Photo by Austin Distel on Unsplash
Globalni izazovi IT industrije
Od leta 2022. godine u brojnim domaćim i stranim medijima govorilo se o otkazima u IT industriji. Prema sajtu Layoffs.fyi., samo u 2023. godini do trenutka pisanja ovog teksta (oktobar 2023), više od 230 hiljada ljudi iz sveta IT-a je ostalo bez posla. Taj broj čine kako velike korporacije poput Meta, Amazon, Microsoft ali i mali start ap-ovi od 20-ak zaposlenih. Kada se pogleda struktura ljudi koji su ostali bez posla veliki udeo tog broja čine “non-tech roles” poput ljudskih resursa, marketinga, prodaje, dizajna, ali i naravno programera.
Pored otkaza, primetan je i značajan pad novih oglasa, te je na primer po pisanju Hello World-a broj novih oglasa u prvom kvartalu 2023. godine u odnosu na isti period 2022. godine pao za 50%. Ovo je iznenadilo mnoge posmatrače tržišta, s obzirom da je prethodna godina bila obeležena visokom tražnjom za IT stručnjacima i brzim rastom industrije.
Kada je reč o Srbiji, nekoliko većih kompanija je javno objavilo da je usled tržišnih uslova moralo da otpusti po par stotina radnika, ali u odnosu na druge zemlje gde su zakoni o radu daleko fleksibilniji broj otpuštenih ljudi nije bio tako drastičan. Pozitivna stvar u ovoj situaciji je da ljudi koji ostanu bez posla relativno brzo nađu novi, te otpuštanja ne utiču drastično na broj nezaposlenih u Srbiji.
Razlozi za otpuštanja u IT industriji su brojni. Od početka pandemije COVID-19 mnogi segmenti života su morali da pređu u digitalni format (državna administracija, rad od kuće, industrija zabave, internet prodaja) što je drastično povećalo potrebu za digitalnim proizvodima i uslugama. Ovo je dovelo da eksplozivnog rasta IT industrije u 2020. i 2021. godini, što je pratilo i masovno zapošljavanje kadrova. Bilo je čak i situacija da su kompanije zapošljavale ljude samo kako ih konkurentske firme ne bi zaposlile, iako potreba nije postojala.
Sve ovo je omogućio jeftin kapital, odnosno vrlo niske kamatne stope u SAD-u i Evropskoj uniji. Kompanijama radi ostvarivanja rasta je bilo lako (jeftino) da se zaduže po niskim kamatnim stopama. VC (Venture Capitalist) fondovi su takođe raspolagali ogromim sredstvima – samo u 2021. godini vrednost VC investicija je iznosio 345.4 milijardi dolara.
Vrednost VC investicija, u tekućim USD. Izvor: Statista.
Eksplozivni rast zapošljavanja u IT-u staje sredinom 2022. godine kada centralne banke počinju da povećavaju kamatne stope, što dovodi do daleko veće selektivnosti VC-eva, stezanja kaiša u velikim IT kompanijama, kao i seča biznisa koji ne donose korist. Takođe, otvaranje sveta nakon pandemije smanjilo je potrebu za digitalnim uslugama ali je i pokazalo da je projekcija rasta potrebe za digitalnim uslugama bila nerealna.
Kao šlag na tortu, zbog inflacije, operativni troškovi (IT infrastruktura, iznos plata itd.) rastu, dok prihodi u nekim slučajevima padaju ili ne rastu dovoljno. Poslednji faktor koji je doprineo otpuštanjima je i rast AI (Artificial Intellgence – veštačka inteligencija) koja može da obavlja rutinske i dobro definisane zadatke ili u slučaju “Chat GPT-a” može da piše tekstove, što bi isključilo potrebu za Copy Writterima, kadru koji čini značajan broj u IT industriji).
Izazovi za IT u Srbiji
Uprkos brojnim izazovima, IT industrija u Srbiji nastavlja da raste. Prema pisanju Nove vrednost izvoza IT usluga samo u prvom kvartalu 2023. godine bio je viši od vrednosti izvoza IT usluga u celoj 2017. godini i prema nekim procenama, očekuje se da će do kraja godine iznositi čak četiri milijarde evra. Najbitnija tržišta IT kompanija iz Srbije tradicionalno su SAD, UK i EU.
