Foto: Aleksandr Zykov (CC BY-SA 2.0)
Današnje društvo Srbije izgleda neobično podeljeno po pitanju odnosa prema kapitalizmu. Ovo bar pokazuju provokativni nalazi i rezultati najnovijeg istraživanja agencije Ipsos MORI koji čine sastavni deo nedavne objavljene knjige ’’Deset najvećih zabluda o kapitalizmu’’ (In Defense of Capitalism – Debunking the Myths) nemačkog publiciste i istoričara Rajnera Citelmana u izdanju Heliksa.
Dok jaču ulogu države u privredi Srbije podržava oko 28% ispitanika, za viši stepen ekonomskih sloboda zalaže se njih 27%. Mlađi od 30 naklonjeniji su državnoj intervenciji; dok su ispitanici stariji od 45, a naročito oni stariji od 55 više orijentisani prema slobodnoj tržišnoj privredi. Podrška građana Srbije tržišnoj privredi skače za čak 64% samo ukoliko izbegnemo pominjanje termina ’’kapitalizam.’’
Kako zapravo izgleda percepcija kapitalizma u Srbiji prema ovom dubinskom istraživanju i gde se Srbija nalazi u odnosu na druge relevantne države?
Globalno popularne zablude kao motiv
Pomenuto najnovije delo Rajnera Citelmana sastoji se, u prvom delu, od razobličavanja popularnih, ali netačnih tvrdnji o kapitalizmu od strane drugih autora koji se zalažu za državnu intervenciju ili čak i plansku privredu. Koristeći javno dostupne podatke, autor na vešt i jednostavan način pobija tvrdnje do kojih je došao u svojim istraživanjima, da je kapitalizam kriv za sve nevolje sveta oko nas. On potom pokazuje da je zapravo tek zahvaljujući sistemu slobodne tržišne privrede došlo do velikog poboljšanja brojnih ekonomskih i društvenih pokazatelja.
Knjiga je pisana za ne-ekonomiste, razumljivim laičkim jezikom, što ne znači da autor nije potkovan da piše o ovim temama. Sam Citelman je dvostruki doktor nauka – prvi doktorat mu je iz istorijskih nauka, a drugi iz sociologije, premda nikada nije bio univerzitetski profesor već je svoju profesionalnu karijeru proveo u privatnom sektoru, od novinara i urednika do preduzetnika koji je osnovao i upravljao PR agencijom specijalizovanom za tržište nekretnina. Ova knjiga je samo jedna u nizu od 25 naslova koje je dr Citelman napisao, i od kojih su neke prevedene na mnoštvo jezika širom sveta.
Važnost dubinskog istraživanja
Naravno posebno interesantno u ovoj knjizi jesu istraživanja javnog mnjenja o kapitalizmu kako u Srbiji, tako i širom sveta agencije Ipsos MORI. Zaključno sa ovim srpskim izdanjem, do sada je sprovedeno 27 istraživanja javnog mnjenja, u periodu od juna 2021. do jula 2022. godine, sa istim pitanjima i na nacionalno reprezentativnom uzorku, tako da se rezultati ovog istraživanja mogu porediti među različitim državama.
Istraživanja javnog mnjenja o kapitalizmu je bilo i ranije, ali ovo se razlikuje po tome što je dubinsko: umesto da se postavi jednostavno pitanje kakvo mišljenje, pozitivno ili negativno, imate o kapitalizmu, prvi deo ovog istraživanja je tražio da se ispitanici izjasne koliko se slažu sa 6 rečenica, od kojih su 3 bile podržavale ekonomske slobode a 3 državnu intervenciju u privredi.
Drugi deo istraživanja tražio je da se ispitanici izjasne sa kojih od 10 izraza povezuju kapitalizam (5 pozitivnih, kao: inovacije, širok asortiman robe; i 5 negativnih, kao: pohlepa ili degradacija životne sredine). Treći deo istraživanja navodio je 18 rečenica od koje su neke bile pozitivne, a neke negativne prema kapitalizmu, kao na primer: ’’Kapitalizam je poboljšao uslove za život za obične ljude u mnogim zemljama’’ ili ’’Kapitalizam je odgovoran za glad i siromaštvo’’) a ispitanici su trebalo da izjave sa kojima od njih se slažu. Svaka baterija ovih pitanja služila je da se obračuna koeficijent za taj poseban deo istraživanja, a ta tri koeficijenta zajedno da se obračuna konačni koeficijent stavova o kapitalizmu.
Stariji i oni sa višim primanjima naklonjeniji tržišnoj privredi
U ovom segmentu, ljudi u Srbiji su prilično podjednako podeljeni. Za jaču ulogu vlasti u privredi je 28% ispitanika, a za viši stepen ekonomskih sloboda njih 27%. Konačni koeficijent o ekonomskim slobodama kod nas iznosi 0,97: što znači da su rezultati ’’za’’ i ’’protiv’’ ekonomskih sloboda prilično ujednačeni. Vrednost koeficijenta viša od 1 znači preovlađivanje protržišnih, a manja od 1 preovlađivanje etatističkih stavova.
