Foto:Shutterstock
Nedavno je pažnju javnosti privukao jedan nalaz iz istraživanja „Novog trećeg puta“ prema kom je među građanima Srbije veća podrška za pridruživanje BRIKS-u nego Evropskoj uniji.
Kako je do toga došlo?
Ako imamo u vidu da javno mnjenje u Srbiji nije rezultat slobodnog protoka informacija i debate, već ga kreira država, možemo odmah da preskočimo jedan korak i postavimo pitanje zašto je aktuelnoj vlasti od koristi da građani budu naklonjeni BRIKS-u više nego Evropskoj uniji.
Vlast u Srbiji po pravilu kroji javno mnjenje tako da stanovništvo na kraju podrži nešto što ona već namerava da uradi, te i rezultate pomenutog istraživanja možemo da tumačimo kao najavu dodatnog udaljavanja od EU. Međutim, kao što su mnogi već primetili, manevarski prostor je tu za sada ograničen – najpre zbog visokog stepena ekonomske saradnje sa zemljama Evropske unije, tj. visokim stranim investicijama iz tih zemalja i izvozom na njihova tržišta.
Vrednosti sa Istoka, pare sa Zapada
Krenimo najpre od početka, tj. od pitanja zašto aktuelnoj vlasti odgovara da se Srbija (dodatno) približi zemljama BRIKS-a, pre svega Rusiji i Kini. Ako pratimo prorežimske medije, možemo da zaključimo da su ti razlozi najpre politički – Rusija i Kina podržavaju Kosovo u sastavu Srbije i srpsku politiku u regionu uopšte. Osim toga, Rusija i Kina neće postavljati zahteve koji se tiču ljudskih sloboda u zemlji – npr. neće tražiti da se održi Prajd i slično.
Međutim, te političke motive ograničavaju ekonomski razlozi. Svima je manje-više jasno da Srbija u velikoj meri zavisi od ekonomske saradnje sa Zapadom – te zemlje čine ogroman deo njenog izvoznog tržišta, a uz to iz njih dolazi i značajan priliv stranih investicija.
Dakle, zapadne zemlje u ekonomskom smislu čine neki vid eksternog oslonca za srpsku ekonomiju. Takav oslonac je neophodan pre svega jer je polukomandni model privrede koji prati srpsku autokratiju sam po sebi slab potencijal kada je u pitanju ekonomski rast.
Rusija i Kina do sada nisu mogli da budu taj oslonac najpre zbog geografske udaljenosti, a pored toga Rusiji nedostaje ekonomska snaga za tu ulogu. Otud je Srbija osuđena na neutralnost koja se u stvari svodi na jednu vrstu dualiteta – politički (kao i vrednosni) sistem dolazi sa Istoka, a finansira se sa Zapada.
Jačanje ekonomskog uticaja Kine
Dakle, srpska vlast se nalazi u neugodnom položaju – Rusija i Kina joj odgovaraju politički i vrednosno, ali je primorana na ekonomsku saradnju sa Evropskom unijom i na to nas redovno podsećaju državni zvaničnici. Međutim, ona je svesna da ta, bar iz njene perspektive neprijatna realnost nije nepromenjiva i ona je sudeći po pojedinim pokazateljima na tome i radila u prethodnim godinama.
Rezultat tih napora je, na primer, snažan rast kineskog udela u stranim direktnim investicijama koji se sa manje od 1% u 2012. višestruko uvećao, a prošle godine je iznosio gotovo jednu trećinu. S druge strane, udeo Evropske unije se u prethodne dve godine prepolovio i praktično izjednačio sa kineskim. Osim toga, Srbija od 2012. polako menja strukturu javnog duga – sve više novca se pozajmljuje od Kine, ali i drugih nezapadnih zemalja poput Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Ipak, kada se pogleda spoljna trgovina, Evropska unije je i dalje glavno izvozno tržište za Srbiju. Ipak,i treba imati u vidu i višestruki rast izvoza u Kinu u prethodnih nekoliko godina, iako je on i dalje relativno skroman.
Pritom, Srbija u poslednjem periodu i na tom polju ulaže intenzivne napore da smanji zavisnost od Evropske unije, pre svega guranjem regionalnih trgovinskih inicijativa. Pored toga, treba imati u vidu da će razvoj IKT sektora otvoriti dodatne mogućnosti za preusmeravanje izvoza ka nezapadnim zemljama s obzirom da su trgovinske barijere u tom segmentu industrije gotovo nepostojeće.
Udaljavanje od Zapada kao dugoročni proces
Imajući sve ovo u vidu, jasno je da su trendovi koji se uočavaju u javnom mnjenju – pad podrške članstvu u Evropskoj uniji i veća popularnost BRIKS-a – samo jedan deo priče. U sinhronizaciji sa tim trendovima događaju se i postepene promene na ekonomskom planu koje treba da postave teren da se učini izvodljivom politika koju vlast na kraju želi da sprovede, odnosno dodatno udaljavanje od Evropske unije i Zapada uopšte, a koju najpre mora da popularizuje među biračkim telom.
Naravno, ne treba očekivati da bi se takva promena mogla dogoditi preko noći jer takvi procesi zahtevaju vreme. Međutim preko noći se nije moglo dogoditi ni uspostavljanje kontrole nad medijima i zauzimanje poslednje mesne zajednice u Srbiji – pa smo ipak stigli dotle.
* Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
Ekonomista