Foto: Unsplash
Na prvi pogled, postoje značajne razlike u sitaciji žena danas i žena u Francuskoj 1949. godine. Ipak, tokom čitanja knjige Drugi pol te razlike gotovo da nestaju.
Simon de Bovoar (1908-1986), francuska intelektualka i spisateljica, u svom najpoznatijem delu uspela je da ukaže na esenciju ženskog iskustva koja nastavlja da bude relevantna i decenijama nakon njene smrti. Žan Pol Sartr, čuveni filozof sa kojim je Bovoar provela najveći deo svog života, poznatije je ime za opštu javnost, ali njegov uticaj bledi u poređenju sa uticaj koji je Bovoar jednom knjigom ostavila na hiljade žena i feministički pokret širom sveta.
Opisati Bovoar nije lak zadatak. Sebe je smatrala egzistencijalistom, ali nikada nije želela da postane isključivo filozof i pored filozofskom obrazovanju na Sorboni. Uprkos tome, Drugi pol se danas smatra i jednim od važnijih filozofskih dela 20. veka. Kao takvo, ono dolazi sa brojnim lekcijama za sve koji žele da dublje preispitaju brojne stavove o rodu koji su predstavljeni kao istiniti i nepromenljivi.
Lekcija 1: Niko se ne rađa kao žena, već se žena postaje
Ovo je jedna od najpoznatijih rečenice iz čitave knjige i ukazuje na nešto što i danas izaziva nelagodu. Da li postoji “urođena” priroda svake žene? Bovoar apsolutno odbacuje takav stav. Ona ide toliko daleko da gotovo negira bilo kakav biološki uticaj i osnovu ponašanja žena. Bovoar ističe da je za karakter i ponašanje žena mnogo bitnija činjenica da su u gotovo svakom društvu širom sveta muškarci bili ti sa više moći, dok su žene bile potlačene.
Nudeći opširnu istorijsku analizu, Bovoar ističe i da ne postoji nikakva biološka osnova za potlačenost žena. Čak i kada je žena lošija u nekim zadacima ili joj manjkaju veštine, razlog za to treba tražiti u činjenici da ženama gotovo nikada nisu ni date iste prilike kao muškarcima. Bovoar dosta otvoreno govori o ženskim manama – pasivnost, lenjost, zatvorenost u sebe, narcisoidnost. Ipak, za sve njih ona pronalazi razlog u ženskoj poziciji koja joj je nametnuta usled čega su nastale i njene karakterne falinke.
Drugi pol pokušava da pruži objašnjenja za potčinjenost žena kroz biologiju i psihoanalizu, ali su objašnjenja manje bitna od inicijalne činjenice da su ponašanja, misli i dela žena određena njihovom situacijom, a ne hromozomima. Kroz detaljnu analizu svih faza života, preko odrastanja pa sve do starosti, Bovoar ističe brojne načine na koje se od najranijeg doba “stvara” žena. Rođenje je samo prvi korak, ali nije ono što ključno određuje žene.
Lekcija 2: Biti žena znači biti “drugo”
“Muškarac nikada ne bi pozicionirao sebe kao osobu sa određenim polom: prosto je očigledno da je on muškarac”, navodi Simon de Bovoar. S druge strane, za definisanje žene jako je važno to što smo žene. Iako deluje da su ovo dve jednako različite kategorije, među njima postoji značajna razlika.
Podsećajući nas da je još Aristotel u antičkoj Grčkoj video žene kao muškarce kojima nedostaju određeni kvaliteti, Bovoar ističe da je u kolektivnoj svesti muškarac subjekt, dok je žena “drugo”. Pozivajući se na Hegelova razmišljanja o svesti, žene nisu nezavisni subjekti koji svoju volju projektuju u svetu. One su tu da budu ogledalo za volju muškaraca koji imaju takvu slobodu da svoje zamisli sprovode u delo. Muškarci vide sebe kao subjekte u svetu: oni su ti koji stvaraju, ruše, obnavljaju. Žene s druge strane nemaju tu mogućnost, osuđene su da žive u trenutku, da budu više posvećene svom unutrašnjem životu, ali bez šanse da oblikuju svet u kojem postoje. Za to moraju da se oslanjaju na muškarce.
Naposletku, Bovoar u pomalo mračnom tonu zaključuje da je zato za ženu jako teško da pronađe muškarca kojeg dovoljno poštuje da bi ga zavolela, a da on sebe ne vidi kao superiornog u odnosu na nju.
Lekcija 3: Moderna žena pati od kontradiktornosti sopstvene pozicije
Čak i 1949. godine, žene su napravile značajan progres koji Bovoar priznaje. Ipak, ostvareni progres došao je uz određene kontradiktornosti i nije nas oslobodio potpuno.
Sve veća uključenost žena na tržištu rada smanjila je zavisnost od muškaraca. Kroz produktivnost i aktivnost, žena kreće da se oseća kao subjekat, slobodna se kreće ka sopstvenim ciljevima i projektima. Bovoar ističe da je to razlog zašto čak i žene koje rade slabo plaćene poslove osećaju određeni ponos u tome što ipak rade: niko im ništa nije pružio, sve su same zaradile.
Ipak, imati posao nije isto što i biti oslobođen i jednak muškarcima. Loši uslovi rada i i nejednaka podela kućnih poslova i dalje otežavaju situaciju žena, upozorava Bovoar. Veliki broj zaposlenih žena rado bi birao da budu isključivo domaćice, ali pošto to danas nije moguće, većina žena je ostavljena sa dva posla: jednim plaćenim i drugim volonterskim, ali podjednako napornim. Iako zaposlena, žena je i dalje deo tradicionalno “ženskog” sveta, a njen prihod je često samo dodatak kućnom budžetu, dok primarna finansijska zaštita dolazi od strane muškaraca.
Posao ipak nije nešto što nužno daje ženama beg od toga da ih muškarci ne posmatraju kao autonomne subjekte. Zato su čak i emancipovane žene i dalje osuđene na to da u interakcijama sa muškarcima budu “ženstvene”. Kako bi bile shvaćene ozbiljno od strane muškaraca, žene moraju istovremene da odbace svoju ženstvenost (npr. da ne nose šminku), ali da je istovremeno i sačuvaju kako bi i dalje bile poželjne. Osim ukoliko ne želi da bude buntovnik (što donosi poseban teret), savremena žena mora da nastavi da bude žena, što često dolazi uz brojne kontradiktornosti i napetost. Kao najjasniji primer toga, Bovoar ističe koliko drugačije muškarci i žene posmatraju odevanje. Za muškarce, najbitnije je da da odeća bude udobna, niko ne očekuje da muškarci budu naročito negovani. S druge strane, vrednost žene se retko razdvaja od toga kako izgleda i vrednosti njene spoljne fasade.
Na popularnoj regionalnoj meme stranici Sve su to vjeshtice, lik Simon de Bovoar često je u fokusu, pokazujući njen višedecenijski uticaj koji je stigao čak i do Balkana. Drugi pol je fascinantna knjiga za sve koje istinski kopka misterija rodnih odnosa i nejednakosti. Drugi pol je takođe i odlična prilika za prvi susret sa intelektualnim radom žene koja na trenutke biva nepravedno zaboravljena u popularnoj svesti, uprkos svom kultnom statusu u svetu filozofije, feminizma i književnosti.