Naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu

Vreme čitanja: 4 minuta

Photo by Chandler Cruttenden on Unsplash

Kada sam pisao tekst posvećen besmrtnom Džejmsu Grejemu Balardu i njegovom Narodu milenijuma, bilo je jasno da se brojna Balardova proročanstva u vezi sa dotičnim narodom itekako ostvaruju, polako ali sigurno. Naravno, kao i u bilo kom drugom slučaju dalekovide umetničke vizije, to nije uređeno i sinhronizovano kao u laboratorijskom eksperimentu. Stoga je i dalje zapanjujuće i impresivno kad se desi nešto toliko bizarno, neverovatno, budalasto i lišeno svakog smisla da ga „na prvu loptu“ teško uopšte prihvatamo kao deo stvarnosti, a ne nekog ružnog sna iz kojeg samo što se nismo probudili.

I eto, Leta Gospodnjeg 2024., pre nego što bi razuman čovek očekivao, ostvarilo se proročanstvo velikog JGB da će javni diskurs, kultura i mediji glavnog toka prihvatiti kao normalnu stvar „kritiku“ i problematizovanje… tuširanja! I ko će pa biti u prvim redovima borbe protiv represivne moderne higijene od prvoboraca sa državnog BBC-ija? Šta je tačno problem sa tuširanjem?

Pa, izgleda da ono „nema inherentne zdravstvene koristi“. Da onda problematizujemo i pristojno ponašanje, čitanje knjiga, odlaske u bioskop, vožnju automobilom, korišćenje mobilnih telefona, itd. isl.? E, ali za tuširanje ne koristimo kišnicu, poput Janomami plemena iz amazonske prašume – što treba, u očima nadobudnih levičarskih cenzora da „spoji lepo i korisno“, odnosno da ukaže na Nešto Ekološko, istovremeno nabacujući Krivicu Belog Čoveka zbog navodne ZleKolonizacijeEksploatacijeRobovlasništva u odnosu na OhTakoDivneDomoroce paleolitskog načina života. Uglavnom, zadatak piskarala BBC-ija da se nagura što više postmodernističkih i polit-korektnih frazetina u zadati broj karaktera izvršen, na radost i sreću orvelovskog Ministarstva Istine. 

 

 

Ni najmanje nije iznenađujuće da se BBC u svojim postmodernističkim i DIE „smatranjima“ o trošku poreskih obveznika na temu netuširanja poziva upravo na studiju sa Harvarda. Pa odakle drugde bi takva budalaština mogla da potekne? (OK, naravno, sa Jejla i Kolumbije, mada zašto ne i sa onog lokalnog univerziteta skromnog naučnog značaja koji je poglavnicu ove vrste budalašenja, Džudit Batler, proglasio za počasnog doktora nauka, sve skupa sa Brozom, Mugabeom, Putinom i njegovim privatnim mitropolitom.)

Autor studije doduše nije istaknuta plagijatorka, neomarksistkinja, neradnica i antisemitkinja – zar sve to ne zvuči dirljivije, lepše i lakše za oprostiti kad se saopšti u ovako rodno osetljivom ključu? – Klodin Gej, doskorašnja predsednica ovog nekad uglednog američkog i svetskog univerziteta, ali s obzirom na njen autoritet u gradiću na reci Čarls, niko se ne bi začudio da se jednom dozna da je studiju upravo ona inspirisala.) Kao što lepo reče, naravno, prof. Dorijan Abot, jedan od najvećih svetskih geonaučnika i neumorni borac protiv DIE (diverzitet-inkluzivnost-uravnilovka) gluposti, Harvard je nulta tačka (eng. ground zero), pravi Vuhan mentalnog virusa postmodernističke upale mozga.  