Interesantno je da postoje jasne razlike prema starosti ispitanika: oni mlađi od 30 su više naklonjeni državnoj intervenciji; oni uzrasta 30-44 su podjednako naklonjeni prema oba rešenja; a ispitanici stariji od 45 i naročito oni stariji od 55 su više orijentisani prema tržištu. I visina prihoda utiče na stavove o tržišnoj privredi – sa rastom prihoda jačaju i pozitivni stavovi o njoj. Kod ljudi sa nižim prihodima su više prisutni negativni stavovi o tome, kao i pozitivniji o državnoj privredi.
Što su ispitanici stariji, više podržavaju ekonomske slobode.
Ispitanici iz domaćinstava sa višim prihodima imaju pozitivnije stavove ka tržišnoj privredi.
Percepcija tržišne privrede / državne intervencije u Srbiji ne zavisi od standardne podele na levicu i desnicu, za razliku od drugih zemalja u kojima je bilo sprovođeno ovo istraživanje. Stavovi o ovim ekonomskim sistemima bili su podjednako zastupljeni i kod onih koji se identifikuju sa levicom, desnicom i centrom, bez jasnije ideološke profilisanosti. Istovremeno, u drugim zemljama ispitanici koji sebe doživljavaju kao levo orijentisane imaju više negativnih stavova o tržišnoj privredi i snažnije podržavaju državne intervencije, dok je to obrnuto kod onih sa desnog spektra. Višedecenijska ideološka zbunjenost stanovnika Srbije ogleda se i u ovom istraživanju.
Percepcija kapitalizma
U narednom segmentu je ispitanicima dat spisak od 10 pojmova (5 pozitivnih i 5 negativnih) o kapitalizmu. Rezultati pokazuju da je slika kapitalizma pretežno negativna, mada da ta razlika nije prevelika. Ali interesantno je to što u ovom slučaju nema razlike među ispitanicima po visini primanja: i oni sa višim i nižim prihodima imali su podjednako negativne stavove o kapitalizmu.
Procenat ispitanika koji se odlučio da se dati pojam povezuje sa kapitalizmom.
U narednom odeljku ispitanicima je dat niz od 18 izjava o kapitalizmu (10 negativnih, a 8 pozitivnih), da se vidi da li se oni slažu sa njima. U proseku, 40% slaganja je sa negativnim izjavama a samo 14% sa pozitivnim izjavama. Deljenjem ova dva broja dobija se koeficijent 0,35. Vrednost ovog koeficijenta manja od 1 ukazuje na antikapitalističke stavove, i Srbija je u međunarodnom poređenju jedna od zemalja sa veoma negativnim viđenjem kapitalizma. Konačni rezultati su takvi da antikapitalističo viđenje preovlađuje u čitavom našem društvu: nema nikakve razlike među ispitanicima po starosti, čak ni po visini prihoda niti po političkoj orijentaciji, čak ni po visini obrazovanja. Ali postoji blaga razlika u polovima: žene su nešto negativnije raspoložene prema kapitalizmu, iako su kod oba pola dominantni negativni stavovi.
Kapitalizam kao ružna reč
U konačnici, Srbija deluje raspolućena na dve polovine po pitanju ekonomskih sloboda: otprilike polovina ispitanika ima pozitivan stav o njima, a druga polovina negativan. Dominatni stav je dakle neutralan. Ekonomske slobode su sastavni deo tržišne privrede koja se ne može zamisliti bez privatne svojine i svojinskih prava: ali zato kada se ovakav ekonomski sistem opiše rečju ’’kapitalizam’’ onda se dobijaju mnogo drugačiji rezultati. U Srbiji sam ovaj izraz nosi negativni bagaž mnogo veći nego u drugim zemljama u kojima je bilo rađeno ovo istraživanje – rezultat toga su mnogo jači antikapitalistički stavovi. Poređenje koeficijenata stavova o kapitalizmu i ekonomskim slobodama govori nam da podrška tržišnoj privredi skače za čak 64% samo ukoliko izbegnemo pominjanje termina ’’kapitalizam.’’
Srbija u poređenju sa svetom
Ali verovatno najinteresantniji deo ovog istraživanja jeste poređenje rezultata među različitim zemljama. Ovo je moguće uraditi jer je istraživanje rađeno u istom vremenskom periodu u čak 27 zemalja, sa istim upitnikom i na nacionalno reprezentativnom uzorku. Poređenje se vrši preko vrednosti koeficijenata. Prvi jeste stav prema ekonomskim slobodama: vrednost koeficijenta od 1 znači da ne prevlađuje u datom društvu ni pozitivan ni negativan stav prema njima; vrednost veća od 1 ukazuje na pozitivne stavove a manja od 1 na negativne stavove prema njima. Srbija se sa vrednošću ovog koeficijenta od 0,97 nalazi pri polovini liste zemalja u kojima je vršeno istraživanje.
