Glavni urednik Talasa

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: Unsplash

 

Propast banaka u SAD (Sillicon Valley Bank, Silverbank) i Švajcarskoj (Credit Suisse) navela je brojne ljude da se zapitaju da li je pomolu nova globalna recesija, slična onoj iz 2008. Kao što smo pisali, stanje među bankama danas je mnogo drugačije nego što je to bilo u tom periodu, one su mnogo likvidnije i imaju drugačiju strukturu investicija u hartije od vrednosti. Međutim, to ne znači da nekakve recesije neće biti. Koliko dobro ekonomisti uopšte predviđaju recesije? Da li nam njihova predviđanja mogu uopšte pomoći?

Recesija se tehnički definiše kao pad ekonomskih kretanja u dva uzastopna kvartala, mereno nivoom ekonomskih aktivnosti kroz kvartalni BDP. Ovo podrazumeva smanjenje bruto domaćeg proizvoda (BDP-a – zbira vrednosti svih proizvedenih dobara i usluga u privredi). Recesije mogu biti kratkotrajne ili dugotrajne, plitke i duboke (malo ili veliko smanjenje privrednih aktivnosti), i nimalo nisu prijatne. One znače lošije poslovanje preduzeća koja se zatvaraju ili smanjuju broj radnika pa raste nezaposlenost, zarade stagniraju ili se realno smanjuju, rastu državni rashodi za socijalne transfere ali istovremeno kada se smanjuju i poreski prihodi pa raste javni dug itd.

Kakve veze imaju ekonomska kretanja i jedna ćurka?

Među ekonomistima koji ekonomiju ne shvataju preterano ozbiljno kruži šala kako su ekonomisti jedini ljudi na svetu koji su sposobni da previde 5 recesija od kojih ne dođe ni do jedne, i da propuste da predvide recesije koje su im pred nosom. To ne znači da uspešnih predikcija recesija nije bilo, ali znači da ih je bilo prilično malo kada se ukupna industrija predviđanja ekonomskih kretanja uzme u obzir. Neki ljudi su zaradili priličan novac kladeći se na pad finanijskog tržišta, kao što je to bio Majkl Beri koji je zaradio oko 300 miliona USD 2008. Ali mnogo veći broj ljudi je izgubio novac u tim previranjima i nadolazećoj recesiji.

Predviđanje ekonomskih kretanja je teško jer zavisi u mnogome od slučajnih varijabli. Oni koji u svojim predviđanjima koriste samo istorijske podatke, kao što su mesečni ili kvartalni indikatori ekonomskih kretanja (zaposlenost, nominalni BDP, industrijska proizvodnja, nivo privatne potrošnje itd) mogu da imaju uspeha ali pate od problema induktivnog razmišljanja, iliti Raselove ćurke.

Kada pokušavamo da svet razumemo samo kroz istorijske podatke sve deluje lepo i krasno dok se ne raspadne kao kula od karata, jer oni u sebi ne sadrže nove događaje čija distribucija može biti retka pa čak i sasvim slučajna, pa zato ovih događaja nema u osmotrenim podacima koji se koriste za predviđanja. Misaoni eksperiment Bertranda Rasela daje primer ćurke koju farmer hrani svako jutro i čuva je od lisice. Nakon nekoliko meseci ovakvog ponašanja naša induktivna ćurka može samo da zaključi da je farmer njen najbolji prijatelj, sve dok jednog dana ne svane Božić a farmeru u goste dođe familija pa se ćurka nađe na trpezi.

 

Penal koji promašuje ceo fudbalski teren

Kako ekonomska kretanja mogu biti slučajna, njih je po definiciji teško predvideti. Koliko god se ekonomisti hvalili svojim kalibriranim egzaktnim modelima, oni retko kada budu u pravu u predviđanju recesija. U ’’normalno’’ vreme ovakvi modeli su prilično uspešni i mogu da predvide na primer stope ekonomskog rasta sa malom dozom greške. Ali zato u ’’neobičnim’’ vremenima mogu da promaše ne samo gol, već i celo fudbalsko igralište. Jedno skorije istraživanje MMF-a (How Well Do Economists Forecast Recession) ukazuje da problem ne leži samo u karakteru ekonomskih kretanja, već i u vremenskom jazu (time lag) i bihejvioralnim (tačnije, psihološkim) obrascima ponašanja ekonomista.

Vremenski jaz

Vremenski jaz može da objasni zašto ekonomisti počnu da predviđaju recesiju tek kada se ona već desi. Ekonomisti svoje modele pune istorijskim podacima, ali da se ovi podaci sakupe i obrade potrebno je vreme – neki se sakupljaju na mesečnom, ali neki tek na kvartalnom nivou, što znači da se ovi podaci objavljuju sa barem mesec dana zakašnjenja, a često i više od toga. Na primer, podatke o industrijskoj proizvodnji, visini zarada, izvozu ili potrošnji, naš Zavod za statistiku objavljuje tek krajem narednog meseca (na primer, 28. maja postati dostupni ovi aprilski podaci). Zato je moguće da ekonomisti recesiju ne vide ’’ispred nosa’’ jer ne postoje podaci o ekonomskim kretanjima u realnom vremenu, pa da je recesija već krenula a da je konsenzus među ekonomistima da će umesto do pada doći do rasta ekonomske aktivnosti.

