Foto: Parrish Freeman on Unsplash
U sredu je Agencija za privredne registre (APR) objavila Bilten finansijskih izveštaja za 2022. godinu. U ovom biltenu se vidi krvotok celokupne privrede, kao i agregirani podaci po njenim pojedinačnim segmentima tj. granama. Ovo je odlična prilika da vidimo kako su tokom prošle godine poslovala javna preduzeća. Spoiler alert – veoma loše.
Za prethodnu 2022. godinu APR-u je finansijske izveštaje predalo 527 preduzeća, koja su zapošljavala gotovo 110,000 radnika, iliti 8,5% svih zaposlenih radnika u privrednim društvima.
U ova preduzeća ne računaju se firme u državnom vlasništvu koja su akcionarska društva, poput Telekoma, Poštanske štedionice ili Dunav osiguranja, već samo ona u statusu javnih preduzeća poput Srbijavoda, Srbijagasa, EPS-a, EMS-a ili Železnica Srbije. Sa usvajanjem novog zakona (čiji predlog je već bio usvojen a potom povučen iz procedure) sva javna preduzeća biće transformisana u akcionarska društva pa će se ova distinkcija između različitih vrsta preduzeća u državnom vlasništvu izgubiti u nekom doglednom vremenu.
Deset puta veći gubici
Loše poslovanje javnih preduzeća se nastavlja, i stanje je gore u poređenju sa prethodnom 2021 godinom. Dok je tada negativan neto rezultat (gubitak) javnih preduzeća iznosio 7,4 milijarde dinara on je sada 74,8 milijardi (640 miliona evra).
Ali to nije zato što je privreda bila u recesiji pa su i javna preduzeća zabeležila loše rezultate: ostatak privrede poslovao je odlično, sa pozitivnim neto rezultatom (dobitkom) od 684 milijarde dinara u 2021. i 864,2 milijarde u 2022. To znači da su za loše rezultate ovih preduzeća prvenstveno krivi njihovi unutrašnji faktori: poslovne strategije, kvalitet upravljanja, mešanje politike u privredu itd.
Prinos na kapital (ROE) i poslovnu imovinu (ROA). Izvor: APR.
Agregirani podaci nam ne govore sve, jer ne znamo koliko preduzeća je godinu završilo u minusu a koliko njih u plusu, i koliko su iznosili njihovi finansijski rezultati. Imajući u vidu probleme prisutne u elektroenergetskom sistemu koji su se baš efektuirali krajem 2021. ali je bilo potrebno vreme da se stanje popravi, ovoliko pogoršanje poslovanja javnih preduzeća je najverovatnije rezultat lošeg stanja u EPS-u. To nam pokazuju i finansijski izveštaji ovog preduzeća, koji kažu da je EPS tokom 2022. zabeležio neto gubitak od 73,7 milijardi dinara.
Kada poslovanje EPS-a izdvojimo iz ovog skupa podataka koje nam daje APR, javna preduzeća su prošlu godinu završili sa gubitkom od 1 milijarde dinara, dok su 2021. završila sa dobiti od 6,4 milijrade dinara.
Dakle, izvan EPS-a stanje nije toliko katastrofalno, ali je i dalje veoma daleko od dobrog. Na primer, da javna preduzeća posluju sa istom efikasnošću (mereno prinosom na imovinu) kao i prosek privrede, ona bi trebalo da su prošlu godinu završila sa visokom pozitivnom cifrom od 117,6 milijardi dinara ili oko 1 milijarde erva, umesto sa gubitkom.
Pogoršanje poslovnih pokazatelja
Javna preduzeća (uključujući i loš EPS) su tokom prošle godine iskusila velika pogoršanja poslovnih pokazatelja: značajno su im se povećala dugovanja, a naročito ona kratkoročna što znači i nižu likvidnost. Obaveze javnih preduzeća povećale su se za čak 295 milijardi dinara. Najviše su narasle kratkoročne obaveze – sa 526,4 na 778,5 milijardi dinara.
Ali ovoliki rast obaveza nije posledica samo velikog zaduživanja EPS da bi se pokrili gubici nastali interventnim uvozom struje tokom zime po visokoj ceni iz Evrope. Prema podacima iz EPS-ovih finansijskih izveštaja, EPS je u ovom periodu svoje obaveze povećao za oko 104 milijarde dinara. To dalje znači da su se zato ostala javna preduzeća zadužila za preostalih 190 milijardi dinara.
Obaveze javnih preduzeća, u milijardama dinara. Izvor: APR.
Javna preduzeća su u najvećem broju slučajeva u monopolskom statusu. Zar ne bi bilo pogrešno da ona imaju visoke profite, pošto bi to moglo da se desi samo uz visoke monopolske cene koje bi plaćali svi građani kao korisnici njihovih usluga? Ovaj argument je samo delimično tačan – javna preduzeća uglavnom jesu u potpunom monopolskom položaju (odnošenje smeća, vodovod i kanalizacija, elektrodistribucija itd) ali to nije tako u slučaju nekih velikih javnih preduzeća.
To je najvidljivije u slučaju EPS-a, ali su Železnice Srbije dobile konkurenciju u vidu privatnih operatera za teretni železnički saobraćaj, dok je samo deo poštanskih pošiljki rezervisan za javnog operatera Pošte Srbije. Istovremeno, usled svoje veličine, upravo ovih nekoliko velikih javnih preduzeća određuju poslovne rezultate celokupnog sektora javnih preduzeća.
Ova preduzeća treba da investiraju u održavanje i unapređenje postojeće infrastrukture: nove uslovne deponije, zamena postojeće zastarele i širenje nove mreže za vodovod i kanalizaciju, nova postrojenja za proizvodnju struje koja će i manje da zagađuju i slično.
Umesto toga, mi već godinama svedočimo tome da su investicije javnih preduzeća jako niske, čak i niže od troškova amortizacije, što znači stalno opadanje kvaliteta komunalne infrastrukture.
Zato javna preduzeća moraju da budu sposobna da generišu poslovne prihode i profit – iz njih treba da se finansiraju nove investicije koje nam nedostaju. Ovakva situacija, u kojoj javna preduzeća gotovo konstantno iz godine u godinu generišu gubitak a da ne mogu ni da investiraju dovoljno da unaprede infrastrukturu kojom upravljaju jeste recept za propast.
Glavni urednik Talasa