Kako da podelimo tortu?
Photo by Annie Spratt on Unsplash
Da li nam socijalna pravda može objasniti kako treba da podelimo tortu?
Izraz socijalna pravda se često može naći na usnama političara i u rukopisima intelektualaca, kao argument za opravdanje različitih poteza koje zagovaraju. Ali da li je zadovoljenje socijalne pravde na nivou društva moguće, može nam pomoći da razumemo jedna prosta rođendanska torta.
Svima po parče torte!
Zamislite Mihailov dečiji rođendan u školi – da počaste drugare, njegovi roditelji su doneli tortu da se podeli đacima u odeljenju na velikom odmoru. U odeljenju ima 20 đaka. Kako da podelimo ovu tortu?
Bez puno razmišljanja, većina nas bi rekla da tortu isečemo na 20 parčića. jer to bi bilo pravedno.
Komplikacije
Ovakav pristup zaista može da se definiše kao pravičan. Ali on podrazumeva postojanje istovetne krive preferencija. Šta ako Milan i Marko danas nisu na nastavi, jer su na fudbalskom turniru? Da li ostaviti i njima po parče torte za sutra, ili tortu iseći na 18 delova? Oba ova primera su i dalje pravična podela torte.
Šta ako je Jovana dijabetičarka? Da li i njoj treba dati parče torte koju ona ne bi trebalo da pojede? Šta ako je neko alergičan na kikiriki, a njega ima u torti? Ili ukoliko ne voli čokoladu – da li toj deci dati parče torte ili ne, ili možda dati sasvim malo parče?
Šta ako u odeljenju ima dece iz bogatih i siromašnih porodica – da li deca koja slatkiše mogu da priušte samo u posebnim prilikama treba da dobiju isto ili veće parče od onih koja ih mogu jesti svaki dan?
Da li tortu treba da dobiju možda i Mihailo drugari koji ne idu sa njim u odeljenje? Ili možda tortu treba uskratiti onoj deci iz odeljenja koja se sa Mihailom ne druže jer on ’’štreber’’?
Svaka od ovih potencijalnih podela torte može da se brani kao ona koja je u skladu sa određenim razumevanjem socijalne pravde.
Sa torte na ekonomski sistem
Ako ovoliko mogućih konceptualnih problema postoji u domenu podele rođendanske torte, zamislite tek koliko je problematično uključivanje socijalne pravde u ekonomske domene. Ovo pitanje se najčešće poteže u domenu poreske politike (prvenstveno kao argument za progresivno oporezivanje), kao i finansiranja državnih programa raspodele.
Jer je ’’pravedno’’ uzeti onome ko ima, i dati onome ko nema. Ali problem je istovremeno u tome što je ’’pravedno’’ i da onaj koji radi zadrži plodove svog rada, a ne da ih mora ustupiti drugome koji ne radi.
Zbog toga nam princip socijalne pravde zapravo vrlo malo govori o tome kako treba uspostaviti neka opšta ekonomska pravila, bilo to poreska politika, raspodela dohotka ili nešto treće. Stoga nam je važan i princip proceduralne pravde – prema koje je pravičan onaj ishod koji je rezultat unapred poznatih i prihvaćenih pravila igre.
Glavni urednik Talasa