Istovremeno je na početku 2023. broj zaposlenih u informacionim tehnologijama porastao za oko 3.500 i trenutno je u ovom sektoru posao našlo preko 100.000 ljudi. Još jedan od pozitivnih parametara je to da se u Srbiji otvaraju/razvijaju kompanije koje kreiraju sopstvene proizvode (R&D centri) i da se postepeno slika o Srbiji kao outsourcing lokaciji menja. Najbolji primeri čine investicije američkog “Riviana” i nemačkog “Kontinentala”. Pored stranih kompanija, potrebno je i napomenuti i domaće kompanije poput Cake.com sa svoja 3 proizvoda (Plaky, Clockify, Pumble), Fishing Booker, Nordeus itd.
Kako bi se rast nastavio potrebno je nastaviti sa ulaganjem u naučno-tehnološke parkove koji bi bili dobra i jeftina alternativa za poslovni prostor ali i kao prostor za umrežavanje nauke, kompanija i pojedinaca. Pozitivni primer je Naučno-tehnološki park u Nišu koji je vrlo brzo nakon otvaranja bio u potpunosti popunjen kompanijama, te je odlučeno da se zapošne sa njegovim proširenjem.
Ukoliko Srbija želi još veći rast IT industrije potrebno je da se ubrzaju EU integracije kako bi evropsko tržište kapitala bilo otvorenije za investicije u Srbiji a i radi smanjenja kamatnih stopa kako bi kompanijama bilo lakše da se zaduže radi finansiranja novih investicija u tehnologije, znanje i ljude.
Ono na čemu treba da se dodatno poradi je izmena zakona o deviznom poslovanju. Aktuelni zakon o deviznom poslovanju, kako smatraju oni koji ga svakodnevno primenjuju, nameće nepotrebna administrativna opterećenja kompanijama, propisana u čak 33 podzakonska akta, i umanjuje im konkurentnost, a istovremeno smanjuje interes stranih kompanija da posluju na ovom tržištu, navodi Biznis i finansije.
Po mišljenu stručnjaka, ovaj zakon je jedan od ključnih opterećenja za razvoj IT industrije u Srbiji. Naime, zakon nalaže da se detaljno kontroliše transakciona dokumentacija kako bi se utvrdila zakonitost transakcije i pritom uključuje i obavezu dobijanja odobrenja Narodne banke Srbije za realizaciju konkretne transakcije. Upravo ove birokratske aktivnosti značajno usporavaju procese u odnosu na ragionalnu i globalnu konkurenciju, povećavaju troškove transakcija i smanjuju efikasnost poslovanja. Upravo zbog ovako restiktivnog zakona, brojne kompanije koje su nastale u Srbiji kada dostignu neki viši stepen razvoja i stečenog kapitala odluče da se registruju (kao fiskalno sedište) u nekoj drugoj državi.
Nije retkost da se IT kompanije registruju u nekoj državi članici Evropske Unije (česti primeri su Bugarska i Irska) zbog nižih poreza, većeg prisustva privatnog kapitala, VC-eva i manjih kamatnih stopa, poslovne sigurnosti, lakšeg zapošljavanja kadrova iz EU itd. Kao rezultat, intelektualna svojina razvijena u Srbiji se prenosi u strane države, u njima se podižu investicije, iz njih se prihoduje i njima se plaća porez na profit, dok kompanije u Srbiji posluju samo kao troškovni centri, redukujući korist naše države na operativnu potrošnju i PDV.
Uprkos nerealnim projekcijama iz doba pandemije COVID-19, svet nastavlja sa digitalizacijom i globalno tržište želi digitalne proizvode. Sve te programe, proizvode, digitalne usluge koje ljudi i kompanije očigledno žele, neko mora da napravi i u vremenu kada je svet globalno selo, Srbija kao zemlja kvalitetnih, obrazovanih i prilagodljivih stručnjaka mora da se postavi makar kao regionalni lider a to se postiže minimalnom birokratijom, jeftinim kapitalom sa što manje barijera i političkom stabilnošću. Razvojem IT industrije, u Srbiji se kreirala mala, ali solidno platežno sposobna srednja-viša klasa koja ostavlja svoj novac u Srbiji čime pokreće ostale segmente ekonomije. Srbiji, kao i njenim građanima je u interesu da se sve više ulaže u obrazovanje IT kadrova (ne samo programera), naučno-tehnološke parkove, kao i da se smanjuje birokratija i da se ubrzaju EU integracije.
* Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
Projektni menadžer