Rezultati popisa sprovedenog tokom 2022. pokazuju nam da je obrazovni nivo stanovništva prilično skroman. Ljudi sa nižim obrazovanjem bi iz nekoliko razloga trbalo da budu više skloni autoritarnoj vladavini. Da li je to razlog za oseku demokratije?
Obrazovanje i demokratija
Postoji nekoliko teorija koje ukazuju na važnu vezu između demokratije i obrazovanja. Prvo, znanja o demokratskom poretku nisu intuitivna, da se lako mogu naučiti i razumeti ’’sama od sebe’’. Za to postoje neki preduslovi – osnovna pismenost da se mogu pratiti vesti u medijima, potom površno poznavanje nekih izbornih procedura (npr gde pronaći svoje glasačko mesto) i političkog života (npr koje partije učestvuju na izborima, po čemu se partija A razlikuje od partije B).
Drugo, tokom obrazovnog procesa dolazi do senzibilizacije prema građanskom učešću u upravljaju zajednicom putem izbora. Kada se pogledaju izlazne ankete, oni koji ne učestvuju na izborima više su zastupljeni kod manje obrazovanih nego kod onih sa više formalnog obrazovanja. Učestvovanje na izborima košta, barem kroz oportunitetni trošak u vremenu izdvojenom za samo glasanje ali i za otkrivanje političkih preferencija, kroz praćenje medija i političkog života.
Obrazovni sistem služi tome da usadi osećanje građanske odgovornosti i da zainteresuje ljude za političke procese, uključujući i glasanje na izborima te podršku demokratskom poretku i procedurama. Zbog toga bi trebao da što je stanovništvo neke države obrazovanije, da su utoliko demokratske procedure u njoj stabilnije i da dostignuti kvalitet demokratije neće biti tako lako smanjiti.
Obrazovano stanovništvo bi trebalo da bude manje podložno indoktrinaciji i medijskoj propagandi, jer bi trebalo da ima razvijeno kritičko mišljenje. Drugim rečima, obrazovano stanovništvo je osnov za demokratiju.
Obrazovni profil Srbije
Ako nam je demokratiju potrebno obrazovanje, onda možda ni ne treba da se čudimo demokratskom proklizavanju i nazadovanju po međunarodnim merilima kvaliteta demokratskih institucija. Jer prosečan stanovnik Srbije baš i nije obrazovan.
Stanovništvo 15 godina i starije, po obrazovnoj spremi. Izvor: Popis 2022, RZS.
Sama školska sprema nije u potpunosti tačna metrika jer ne govori puno o kvalitetu obrazovanja. U zemlji gde postoji endemski problem inflacije ocena pa je sada teže naći vrlo dobrog đaka nego odličnog đaka pre samo dve decenije, gde postoji organizovana prodaja diploma (kako na privatnim, tako i na državnim fakultetima), i gde se 40% đaka smatra funkcionalno nepismenim na osnovu rezultata na PISA testovima, ova metrika dosta gubi na svojoj korisnosti. Ali bolje podatke za sada nemamo.
I zaista, ovakav obrazovni profil Srbije prilično je pesimističan prema budućnosti demokratije u našoj zemlji. Izgleda da za nju nema preduslova, i da će se teško u skorije vreme vratiti. Ali ima jedna začkoljica.
Srbija nikada nije bila obrazovanija nego danas
Ta začkoljica leži u tome da i sa ovako lošim profilom obrazovanja, Srbija zapravo nikada nije imala ovoliko obrazovano stanovništvo. Dosta je samo da pogledamo rezultate Popisa iz 2002. i 2011. da bimo videli veliki napredak. On je uglavnom ostvaren time što su starije, slabije obrazovane generacije umirale, dok su nove generacije koje su se rađale imale više prilika za obrazovanje. Ta smena generacija je promenila obrazovnu sliku zemlje.
Stanovništvo 15 godina i starije, po obrazovnoj spremi. Izvor: Popis 2022, 2011. i 2022, RZS.
Grafikon jasno pokazuje veliki napredak jer se znatno smanjio udeo stanovnika sa osnovnom školom ili još nižim obrazovanjem, dok je značajno porastao udeo onih sa srednjom školom i naročito sa visokim obrazovanjem.
Dakle, ako je loš obrazovni profil stanovnika prepreka demokratizaciji društva, postavlja se pitanje kako smo onda imali demokratske procedure 2005. i 2007, kada je obrazovna slika bila mnogo lošija nego danas. Krivca možda treba da tražimo izvan ’’krezubog naroda’’, negde drugde, u političkim elitama.
Glavni urednik Talasa