Glavni urednik Talasa

Vreme čitanja: 4 minuta

Photo:iStock

Nedavno je u Skupštini Srbije izabrana nova Vlada. Ona baštini kontinuitet sa svim vladama još od 2012. jer je čini ista koalicija partija i pokreta, čak i kada se u obzir uzme to što ima novog premijera i neka nova lica među ministrima. Šta bi trebalo da budu najvažnija pitanja za novu Vladu?

Ekonomija, ekonomija, ekonomija

Pošto je Srbija nerazvijena privreda, ekonomske teme su i dalje one kojima građani daju najvažniji prioritet. Ove teme sve se tiču boljeg kvaliteta života, zapošljavanja, visine zarada, ali i kvaliteta radnih mesta, dok se druga politička pitanja nalaze na sekundarnom mestu. 

Iako na prvi pogled deluje da je ekonomsko stanje dobro (visoka inflacija se napokon smanjuje i vraća u uobičajene okvire, nezaposlenost je niska, priliv investicija je visok) i dalje postoje brojni problemi. Na kreći rok, to su pitanja održivosti javnih finansija, stanja državne administracije i poreske politike, a na duži rok pitanje zamke srednjeg dohotka. 

Javne finansije – javne investicije i javna preduzeća

Javne finansije na prvi pogled deluju dobro, ali su i dalje ranjive jer je javni dug prilično visok za ranjivu privredu kakva je naša. Na primer, pred pandemiju naš javni dug iznosio je 24,3 milijarde evra, da bi on danas bio preko 36,5 milijardi evra. Ovoliki porast duga i njegovu otplatu ne čini lakšim to što je njegov udeo u BDP-u tada bio 53% a sada je 48% BDP-a. Jer tokom ove i naredne 2025. na naplatu dolaze dugovi od preko 2,8 milijardi evra. 

Porast kamatnih stopa na finansijskom tržištu znači i skuplje finansiranje, tako da je imperativ vođenje odgovorne fiskalne politike. To se mora raditi kroz dobro vođenje državnih preduzeća, prvenstveno EPS-a i Srbijagasa, da opet ne padnu na teret budžeta, ali i kroz kreiranje jasnih prioriteta u državnim investicijama, umesto što se one određuju po političkim kriterijumima. 

Država treba da neke od ovih ’’vanity’’ projekata ostavi za neka druga, bolja vremena (prvenstveno Expo, Nacionalni stadion) i da se fokusira na energetsku, železničku i komunalnu infrastrukturu. Ovde je opet važno pitanje političkih odnosa sa Zapadom, imajući u vidu sredstva EU za Zapadni Balkan od 6 milijardi evra za infrastrukturu ali i postavljene političke uslove za njihovo korišćenje koje se tiče osnovnih demokratskih procesa u tim zemljama. Ukratko rečeno: nema demokratije – nema para. 

 

Dugi rok

Zamka srednjeg dohotka biće pitanje svih pitanja naše ekonomije u narednoj deceniji. Zamka srednjeg dohotka označava situaciju u kojoj je neka privreda iskoristila postojeće komparativne prednosti za rast i razvoj da bi stigla do nivoa srednjeg dohotka, ali da se tu zaglavila, jer nije mogla da pronađe nove komparativne prednosti za dalji rast i razvoj. Privrede koje karakteriše ovaj slučaj su Brazil, Argentina i Meksiko, dok su one privrede koje su uspele da se izvuku iz ove situacije Japan, Tajvan i Singapur. 

Srbija se polako približava ovom problemu – naša komparativna prednost bila je obilje jeftine radne snage, usled visoke nezaposlenosti. Ali zatezanje tržišta rada (malo usled loše demografije, malo usled visoke emigracije i malo usled realnog rasta zapošljavanja) nagoveštava da se ovome bliži kraj. 

Rast zarada učiniće industrije ovakvog profila cenovno nekonkurentnim, pa će one da se presele malo dalje gde im je cena rada povoljnija (na primer, tekstilna industrija). Zato je bitno da se investicije u našoj privredi usmere kao tehnološki zahtevnijim granama koje su visoko produktivne i koje su okrenute ka izvozu. Kod nas, međutim, otprilike polovina stranih investicija ulazi u grane koje nisu izvozne (trgovina, nekretnine itd), a od te preostale polovine koja ide u industriju tek manji deo odlazi u ovakve neophodne grane.

Posao države tu nije da prepoznaje firme ili grane pobednice deleći subvencije, već da poboljša poslovno okruženje i učini ga takvim da privuče takve visoko produktivne investicije. Drugim rečima, da napravi kvalitetan obrazovni sistem, da poboljša zdravstvene ishode, smanji transakcione troškove preduzećima kroz smanjenje birokratizacije i predvidiv pravni sistem. Jedan od možda najvažnijih koraka bio bi dublje povezivanje sa tržištem EU, bilo kroz članstvo u EU, ili u nekoj formi aranžmana sa njom (kao deo EEA ili članstvo po klasterima).

Spuštanje unutrašnjih političkih tenzija

U ovom domenu prva stvar je smanjiti postojeće političke tenzije u društvu koji su posledica neregularnosti na decembarskim izborima. Da ovi izbori zaista jesu bili daleko od regularnih govori i činjenica da je opozicija uspela da za njihove rezultate zainteresuje međunarodnu političku javnost, i da je SNS pristao na neke od postavljenih političkih uslova. 

Nedavno održani lokalni izbori u Beogradu bili su test za ovo pitanje. Iako zamišljeni da se održe u boljim uslovima nego decembarski (čitaj: u uslovima minimalnog poštovanja izbornih zakona i procedura), politička kriza u zemlji nije ublažena. 

Nastavak vezivanja za Zapad

I pored stalne antizapadne kampanje u provladinim medijima, primetno je da se režim od Zapada udaljava samo na rečima, dok delima radi na dodatnom približavanju. Na simboličkom nivou Srbija ugošćuje kineskog predsednika Si Đinpinga na njegovoj evropskoj turneji, u Vladu se postavljaju otvoreno proruski ljudi koji su na američkim sankcijama zbog veza sa Kremljom, ali istovremeno se ugovara kupovina francuskih vojnih aviona i nesmetano šalje municija ukrajinskoj vojsci. 

Ako naša elita sa Zapadom ne želi da se povezuje na zajedničkim vrednosnim osnovama (ljudska prava, demokratija, pravna država, slobodni mediji) onda neka barem to bude na zajedničkim interesnim osnovama. Jer iz toga može da se neplanirano rodi i neka korist za nas ostale. 

Za kraj

Možda ćete primetiti da na ovom spisku preporuka nema pomena o medijskim slobodama ili vladavini prava – njih nema jer oni koji institucijama upravljaju ne žele da ih ima pošto su to glavni stubovi na kojima počiva njihova vlast. Niko ne seče granu na kojoj sedi, i zato otklanjanje uticaja na medije, tužilaštvo i sudove nije u špilu podeljenih karata, a tako će i ostati. Slobodnih medija i vladavine prava nam je nestalo, uzmite nešto sa roštilja!