Photo Magdigit
Još jedan Dan je došao i prošao, ništa se puno nije promenilo u odnosu na prethodni. Ali Dan žena nam u praksi mogao pokazati neke interesantne ekonomske fenomene u stvarnom životu. Šta bi oni bili?
Ponuda, potražnja i njihovi šokovi
Jedan od osnovnih postulata ekonomske teorije jeste da će se cena formirati kao funkcija ponude i potražnje, što se obično prikazuje grafikonom na ovoj slici. Pojednostavljeno, cena će se pomerati na gore ili na dole zavisno od kretanja tražnje za datom robom, ili njenom ponudom. Kada su tražnja i ponuda konstantne, onda cena uglavnom miruje – kada odete u prodavnicu, videćete da se cene, na primer, mleka, ne menjaju iz dana u dan.
Ali tražnja za nekom robom ili njena ponuda mogu iznenada da se promene. To se naziva šokom (na strani ponude ili tražnje). Ako dođe do prolećnog mraza, to će da ošteti biljke pa će biti manje voća – ono će potom poskupeti. Kada dođe do pandemije kovida, onda će odjednom svi želeti da kupe maske i rukavice, pa će njihova cena porasti.
Zbog rasta tražnje za cvećem tokom Osmog marta, jer je postalo običaj poklanjati ga dragim ženskim osobama tog dana, njegova cena će porasti. Pre nekoliko dana sam kod prodavca cveća gde često kupujem nabavio buket lala po ceni od 60 dinara za jednu lalu; kada sam to uradio ponovo za sam dan praznika lale su sada bile 80 dinara po komadu. Ovaj misteriozni rast cena lala posledica je porasta tražnje za cvećem.
Ali cene nisu zauvek porasle – kako je tražnja za cvećem porasla tokom praznika, tako se nakon njega i smanjila, vrativši se na prethodni dugotrajan nivo. Cena lala je sada ponovo 60 dinara.
Elastičnost
Drugi važan fenomen vezan za odnos ponude i tražnje jeste da među njima postoji inverzan odnos. Kada cena neke robe poraste, ljudi će je manje kupovati. Ali tačno koliko, to će zavisiti od elastičnosti. Postoje brojni proizvodi za kojima je tražnja elastična, i kod njih mali porast cene dovodi do velikog pada tražnje. Ali postoje i oni gde je tražnja neelastična.
Dobar primer je anegdota gde nakon poskupljena cigareta dete pita roditelje da li će sada manje da puše, a oni mu odgovaraju da će zapravo sada svi oni manje da jedu. Duvanski proizvodi, lekovi i osnovne prehrambene namirnice su proizvodi za kojima je tražnja neelastična, jer se oni ne mogu lako zameniti supstitutima, sličnim proizvodima. Ako poskupe jabuke, možemo ih bez većih problema zameniti nekim drugim voćem čija cena nije porasla, ali to ne možemo da uradimo u slučaju ovih nabrojanih proizvoda.
Tokom Dana žena rast cena cveća neće osujetiti namere ljudi da ga kupe jer je običaj da se ono poklanja – kupiće ga čak i oni koji ga nikada i ne kupuju tokom godine. Zato su cvećari i podigli cene, znajući da će uprkos tome uspeti da prodaju puno cveća, jer je elastičnost tražnje za cvećem toga dana niska.
Ekonomske zakonitosti
Karakteristika ekonomije jeste ta da ona deluje teorijski suvoparno, ali da se njene posledice vide i osećaju svuda oko nas u realnom životu. Zato bi trebalo poznavati barem neke osnovne ekonomske zakonitosti, jer se one mogu transponovati na brojne druge sfere života. Uticaj odnosa ponude i tražnje na cene, ili elastičnost ponude ili tražnje mogu da budu veoma važni.
Zašto rastu plate?
Na primer, jedna od stalnih tema u javnosti jeste visina zarada. U osnovi, zarade zavise od produktivnosti privrede (ovo možemo da iskažemo vrednošću proizvoda ili usluga koji neki radnik proizvede tokom radnog časa), ali važan segment jesu i ponuda rada i tražnja za radom. Tokom recesije, kada preduzeća uglavnom ne zapošljavaju, već otpuštaju radnike jer manje proizvode, ni plate ne rastu jer sada ima mnogo više onih koji traže posao nego onih koji ga nude. Sigurno ste već čuli negde rečenicu: ’’Ako nećeš ti, ima ko hoće da radi.’’
Suprotno tome, kada je nezaposlenost niska, plate rastu jer su sada preduzećima radnici potrebni, a teže ih je naći. Ovaj trend jasno pokazuju podaci jer su zarade tokom prethodnih par godina porasle više od rasta produktivnosti privrede. Ako razumemo mehanizam ponude i tražnje, razumećemo da i nema nekog magičnog štapića za rast zarada, već da je za njihov rast preduslov privreda koja dobro posluje.
Da li da advokati i crkve plaćaju porez?
Slično tome, koja provejava u javnosti kroz medije jeste i to da avokati i verske zajednice treba da plaćaju porez na svoje usluge, prvenstveno PDV. Na prvi pogled, ovo je dobra ideja. Jer zašto fiskalne račune da izdaje kafić, ali ne i advokat ili sveštenik? Trebalo bi valjda da bude pošteno da svi plaćaju isti porez?
Poznavanje elastičnosti, međutim, kaže nam da to baš i nije dobra ideja. Jer trošak tog poreza neće platiti advokati ili sveštenici, već korisnici njihovih usluga. Za razliku od kafića, kod advokata ili sveštenika ne idemo često, već samo kada nam jako, jako, jako trebaju. Naša tražnja je, dakle, jako neelastična, pa oni mogu da za svoje usluge povećaju cenu bez bojazni da ih mi nećemo platiti. Ako budu naterani da uvedu fiskalnu kasu, možemo očekivati da trošak PDV-a bude jednostavno uključen u nove, više cene.
Glavni urednik Talasa