Zemlje su ugrubo podeljene u 3 grupe: one sa koeficijentom višim od 1,1 gde su dominantni pozitivni stavovi o ekonomskim slobodama; potom grupu zemalja sa vrednošću 0,9-1,1 koje ’’nisu ni tamo ni ovamo’’, i na kraju one sa vrednošću nižom 0,9 gde je dominantan negativan sentiment prema ekonomskim slobodama. Ekonomske slobode su veoma dobro ocenjene u SAD, što nije iznenađujuće, ali zato možda jeste stanje u nekim bivšim socijalističkim zemljama poput Poljske i Češke, te azijskim zemljama poput Južne Koreje i Tajvana, dok se još i Argentina i Švedska nalaze među ovom grupom zemalja. Srbija se nalazi u drugoj grupi zemalja, zajedno sa Brazilom, Švajcarskom, Nemačkom, Velikom Britanijom i Slovačkom. Na dnu se nalaze zemlje poput Rusije i Bosne i Hercegovine, Rumunije i Crne Gore (što je možda i razumljivo imajući u vidu da su neke od njih prošle kroz prilično lošu tranziciju) ali što je začuđujuće, i poneke razvijene evropske zemlje poput Francuske, Španije, Italije ili Austrije.
Srbija se nalazi pri sredini liste zemalja vezano za stavove prema ekonomskim slobodama.
Konačni stavovi prema kapitalizmu mogu se porediti kroz krajnji koeficijent, koji se obračunava na osnovu koeficijenta o ekonomskim slobodama, koeficijenta asocijacija na kapitalizam i koeficijenta izjava o kapitalizmu. Vrednost ovog parametra u Srbiji iznosi 0,71 što je prilično niže nego što je prethodni koeficijent o ekonomskim slobodama. To Srbiju vraća unazad na listi, među one zemlje kod kojih je dominantan antikapitalistički sentiment. Ali opet, Srbija se ne razlikuje preterano od drugih i manje ili više uspešnih evropskih društava: tačno je da je antikapitalistički sentiment značajno više prisutan nego u Poljskoj, Češkoj ili Švedskoj, ali je praktično na istom nivou kao u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Austriji ili Portugalu, a kapitalizam se kod nas bolje percipira nego u Španiji, Francuskoj, Grčkoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Rusiji i Turskoj.
Zemlje prema (anti)kapitalističkom sentimentu.
Odavde možemo da izvučemo zaključak da loši rezultati tranzicije kod nas u poređenju sa drugim evropskim državama, i posledičan nizak životni standard nije posledica (samo) ’’neprosvećenog naroda’’ koji ne voli kapitalizam i tržišnu privredu. Kod nas je izgleda veći problem u društvenoj eliti, a ta elita nije naklonjena kapitalizmu, što usled drugačijih ideoloških svetonazora, što zbog toga što bi to podrazumevalo ceo paket, koji uključuje vladavinu prava i stabilne i nezavisne institucije, što bi prilično onemogućilo dosadašnje rašireno ponašanje u vidu korupcije i traganja za rentom.
Antikapitalizam i teorije zavere
Istraživači su želeli i da provere da li postoji veza između teorija zavere i stavova prema ekonomskom sistemu. Ispitanicima su date dve izjave (’’U stvarnosti, političari ne odlučuju ni o čemu. Oni su marionete pod kontrolom moćnih sila u pozadini’’; ’’Mnogo toga u politici može se pravilno razumeti samo ako se zna da je u pozadini neki širi plan, nešto za šta, međutim, većina ljudi ne zna’’).
Na osnovu prethodne baterije pitanja o stavovima o kapitalizmu napravljena je skala antikapitalizma po kojoj su podeljeni ispitanici u zavisnosti od toga koliko je izrazita njihova odbojnost ka kapitalizmu. Izdvojene su dve grupe na krajnosti ovih polova: izraziti kapitalisti i izraziti antikapitalisti. I
zračunat je koeficijent sklonosti teoriji zavere na osnovu procenta ispitanika koji su se složili sa obe navedene tvrdnje, podeljenog sa procentom ispitanika koji se ne slažu ni sa jednom od njih. Poređenjem tog koeficijenta za antikapitaliste i kapitaliste uviđa se ogromna razlika – to ne znači da su svi oni protiv kapitalizma skloni teorijama zavere, ali da su oni među njima zastupljeni i do 5 puta više u odnosu na grupu zagovornika kapitalizma.
Koeficijent sklonosti teorijama zavere među izrazitim antikapitalistima i izrazitim kapitalistima.
Glavni urednik Talasa