Kini pod Deng Sjaopingom, u Ujedinjenom Kraljevstvu pod Margaret Tačer i u Sjedinjenim Državama pod Ronaldom Reganom — povećalo je ekonomski prosperitet većine građana u svakoj od ovih zemalja.
Postoje dva načina gledanja na pitanje – da li je veća intervencija države ili veća sloboda tržišta ono što promoviše prosperitet ljudi.
Jedan pristup je teorijski, gde se raspravlja o prednostima i nedostacima različitih ekonomskih sistema. Drugi pristup je praktičan, gde se utvrđuje koji sistem najbolje funkcioniše u praksi.
U svakom trenutku širom sveta sprovodi se mnoštvo društvenih eksperimenata. Rezultat je uvek isti: planske ekonomije i masovne državne intervencije uvek postižu lošije rezultate od tržišnih ekonomija. To ilustruje i Indeks ekonomskih sloboda, koji sastavlja Fondacije Heritidž svake godine od 1995.
Indeks, poslednji put objavljen 2023. godine, meri i rangira ekonomske slobode u 176 zemalja. Indeks ekonomskih sloboda mogao bi se opisati i kao indeks kapitalizma, kako ističe sociolog Erih Vide. Brzi pogled na indeks otkriva jasnu korelaciju između kapitalizma i prosperiteta.
Prema indeksu 2023, ekonomski najslobodnije zemlje su Singapur, Švajcarska, Irska, Tajvan, Novi Zeland, Estonija, Luksemburg, Holandija, Danska i Švedska. Najmanje ekonomski slobodne zemlje su Zimbabve, Sudan, Venecuela, Kuba i Severna Koreja.
Zemlje koje su zabeležile snažan napredak u ovom indeksu u poslednjih 25 godina su se posebno dobro ekonomski razvile, a napredovali su i njihovi građani. Nigde u zemljama uporedivih veličina ekonomske slobode nisu povećane koliko u Poljskoj i Vijetnamu. Godine 1986. Vijetnamci su pokrenuli program tržišnih reformi, nazvan Doi Moi (engleski: inovacija ili obnova). Nekoliko godina kasnije, Poljska je takođe odlučila da sprovede tržišne reforme. U obe zemlje, ove reforme su dovele do značajnog ekonomskog rasta i dramatičnog poboljšanja životnog standarda.
Kako Fondacije Heritidž meri stepen ekonomske slobode u svakoj zemlji?
Nemoguće je izmeriti ekonomske slobode na osnovu samo dva ili tri indikatora. Na primer, Švedska je rangirana kao 10. na indeksu iz 2023. godine sa ocenom od 77.5, uprkos tome što ima jedno od najvećih poreskih opterećenja na svetu. Da je to jedini kriterijum za procenu ekonomskh sloboda, Švedska bi se našla vrlo nisko na listi sa ocenom od samo 45.1. S druge strane, u drugim oblastima, zemlja ima dobre rezultate i nalazi se u samom vrhu indeksa. Kada je reč o imovinskim pravima, Švedska ima izuzetno visok rezultat od 96,6, a kada je u reč o fiskalnom zdravlju, zemlja ima rezultat od 96.2.
Indeks koristi 12 jednako ponderisanih komponenti za određivanje nivoa ekonomskih sloboda svake zemlje: imovinska prava, efikasnost pravosuđa, integritet vlade, poresko opterećenje, državna potrošnja, fiskalno zdravlje, sloboda poslovanja, sloboda rada, monetarna sloboda, sloboda trgovine, sloboda ulaganja i finansijske slobode.
Ekonomije klasifikovane kao „slobodne“ ili „skoro slobodne“ uživaju mnogo više nivoe dohotka i ekonomskog rasta od „skoro neslobodnih“ i „represivnih“ zemalja. Ekonomski „slobodne“ zemlje imaju prosečan BDP po glavi stanovnika od 92.502 dolara. Ova cifra daleko premašuje prosek od 8.124 dolara za ekonomski „represivne“ zemlje.
Poređenje prosečnog procenta stanovništva koje živi u višedimenzionalnom siromaštvu u 105 zemalja u razvoju pokazalo je da 31,2% ljudi u „većinski neslobodnim i represivnim zemljama” žive u ekstremnom siromaštvu, u poređenju sa samo 8,1% u „većinski slobodnim” i „umereno slobodnim”. ” zemlje.
Čak su i ekološki standardi – suprotno tvrdnji da je kapitalizam odgovoran za degradaciju životne sredine – znatno viši u zemljama sa višim stepenom ekonomskih sloboda nego u zemljama sa malo ili nimalo ekonomskih sloboda.
Rajner Zitelman je autor knjiga “Moć kapitalizma”, “U odbranu kapitalizma” i “Kako da nacije izbegnu siromaštvo”.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
Istoričar i sociolog, autor