Foto:Blazenka Babic,iStock
Pred nama je sam finiš predizborne kampanje, za parlamentarne izbore i lokalne u pojedinim gradovima i opštinama, među kojima je svakako najvažniji Beograd.
Na ovim izborima Beograd se izdvaja ne samo po svojoj mnogoljudnosti – u njemu prema poslednjem popisu živi gotovo 1,7 miliona ljudi što je svaki četvrti stanovnik zemlje – već i po svojoj ekonomskoj važnosti – prema podacima RZS-a u njemu se kreira preko 40% nacionalnog BDP-a. Ipak, glavna karakteristika po kojoj se Beograd izdvaja po svojoj važnosti na predstojećim izborima je politička: tu postoji velika šansa da, po prvi put nakon 2012., dođe do smene vlasti i toga da opozicija dobije priliku da upravlja.
Šanse za ovo nisu male – barem prema rezultatima na prethodnim beogradskim izborima, trenutno javno dostupnim rezultatima javnog mnjenja, ali i po velikim protestima nakon zločina u OŠ Vladislav Ribnikar. Ali ne treba praviti ražanj dok je zec još uvek u šumi, jer izborna trka ima još dosta nepoznanica.
Prva je koliko će biti efikasnost i opozicione i režimske javnosti da motiviše i okupi svoje birače, druga je (ne)mogućnost prelaska cenzusa nekoliko opozicionih partija i koalicija (u slučaju njihovog neuspeha ovi glasovi se proporcionalno dele onima koji su cenzus prešli, što će više odgovarati SNS-u nego manjim partijama). Treće je mogućnost opozicionih stranaka da zaista i sarađuju u gradskom parlamentu i tako smene vlast SNS-a i SPS-a, imajući u vidu njihovu heterogenost.
Tu je naravno i četvrti problem, koji izlazi iz okvira normalne političke borbe, a to je i mogućnost kupovine odbornika od strane vlasti. Prema našem zakonskom rešenju, glasovi odbornika ne pripadaju partiji, već njima lično koji su izabrani na partijskoj listi, i stoga oni mogu da nakon verifikacije odborničkog mandata izađu iz svoje partije, postanu nezavisni odbornici ili čak i da pređu u drugu partiju. Imajući u vidu značaj beogradskih izbora, kao i velike resurse kojima raspolaže trenutna nomenklatura, kao i nekada ranije slične slučajeve (na primer, odbornika u gradskoj opštini Vračar) ovakav scenario koji bi SNS-u bio poslednji adut u rukavu da sakupi većinu odbornika nije nemoguć.
Zbog ovoga smo rešili da našim čitaocima predstavimo ekonomske programe i rešenja za upravljanje Beogradom od strane opozicionih partija za koje do sada dostupna istraživanja javnog mnjenja kažu da će preći cenzus. To su koalicije Srbija protiv nasilja i Nacionalno okupljanje (Dveri i Zavetnici), kao i ona okupljena oko Nove DSSS, te Narodna stranka.
Ovim partijama i koalicijama smo ustupili prostor da sami kažu koji su im planovi u slučaju da zadobiju priliku da upravljaju Beogradom. Partijama vlasti to nismo – kao prvo, već vidimo njihove rezultate i domete a oni govore više od reči (dobro za one koji ih podržvaju, loše za one koji protiv njih), i kao drugo, u trenutnom medijskom prostoru kakav je u Srbiji oni već imaju više nego dovoljno prilike da svoje planove, ideje i programe pokažu javnosti, što ne možemo reći za opoziciju. Kontaktirali smo sve ove partije i koalicije iz opozicije, ali neke od njih nisu smatrale za shodno da se tekstom na Talasu obrate biračima.
U svakom slučaju, nadamo se da će tekstovi pred Vama omogućiti da utvrdite postojeći stav za koga ćete po svojoj savesti glasati u nedelju, ili da će Vam pomoći da napravite odluku ako se još uvek niste odlučili.
Glavni urednik Talasa