Bihejvioralni faktori

Još 1987. je Wilijam Nordhas (dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2018. upravo za oblast modeliranja i makroekonomskih projekcija) ukazao na to da i psihološki faktori mogu da imaju uticaja na tačnost ekonomskih predikcija. Prvo, moguće je da postoji pristrasnost ka pozitivnim kretanjima (što pokazuje i praksa, jer se više promašuju recesije nego što se one predviđaju, i zato što se dubina recesija više potcenjuje nego što se precenjuje).

Ovo je moguće ako ekonomisti koji se bave ovim poslovima imaju interes da njihove predikcije budu pozitivne – što je sigurno ako nisu simetrične kazne za loša predviđanja. Tačnije, ako su kazne (od strane tržišnih aktera) niže ako predvidite uspešnu godinu a dođe do recesije, nego što su ako predvidite recesiju a dođe do uspešne godine, onda će ekonomska kretanja biti sistemski precenjivana. Osim toga, psihologija nam govori da većina ljudi ne voli loše vesti: ekonomisti su ljudi kao i svi drugi (koliko god se oni trudili da sebe predstave kao potpuno racionalne aktere) i podložni su ovakvim greškama u razmišljanju.

Standardni i neuobičajeni indikatori za recesije

Pored standardnih indikatora recesije koji se bave nekim ekonomskim varijablama, kao što su kretanja na tržištu rada ili nivo industrijske proizvodnje, ekonomisti su počeli da prate i neke manje uobičajene indikatore za predviđanje recesije, za koje nam prvi pogled nikada ne bi palo na pamet da mogu biti povezani sa opštim nivoom ekonomskih kretanja. Za početak, tu su inverzija kriva prinosa i broj odobrenih građevinskih dozvola – ovo su i dalje ekonomske varijable jer se mogu povezati sa situacijom u finansijskom sektoru i u građevini.

Smanjenje broja izdatih građevinskih dozvola upućuje na predstojeću recesiju jer je to znak da se smanjuje tražnja za novim nekretninama; ovo smanjenje tražnje upućuje na lošije stanje u celoj privredi. Inverzija krive prinosa, kada kratkoročna prinosna stopa na hartije od vrednosti (bilo državne bilo korporativne) postane viša od dugoročne stope prinosa upućuje na poremećaj na finansijskom tržištu. Finansijska teorija kaže da dugorošna kamatna stopa mora da bude viša od one kratkoročne usled vremenske preferencije novca, kao i višeg nivoa rizika. Na primer, mnogo je veća je verovatnoća da će zajmoprimac koji je danas solventan to biti i za godinu dana u odnosu na period od 10 godina.

Neboderi, muški donji veš i karmini

Ali tu se i neki bizarni indikatori. Ekonomista Endrju Lorens je 1999. izmislio ’’indeks nebodera’’ iza koga stoji logika da broj završenih oblakodera upućuje na balon na tržištu nekretnina i na predstojeću recesiju kada taj balon pukne. Problem nije ako se pojavi nekoliko velikih zgrada, ali može da bude ako dođe do njihovog velikog grupisanja na malom prostoru, jer je to gotovo siguran znak kreiranja balona.

Alen Grinspen, predsedavajući FED-a, koristio je podatke o prodaji muških gaća. Njegovo rezonovanje išlo je ovako: muškarci troše malo novca na odeću, a veš je poslednja stavka koju kupuju jer nije vidljiva. Nivo prodaje ovih proizvoda upućuje na opšti nivo potrošnje, jer muškarci će prvo početi da štede na odeći, a prvi predmeti čije kupovine će se odreći jesu upravo gaće. Stoga smanjenje prodaje muških gaća ukazuje na smanjenje lične potrošnje i predskazuje recesiju.

Ali tu je ženski ekvivalent: nivo prodaje karmina, na koji je ukazao Lenard Lauder, naslednik kozmetičke kompanije Estej Lauder. Logika iza ovog pokazatelja tvrdi da žene u lošijim vremenima kada moraju da smanje troškove odlučuju da se odreknu velikog broja dobara koje smatraju luksuzom, ali da će zato sebe da za uzvrat počaste nekom sitnicom šminkeraja, kao što su upravo karmini koji su jeftina šminka.

Koliko je ekonomska struka (ne)uspešna u našim predviđanjima, za sada nam ostaje to da ćemo recesije predvideti tek onda kada se one budu desile.