Glavni urednik Talasa

Vreme čitanja: 3 minuta

Photo: Unsplash

Sto puta smo do sada čuli da je Srbija ’’prva u regionu’’ ili ’’najbolja u regionu’’ po nekom parametru, ili da je ’’među poslednjima u regionu’’ po nekom drugom merilu. Sa kojim zemljama uopšte treba da poredimo Srbiju?

Geografija je stvar dogovora

Mnoge stvari su samo socijalni konstrukt, a među njima je svakako i geografska podela na regione. Čak ni kontinenti nisu čvrsto definisani (Evropa koja se posmatra kao odvojen segment od Azije zapravo je samo njen krajnji zapadni deo). Prema tome, kako su neke zemlje svrstane više govori o onome ko je takvu klasifikaciju izvršio, nego o samim tim zemljama. 

Razlozi za regionalne klasifikacije mogu biti geografski (Švedska je zato skandinavska, a ne balkanska zemlja), politički (Hrvatska je članstvom u EU prestala da bude smatrana zemljom Zapadnog Balkana) ili kulturni (Izrael učestvuje na Evroviziji iako je nalazi u Aziji).  

Gde nas drugi vide?

Kada pričamo o ekonomskim parametrima, MMF i Svetska banka koriste različite klasifikacije. MMF Srbiju svrstava u evropske zemlje u razvoju, pored biviših zemalja SSSR-a koje nisu u EU, Turske, Mađarske, Poljske i balkanskih zemalja koje ne koriste evro.  Sa druge strane, Svetska banka nas drži u grupi zemalja Evrope i Centralne Azije (bivše zemlje SSSR-a), ali u okviru tog makro regiona u manjem odeljku Zapadnog Balkana. 

Zapadni Balkan je geografska odrednica gde nas drugi najčešće vide. Ali ova odrednica je politička a ne geografska, jer nema nikakve prirodne granice između zapadnog i istočnog dela Balkana. Ova odrednica označava balkanske zemlje koje nisu članice EU, što se jasno vidi i u tome što je i Hrvatska bila deo ovog kluba do 2013. kada se mirakulozno preselila iz Zapadnog Balkana negde drugde. 

Zapadni Balkan vs CIE

Zbog političkih razloga, Srbiju drugi svrstavaju u Zapadni Balkan. Ali mi ne treba da pristanemo da budemo posmatrani samo kroz ovaj region. Razlog za to je jednostavan: Zapadni Balkan čine male, siromašne i nefunkcionalne zemlje. Srbija nije baš primer normalne zemlje bilo koji segment našeg društva da uzmemo da posmatramo. Ipak, po prirodi stvari bolje stoji po većini parametara nego Albanija ili Severna Makedonija, da ne spominjemo egzotičnu Bosnu i Hercegovinu. 

Dosta je da pogledate bilo koju mapu nekog društvenog, političkog, ekonomskog ili kulturnog fenomena: Srbija ima najbolje rezultate i osenčena je najsvetlijom bojom, potom obično ide Crna Gora, pa iza slede Makedonija, Bosna i na začelju Albanija i Kosovo*. Kada se poredi sa ponavljačima, i loš đak je intelektualac. Zbog toga nam treba malo drugačija metrika, ona gde nećemo uvek biti najbolji, jer onda ne moramo ni da se trudimo. 

Poređenje sa razvijenim ervopskim državama je takođe potpuno besmisleno, jer su Nemačka, Austrija ili Holandija decenijama ispred nas. 

Za poređenje nam onda ostaju zemlje CIE – one koje su od 2004. postale članice EU. Nažalost, tokom prethodne decenije i one su nam dovoljno pobegle da ni sa njima ne možemo više da vodimo trku.

Nivo dohotka GDP per capita u PPP, prosek EU kao 100%. Izvor: Eurostat.

Kao što nam grafikon pokazuje, Srbija niije baš dobro iskoristila prilike tokom prethodne decenije. Dobre stope rasta tokom izolovanih pojedinačnih godina nisu bile dovoljne da podstaknu anemičan rast tokom cele decenije. Na početku perioda, 2011. Srbija je bila iznad neponderisanog proseka zemalja WB, ali se mogla još takmičiti sa Bugarskom, pa čak možda i sa Rumunijom. Zemlje CIE su već bile gotovo duplo razvijeniije od nas. 

Desetak godina kasnije, 2022. zemlje CIE su još uvećale svoju prednost (sa 68% na 81% proseka EU), dok je Srbija rasla znatno manje (sa 40% na 44% proseka EU). Zemlje WB su smanjile relativni zaostatak za nama, dok su siromašnije zemlje EU uspele da nam daleko izmaknu: Rumunija je dostigla zemlje CIE, a Bugarska je sada gotovo upola bogatija od Srbije, iako smo pre desetak godina bili na istom nivou. 

Ako se poredimo sa zemljama Zapadnog Balkana, stvaramo lažnu sliku sveta gde smo i dalje bolji od drugih, iako se po svim parametrima nalazimo na dnu lestvice evropskih zemalja. Zemlje CIE su nam već dovoljno izmakle ekonomski da nema više puno smisla da ih uzimamo u obzir. Ostaje samo da se poredimo sa siromašnim EU zemljama iz okruženja – Rumunijom, Hrvatskom i Bugarskom. Poređenje sa njima ima smisla jer uz pametne reforme možemo da im se približimo. A zašto nećemo da takve reforme izvedemo, o tome možda nekom drugom prilikom.