Glavni urednik Talasa

Vreme čitanja: 4 minuta

Photo:photoschmidt,iStock

Kraj novogodišnjih i božićnih praznika dobra je prilika da podvučemo crtu o tome kakva je godina ostala iza nas, i kako se to može odraziti na ovu godinu. Ekonomski gledano, prethodna godina bila je prilično loša. 

Anemičan ekonomski rast, usporavanje inflacije

Procena RZS-a sa kraja decembra jeste ekonomski rast od samo 2,5%, što je jako slab rezultat i druga godina po redu sa niskim rastom. Ali važno je pogledati i izvore rasta – jedno je ako je on široko rasprostranjen u većem broju sektora, a sasvim drugu sliku dobijamo ako je on posledica kretanja u malom broju industrija. Prošlogodišnji ekonomski rast posledica je prvenstveno tri faktora: oporavka rada EPS-a, potom bolje poljoprivredne sezone i većeg obima građevinskih radova. 

Poljoprivreda je zabeležila fizički rast proizvodnje od 9%, u poređenju sa prethodnom godinom koja je bila obeležena sušom. Drugim rečima, ovo nije nikakav poseban rast nego samo povratak na srednje godišnje vrednosti poljoprivredne proizvodnje usled više padavina. 

Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu beleži rast od 8,9% što je podržano visokim državnim izdacima na infrastrukturne radove. Prema podacima Ministarstva finansija, kapitalni rashodi nivoa opšte države tokom prvih 11 meseci (za koje su objavili podatke) nominalno su porasli za preko 13% tokom 2023. u odnosu na prethodnu 2022. godinu. Ovo je svakako poguralo na gore vrednost radova u građevini. 

I na kraju dolazimo do industrije, koja je zabeležila rast od 2,4%. Ali gotovo celokupan rast posledica je oporavka rada EPS-a. Rudarstvo koje je bilo nosilac rasta u prethodnom periodu sada stagnira, kao i prerađivačka industrija, što je mnogo više zabrinjavajuće. 

Kada pogleamo ove tri industrije i koliko one uščestvuju u kreiranju BDP-a, pozitivna kretanja u njima zaslužna su za oko 1,4% rasta ili preko polovine zabeleženog ekonomskog rasta od 2,5%. Rast je zabeležen još u saobraćaju (u domenu prevoza putnika) i u ugostiteljstvu dok su ostali sektori praktično u stagnaciji. 

Spasile nas dodole

U ekonomskoj teoriji, ekonomski rast je funkcija količine dostupnog rada, kapitala i tehnološkog progresa u nekoj privredi. U našoj ekonomskoj praksi, ekonomski rast je funkcija kišnog plesa ministra poljoprivrede i ministarke energetike.

U pitanju poljoprivrede, stvar je očigledna – nema kiše, nema ni dobrih useva. Bolje padavine tokom 2023. kao posledicu imale su oporavak ratarske proizvodnje i više prinose. Nivo poljoprivredne proizvodnje se oporavio i vratio na manje-više nivo nekog višegodišjeg proseka. 

U slučaju EPS-a, stanje je malo kompleksnije, ali u suštini isto. Prema podacima iz Izveštaja o poslovanju za prvu polovinu godine, EPS je povećao proizvodnju struje u hidroelektranama u odnosu na prethodnu 2022. za čak 40%! Ovime je mogao da smanji uvoz struje i uglja za njenu proizvodnju u termoelektranama, a da poveća izvoz, i da čak dobro zaradi na razlici u ceni kupujući i uvozeći struju onda kada je na berzi bila jeftina (uglavnom noću) a proizvodeći i izvozeći je onda kada je cena bila visoka. Ovo ne bi bilo moguće da kiše nisu omogućile ovakav rad hidroelektrana. 

Usporavanje inflacije, ali i pad potrošnje

Inflacija je tokom prošle godine napokon počela da usporava, sa iznosom od oko 7,6% u odnosu na čak 15% u 2022. Međutim, usporavanje inflacije ne znači povratak cena na staro, već samo to da cene nešto sporije rastu. Inflacija u Srbiji je bila viša nego u evrozoni, i njeno usporavanje započelo je znatno kasnije. To znači da je deo inflatornih pritisaka nastao domaćom ekonomskom politikom, a nije samo uvežen iz inostranstva usled monetarne politike ECB-a ili rata u Ukrajini. Kašnjenje u zaoštravanju monetarne politike (čekalo se da prođu izbori 2022) kao i visoka neselektivna davanja države su glavni razlozi za to. 

Iako inflacija usporava, potrošnja se smanjuje. Promet u trgovni na malo u stalnim cenama (dakle, uzimajući u obzir inflaciju) je smanjen za 2 procenta poena u odnosu na godinu dana pre toga. Ovo ukazuje na jasno smanjenje životnog standarda i potrošnje domaćinstava, i pored nominalnog rasta plata i penzija. Čak i kada plate rastu nešto više od inflacije, to i dalje dolazi do pada standarda usled Kantijonog efekta. Jednostavno, ne rastu sve cene istom brzinom, nego neke cene rastu sporije a neke brže. Osnovne životne namirnice (prvenstveno hrana) koje mnogo više učestvuju u potrošnji od ostalih imale su viši rast cena, pa je pravi udar na kućne budžete značajno jači od nominalne stope inflacije. 

Šta (ni)smo naučili ove godine?

Prva lekcija jeste da trenutna ekonomska politika koja se bazira na privlačenju visokih stranih investicija ima svoje domete. Strane investicije su dobre i ne treba ih otežavati, ali one nisu dovoljne za brz ekonomski razvoj, već u toj jednačini nedostaju domaće privatne investicije koje su izuzetno niske. Prema istraživanju Svetske banke, težak pristup finansiranju jeste jedno usko grlo koje otežava razvoj domaćoj privredi, prvenstveno malih preduzećima, koja se zato teško razvijaju i ne mogu da rastu. 

Stoga posebnu pažnju treba posvetiti maloj domaćoj privredi – i ne, to ne znači da im treba davati subvencije (kao što ne treba ni strancima). Ali treba eliminisati sve ono što otežava razvoj domaćeg preduzetništva a što je u ingerencijama države. A to su birokratske procedure, pravna nesigurnost i visoka korupcija. 

Druga lekcija jeste da monetarna i fiskalna politika ne treba da budu suprotstavljene. Visoka inflacije jeste ozbiljan problem, i ako se centralna banka protiv nje bori smanjivanjem likvidnosti (čitaj, rastom kamatnih stopa) onda fiskalna politika ne treba da joj u tome odmaže kao što je to bio slučaj sa veoma izdašnim i širokim davanjima koja se finansiraju kroz zaduživanje i deficit. 

Treća lekcija jeste to koliko je važno profesionalno upravljanje državnim preduzećima. Dobar primer je EPS, čije uništavanje je zaustavljeno postavljanjem novog rukovodstva nakon prethodnog direktora vlasnika pečenjare. Novi direktor je uspeo da preokrene mnoge stvari i spasi situaciju, gde mu je naravno pomogla i hidrologija. Nažalost, ovaj direktor je izgleda bio previše nezavistan od politike pa je i pored dobrih rezultata smenjen. Ostaje da se vidi kakve će rezultate za sobom ostaviti Norvežani ili ’’Norvežani’’.