Image by ElasticComputeFarm from Pixabay
Veliki broj kritičara tržišne privrede (narodski rečeno, kapitalizma) tvrdi da ovaj ekonomski sistem nije moralan ili pravedan, i da se zato mora odbaciti ili promeniti. Da li je tržište uopšte moralno, ili nije?
Tržište kao proces, ne kao stanje
Brojni ljudi, među njima ne samo protivnici, već i zagovornici tržišne privrede ili kapitalizma, tržište posmatraju ili razumeju kao stanje. Ovo je greška u koju se lako zapada: u datom trenutku se neka količina mleka nalazi u prodavnici. To je nekakvo trenutno ekonomsko stanje, i čini se da je ovo stanje jednako slobodnom tržištu.
Međutm, to baš i nije tako. Tržište nije stanje, nego proces, pošto se ono nije ograničeno na jedan trenutak nego se događa u vremenu. Jednostavno govoreći, kada su pojedinci slobodni da poseduju imovinu i da je svojevoljno razmenjuju, oni učestvuju u tržišnom procesu.
Važno je razlikovati nekakav proces od njegovih rezultata, jer lako možemo pronaći dobre procese koji daju loše rezultate. Uzmimo na primer medicinu: davanje antibiotika na bazi penicilina pomaže onima koji imaju bakterijske infekcije. Proces lečenja je dakle dobar – ali postoje i ljudi koji su alergični na penicilin. Ako oni prime opisane antibiotike, još više će se razboleti. Rezultat ovakvog proesa, dakle, može biti loš.
Da li je proces davanja antibiotika po sebi nemoralan? Ako ne postoji nekakav alternativni proces koji je siguran za sve pacijente, odgovor koji se nameće jeste da davanje antibiotika nije nemoralno. Da li je neki proces moralan ili nemoralan ne zavisi od toga da li on daje savršene rezultate.
Potrošači i tržište
Mušterija je uvek u pravu. Možda ste već čuli ovu ili sličnu izreku koja je nastala na premisi da preduzeće mora da zadovolji potrebe kupaca – potrošača da bi opstalo u konkurenciji sa drugima. Ekonomisti ovo zovu suverenost potrošača.
Da li suverenost potrošača nužno uvek dovodi do moralnih ishoda? To zavisi od samih potrošača, ne od tržišnog procesa. Sve dok ljudi imaju nemoralne preferencije, to znači da će neka dobra ili usluge proizvedeni na tržištu biti korišćeni na nemoralan način. Ako ljudi žele da puše duvan, i time dovode svoje zdravlje u opasnost, ili još gore, zdravlje drugih (tako što puše u zatvorenom prostoru gde borave nepušači), to možemo smatrati nemoralnim ponašanjem.
Ali pitanje jeste da li je ovakvo nemoralno ponašanje posledica tržišnog procesa? Parafrazirajući liberalnog mislioca Ludviga fon Mizesa, nije kriv preduzetnik što ljudi više traži da čitaju krimi ili ljubavne romane umesto filozofskih traktata, da jedu nezdrave brzu hranu u Mekdonaldsu umesto sveže salate, ili za opuštanje piju alkohol umesto da meditiraju. Preduzetnik neće više zaraditi ako prodaje ’’nemoralne’’ proizvode nego ako prodaje one ’’moralne’’, već će zaraditi samo ako prodaje ono što potrošači žele.
Da se vratimo na primer pušača: ne postoji ništa inherentno tržišnom mehanizmu koji navodi ljude da puše duvan. Ova želje, i njene posledice, postoji kod samih potrošača. Slično tome, ogledalo ne čini ljude ružnim ili lepim, ono samo odslikava ono kako ljudi već izgledaju.
Lična odgovornost
Tržište ne može biti moralno ili nemoralno, jer to mogu biti samo ljudi. Tržište je mehanizam za njihovu međusobnu saradnju kroz proizvodnju i razmenu. Postavljanje pitanja da li je tržište samo po sebi nemoralno smisleno je isto koliko i postavljanje pitanja da li je nemoralno oružje, umesto ljudi koji njime barataju. Postavljanje ovakvog pitanja zapravo maskira glavnu temu, a to je uloga lične odgovornosti.
Ne postoji savršeni sistem čiji će rezultati uvek biti dobri i lepi. Korišćene bilo kakvog zamišljenog savršenog standarda kao meru za bilo koju društvenu ustanovu, dovešće do toga da svaku takvu ustanovu unared odbacimo kao nesavršenu jer odstupa od zamišljenog ideala. Kada kapitalizam ili tržišnu privredu poredimo sa nekakvim zamišljenim savršenim stanjem, lako uviđamo sve njegove neuspehe i slabosti. Ali problem je što savršena mera, barem u ovoj dimenziji u kojoj obitavamo, ne postoji.
Glavni urednik Talasa