Photo by John Mark Arnold on Unsplash
Stigle su letnje vrućine, i veliki broj nas razmišlja gde da pobegne od njih, ako ima mogućnosti za tako nešto. Zato je interesantno videti gde najviše novca građani Srbije troše na turističke usluge, što nam pokazuju podaci iz platnog bilansa NBS.
Takođe, podaci o turizmu su dobar indikator standarda: turističke usluge su među prvima kojih se ljudi odriču kada ostanu bez posla ili kada su prisiljeni da štede iz nekih drugih razloga. Prema kretanju potrošnje na turističke usluge u inostranstvu možemo da damo i odokativnu ocenu kretanja standarda.
Statistika NBS
Podaci su dobijeni iz statistike platnog bilansa koji vodi Narodna banka, prema međunarodnoj klasifikaciji. Tu se već spotičemo na problem dostupnosti podataka: ovo su samo podaci o prometu među bankama.
Drugim rečima, kada pričamo o turističkim uslugama, ovde se vidi novac potrošen na turističke aranžmane koje ste uplatili u agenciji, ali ne i novac u gotovini koji ste poneli sa sobom na odmor u potrošili u taverni, klubu, kafići, prodavnici ili negde drugde.
Takođe, ovo nisu samo podaci za turizam u užem smislu, vež obuhvataju i troškove boravka tokom lečenja (medicinski turizam) ili studija. Kada platite troškove bolnice ili školarinu na fakultetu, i to se u statistici platnog bilansa vodi kao rashodi za turizam. Zato ove podatke NBS treba uzeti sa zrnom soli, iako su jedini pouzdani podaci koje imamo.
Koliko trošimo kao turisti
Potrošnja na turističke usluge je jako promenljiva. Kao što grafikon pokazuje, ona je jako osetljiva na fundamentalna ekonomska kretanja: vidljiv je veliki pad 2009, nakon prelivanja svetske finansijske krize na Srbiju i tavorenje na tom nivou sve do 2015. kada počinje ponovo da raste. Ovo su bile godine sa niskim rastom i visokom nezaposlenošću (setimo se i smanjenja plata u javnom sektoru i penzija 2014).
Kako se privredni rast oporavio, a sa njim je došlo i do rasta zapošljavanja i realnih zarada, tako je i potrošnja na turizam rasla – ona je 2019. godine bila skoro duplo viša u odnosu na deceniju pre toga. Drugim rečima, nije da se baš u Srbiji živi lošije nego pre 10-ak godina, što je narativ na kome želi da poentira deo opozicije. Možda bi bilo kritiku bilo bolje malo drugačije zapakovati jer se u Srbiji i dalje ne živi jako lepo, kao što to tvrdi vlast preko propagandnih medija.
Potrošnja na turističke usluge, 2007-2022, u milionima evra. Izvor: NBS.
Epidemija korona virusa je ovaj trend rasta potrošnje na turizam oštro promenila u veliki pad, koji se tek malo oporavio naredne 2021, da bi onda prošla 2022. bila rekordna po ovom pokazatelju, sa 2,4 milijarde evra.
Ovaj nivo je nešto viši od nivoa trenda, što možda upućuje na jednokratne činioce – veliki broj ljudi nije putovao prethodne dve godine zbog nesigurnosti i rešio je da ovu godinu ne propusti, a tu je i visoka inflacija u zoni evra usled čega su turistički aranžmani poskupeli.
Ovaj fenomen velike jednokratne promene nekog pokazatelja zove se ’’povratak na srednju vrednost’’ i poznat je u brojnim oblastima, od košarke do vojne avijacije. On objašnjava zašto košarkaš kome je ’’krenulo’’ i igra bolje na nekoj utakmici nego što se od njega očekuje obično u narednoj utakmici lošije od toga, umesto da zadrži dobre rezultate.
Gde ostavljamo novac
Ovo su top 10 naših destinacija. Na prvom mestu, naravno, jeste Grčka. Na drugom mestu nalazi se Turska, a Crna Gora tek na trećem.
Ovo ne odgovara stvarnom broju turista već načinu sakupljanja podataka: dok verovatno svi turisti u Tursku idu preko turističkih agencija. Veliki broj onih koji letuju u Crnoj Gori to rade ili preko neprijavljenog izdavanja smeštaja (preko oglasa, online platformi itd) ili već poseduju nekretninu na moru, što su transakcije koje se ne beleže u platnom bilansu preko banaka.
Troškovi na turističke usluge po zemljama, u milionima evra, 10 zemalja na vrhu. Izvor: NBS.
Egipat je doživeo procvat, sada na 4. mestu, sa duplim iznosom u odnosu na period od pre korone. Ovakav procvat vidljiv je i u Turskoj i Crnoj Gori, pa čak i u Hrvatskoj ili BiH. Samo potrošnja u Italiji još uvek nije dostigla onaj nivo od pre korone. Ovakav trend rasta pristuan je i u Španiji sa 55 miliona evra 2022, dok je 2019. bila zabeležila 36 miliona.
Tu je i interesantan je i primer Rusije sa 24 miliona što je isti iznos kao i pre korone, uprkos izbijanju rata sa Ukrajinom. Na drugoj strani je Austrija, sa 35 miliona, što je na nivou kao pre korone ali istovremeno i daleko ispod 47 miliona zabeleženih u 2021.
Glavni urednik Talasa