Zapravo, stvar je po mnogo čemu gora i tužnija od Balardove distopijske vizije. Da se podsetimo, Narod milenijuma opisuje pobunu razmaženih građana jednog imućnog londonskog predgrađa protiv sopstvenog prosperiteta – dakle pobunu ljudi koji standardno voze nove Volvoe sve dok se ne reše da ih zapale ili iskoriste kao barikade. Novopečeni Volvo teroristi nemaju nikakav pozitivan program (zvuči li vam poznato?), ali u tome ne vide nikakav problem, naprotiv: od toga su napravili okosnicu svoje meta-ideologije.

I zaista, teško je ne složiti se da je to bolje od neiskrenih političara i plaćeničkih medija koji navodno imaju pozitivni program, ali je očigledno da u isti ne veruju, niti su ikada verovali, niti će ikada verovati. Nasuprot tome, kao i drugi Balardovi antijunaci (i kao i ogromna većina srpskog biračkog tela), oni su sigurni jedino u ono što neće. Kad se neko usudi da ih pita šta ustvari žele, odmah nastupa kognitivna disonanca, iza koje obično sledi bahatost i agresija.

I tu dolazimo do ključnog citata koji je eto postao aktuelan pre koju nedelju. „Niko nas ne može naterati da poštujemo zone za parkiranje i da se tuširamo dvaput dnevno! To je ponižavajuće!“ uzvikuje jedna od protagonistkinja. Kao što sam napisao u originalnom tekstu, ovo zvuči klovnovski budalasto kad se ovako citira, ali zahvaljujući Balardovom geniju, u kontekstu uopšte ne zvuči tako – već prilično uznemirujuće, pa i preteće. 

I eto nas tu gde smo. Ovo nije samo slučaj poznate izreke da bi nešto bilo jako smešno, samo da nije toliko tužno. Jer, dotična izreka je u potpunosti modernističkokolonijalističkapatrijarhalnacisnormativnarasističkaseksističkaislamofobnaitdisl već samom činjenicom da implicira postojanje logičke dihotomije smešno – tužno, kao i implicitnim prihvatanjem Aristotelovog (da ne kažem zdravorazumskog) načela isključenja trećeg. Poštovanje logike i racionalnosti u širem smislu sve više u očima razularene postmodernističke rulje postaje sumnjiva stvar koja vodi direktno u zlomisao

 

Još dve poente za kraj (ovog teksta, nažalost ne i postmodernističke rulje). To što Balardove razmažene budaletine koje se igraju Osame bin Lenjina u romanu bacaju Molotovljev koktel na BBC ne znači da ne dele njegove vrednosti. Ako išta, ovo je dokaz da je Balard bio preveliki optimista kad je pisao Narod milenijuma, jer u to doba (recimo „davne“ 2002. godine) sadržaj BBC-ija nije bio u toj meri tupav, politički korektan i identitetski obojen kao što je danas.

U Balardovoj viziji, BBC je i dalje glas razuma, kao što je bio toliko prethodnih decenija – ali je pod uticajem populističke subverzije i demagogije odavno napustio tu poziciju i sad smatra razum oruđem patrijarhalnihkolonijalističkihcisnormativnihbelihitdmuškaraca. Otuda, naravno, BBC danas može bezumno da citira „eksperte“ koji osporavaju i „problematizuju“ tuširanje. 

Druga poenta, posebno relevantna za aktuelno godišnje doba. Pošto se slabo tuširaju, neomarksistički DIE adepti teže, naročito u letnjim mesecima – da smrde. Ovo sad već više nije stilska figura ili retorički izraz ili moj pokušaj da ih uvredim, već doslovna, fizička istina koja odgovara realnosti sveta evolucione biologije u kojoj primati luče znoj radi hlađenja organizma. Naravno, kroz oči njihove ludačke ideologije, realnost sveta – a naročito evolucione biologije – takođe je društvena konstrukcija patrijarhalnihkolonijalističkihcisnormativnihbelihmuškaraca, tako da im poenta promiče.

Ali smrad ostaje. 

 

 

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.