Photo by Transly Translation Agency on Unsplash
Tekst je prvo obajvljen na sajtu Contrepoints, a prenosimo ga uz saglasnost autora.
Prema Indeksu ekonomske slobode za 2023. godinu, Švedska se nalazi među najviše tržišno orijentisanim ekonomijama u svetu. Sveukupno, zauzima 10. mesto, čime je daleko ispred Sjedinjenih Američkih Država (25.) i Ujedinjenog Kraljevstva (28.). Međutim, javna potrošnja je i dalje visoka, i dok su stope poreza na dohodak značajno pale od svojih vrhunaca u 1970-im i 1980-im, i dalje su veće nego bilo gde drugde u svetu.
Drugim rečima, uprkos usponu kapitalističkih elemenata, Švedska nije sasvim oslobođena socijalističkih uticaja. Međutim, slika Švedske i drugih skandinavskih zemalja kao uporišta socijalizma vezuje se za period 1970-ih i 1980-ih godina. Tokom perioda ekspanzije socijalističkog sistema države blagostanja od 1970-1991., Švedska je značajno zaostala za mnogim evropskim konkurentima. Sa četvrtog mesta na OECD rangiranju BDP-a po glavi stanovnika 1970., Švedska iz socijalističkog doba je pala na 16. mesto do 1995.
Socijalistička agenda oštetila je švedsku ekonomiju i dovela do toga da su istaknuti preduzetnici napustili zemlju. Jedan od njih bio je osnivač Ikee, Ingvar Kamprad. Marginalna stopa poreza na dohodak od 85 odsto dopunjena je porezom na bogatstvo na imovinu njegovih ličnih sredstava, što ga je primoralo da pozajmi novac od svoje kompanije kako bi platio poreze. Kako bi vratio dug Ikei, Kamprad je odlučio da proda jednu od manjih kompanija koje je posedovao Ikei, naravno uz profit. Dok je pripremao prodaju, vlada je retroaktivno izmenila poresko zakonodavstvo. Zbog toga se 1974. preselio se u Dansku, a kasnije u Švajcarsku, gde je proveo narednih nekoliko decenija – jedno vreme kao najbogatiji čovek u Evropi.
Ove socijalističke politike otuđile su čak i one koji su bili naklonjeni projektu socijaldemokrata. Astrid Lindgren, svetski poznata autorka mnogobrojnih dečijih klasika, uključujući serijal Pipi Duga Čarapa, samo je jedan od primera. Njena dugogodišnja posvećenost socijaldemokratskim ubeđenjima koje je zagovarao urednik novina sa jakim osećajem pravednosti, glavni lik u njenom serijalu Maštovita Madiken, nije je sprečila da bude zgrožena stopom poreza na njen prihod od 102 odsto koja joj je bila naplaćena 1976. godine.
Lindgren je ispoljila svoje nezadovoljstvo u satiri o švedskom poreskom sistemu pod nazivom “Pomperipossa u Monismaniju”, objavljenoj u tada najvažnijim novinama. Javno mnjenje bilo je na strani Lindgrenove. Na kraju, švedski premijer Olof Palme se lično uključio u problem i na televiziji priznao da je Lindgren bila u pravu.
Mnogi aspekti države blagostanja bili su podjednako apsurdni, uključujući i velike naknade za bolovanje. Pored zakonom propisanih naknada, većina zaposlenih u Švedskoj primala je dodatne naknade za bolovanje po kompanijskim i kolektivnim ugovorima, što je značilo da su oni koji su uzimali bolovanje završavali s većom platom od zdrave osobe koja je svakodnevno dolazila na posao. Zato nije iznenađenje što je Švedska decenijama držala rekord OECD-a po najvišoj stopi odraslih osoba koje nisu deo radne snage.
Otpor prema zagovornicima socijalističkih ideja sve više je dobijao zamah, i do 1990-ih godina formirao se obiman kontra-pokret. Značajna poreska reforma 1990/91. uvela je dvojni poreski sistem koji je smanjio korporativne poreze sa 57 odsto (uključujući uplate u radničke fondove) na 30 odsto. Nešto prihoda od akcija oslobođeno je oporezivanja, a kapitalni dobitci od akcija takođe su oporezovani po nižoj stopi.
Reforme su nastavljene tokom narednih godina: 2004. godine ukinuti su porezi na imovinu do 30 odsto. Ukidanje poreza na bogatstvo, koji je već bio smanjen, stupio je na snagu retroaktivno od 1. januara 2007. Stopa poreza na dobit preduzeća od 30 odsto je 2009. smanjena na 26,3 odsto, a danas iznosi 20,4 odsto. Naknadne reforme iz 2005. omogućile su vlasnicima preduzeća i samozaposlenim profesionalcima da značajno smanje svoj prez deklarisanjem dela svojih prihoda kao kapitalne dobiti, a ne prihoda.
Od uvođenja ovih reformi, mnogi preduzetnici ostali su u Švedskoj i uložili novac u nove ideje, stvarajući kompanije kao što su Spotify i Klarna. I nakon ukidanja poreza na nasleđe i imovinu, proporcija milijardera u odnosu na populaciju sada je 60 odsto veća u Švedskoj nego u SAD.
Iako savremena Švedska i dalje zadržava karakteristike tradicionalne blagostanje države, uzastopne vlade od ranih 1990-ih godina dosledno su birale više slobode u odnosu na više jednakosti, veću ulogu tržišta u odnosu na državu. Nakon očiglednog neuspeha socijalističkog eksperimenta, balans između kapitalizma i socijalizma, ipak se pomerao ka kapitalizmu.
Rajner Zitelman je autor knjiga “Moć kapitalizma”, “U odbranu kapitalizma” i “Kako da nacije izbegnu siromaštvo”.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
Istoričar i sociolog, autor