Počela je nova školska godina, i sa krajem raspusta opravdano je postaviti pitanje koje roditelji često postavljaju sami sebi: da li su i koliko gradiva deca zaboravila tokom letnjeg raspusta? I kako ovo sprečiti ili barem usporiti?
Zaboravljanje i ponavljanje
Vilijam Vajt, profesor matematike u Njujorku početkom XX veka, možda nije bio prvi koji je sebi postavio ovo pitanje, ali je bio prvi koji je pokušao da na njega pronađe odgovor. Svojim učenicima je prvog dana nakon povratka u školu dao test, i uporedio ga sa rezultatima poslednjeg testa na kraju prethodne školske godine. Rezultati su bili prilično loši: od 70 zadataka, u proseku đaci nisu znali rešenje 25, u poređenju sa samo 9 prethodne godine. Ali nakon dve nedelje ponavljanja gradiva, broj nerešenih zadataka smanjen je na 15.
Vajt je 1906. objavio svoj rad koji je opisao ono što danas nazivamo “letnjim zaboravljanjem naučenog gradiva’’. Njegov zaključak bio je da đaci najpre zaboravljaju stvari koje su najmanje važne, što je prilično zdravorazumski. Istraživanja u ovom domenu su se nastavila, i danas se veruje da deca tokom letnjeg raspusta zaborave naučeno iz oblasti matematike ili maternjeg jezika otprilike mesec dana školskog programa.
Najlošije prolaze deca imigranata, ona iz siromašnih porodica, ali i deca koja su prethodno pokazala najbolji napredak pred kraj godine – što ukazuje na važnost konsolidacije znanja umesto brzog učenja za ocenu ili ispit.
Duža školska godina?
Kada se uporede rezultati đaka na međunarodnim standardizovanim testovima, kao što je PISA, đaci u zemljama koje imaju kraći školski raspust postižu bolje rezultate. Uzmimo na primer Kinu. Ona se godinama nalazi na vrhu liste po dostignućima đaka na PISA testovima, a školska godina trajde 245 dana, dok u SAD koja se nalazi na trećini liste, školska godina traje 180 dana.
Međutim, odgovor nije tako jednoznačan i prost: Irska ima samo 167 dana škole, ali ima i bolje rezultate od SAD. Što se tiče nas, školska godina isto traje 180 dana (nešto je kraća za osmake zbog polaganja prijemnih ispita), ali naši đaci znatno lošije prolaze na testovima od svojih vršnjaka iz SAD, sa oko 50 poena zaostatka.
Samim tim, duža školska godina bi mogla da pomogne u smanjenju zaboravljanja gradiva tokom letnjeg perioda. Ali bi bilo dobro da se ne zaustavi samo na tome.
Najvažnije je porodično okruženje
Da je porodično okruženje važno za razvoj deteta nije nikakva tajna. Stoga bi dobra ideja bila da stvorimo atmosferu kod kuće koja će podsticati decu da nastave učenje i tokom raspusta.
Primer roditelja je veoma važan jer mnoga deca uče po primeru: tokom raspusta potrudite se da smanjite vreme pred ekranom i povećajte vreme koje možete provesti sa decom u igri, čitajući, pišući, šetajući ili samo pričajući. Ohrabrite ih da vode dnevnik tokom raspusta, u koji mogu da unesu ne samo opise događaja već i svoje misli.
Posetite biblioteku: deca vole osećaj samostalnosti i to se može ohrabriti time što ćete im dati da sami izaberu knjige koje ćete čitati zajedno naglas ili koje će čitati oni sami (zavisno od uzrasta deteta). Najbolje bi bilo da posetu biblioteci ne ostavite samo za letnji raspust, već da nje napravite porodičnu naviku.
Ako ste se već opredelili za neki filmski ili serijski program, odaberite neki koji nije samo zabavan već i koji nosi određene poruke. Pričajte sa decom o tome kako su ona doživela film, i ukažite im na neke segmente analize koji oni nisu uočili. Ne morate biti sineasta za ovako nešto, sa svojim životnim iskustvom ćete sigurno moći da ih vodite kroz film, a u krajnjem slučaju pomoći će vam materijal koji možete pronaći na Internetu.
Organizujte posete muzejima. Zadužite decu da u svoj dnevnik upišu svoje utiske, šta im se svidelo a šta nije. Neki muzeji (poput muzeja Nikole Tesle ili Konaka kneginje Ljubice) imaju vođene ture, u nekim muzejima čak i turistički vodiči organizuju tematske ture (na primer, srpskih slikara u Narodnom muzeju).
Ali kakve veze imaju ovakve porodične aktivnosti sa zadržavanjem znanja iz školskog gradiva? Začudo, imaju. Upravo to pokazuju i istraživanja, te čak i prosto uključivanje dece u odabir menija za večeru i postavljanje stola ima pozitivne efekte po njihov napredak u pisanju. čitanju i matematici.
Glavni urednik Talasa