Foto: Unsplash
Većina nas zahvalna je na brojnim tehnološkim pomacima i spravama koje nam neizmerno olakšavaju život. Verovatno zato i jako retko razmišljamo o jednoj neprijatnoj implikaciji tehnološkog razvoja. Šta se dogodi kada ti isti tehnološki pomaci i sprave dospeju u ruke ljudi sa lošim namerama? Još jednostavnije – šta su posledice postojanja tehnološki pismenih kriminalaca?
Ovo pitanje nalazi se u srži Njujork Tajms bestseler knjige Future Crimes (2015). Iza ove knjige nalazi se Mark Gudman (Marc Goodman), koji je najveći deo svoje karijere proveo radeći u različitim odeljenjima američka policije, specijalizujući se za visokotehnološki kriminal. Gudman je sarađivao sa Interpolom i policijom širom sveta kako bi podigao nivo svesti o tehnološkom kriminalu, a Future Crimes je još njegov pokušaj da proširi svoja saznanja i predviđanja o budućnosti kriminala.
Pošto živimo u eri tehnološkog optimizma gde verujemo da ćemo gotov svaki problem rešiti tako što će neko “izmisliti” neku novu spravu ili algoritam, Gudmanova knjiga predstavlja preko potreban intelektualni šamar. Na početku knjige, autor ističe da je tehnološka utopija koju nam Silikonska dolina obećava izuzetno daleko od nas zato najveći inovatori današnjice nisu programeri u kancelarijama. Kriminalci su ti sa najviše žara za inovacijama. Tokom svoje duge karijere u policiji, Gudman je svedočio izuzetno kompleksnim i naprednim tehnološkim rešenjima koje su kriminalci stvorili. Umesto iracionalnog optimizma, Gudman predlaže realističan pogled na probleme sveta koji je sve više povezan.
Kako će izgledati kriminal 2089. godine?
Kako bi dozirali količinu pesimizma koju čitalac može podneti, knjiga Future crimes podeljena je u dve velike celine. Prva celina tiče se rizika sa kojima trenutno živimo, dok je nastavak posvećen budućnosti kriminala.
Ukoliko redovno pratite tehnološke vesti prethodnih godina, većina opasnosti koje Gudman opisuje u prvoj celini neće vas iznenaditi. Činjenica da smo međupovezani kao nikada u istoriji otvara prostor za najrazličitije zloupotrebe. Koristeći primere iz prakse, Gudman efektno pokazuje koliko je danas lako hakovati nekog i na taj način mu gotovo uništiti život. Hakovanje nije nešto što se više događa samo ukoliko kliknete na pogrešan link. Hakeri su danas u mogućnosti da hakuju najrazličitije uređaje oko nas poput monitora za bebe ili čak pejsmejkere. Gudman kroz nekoliko slučajeva sa kojima se susreo opisuje kako su kriminalci sposobni da iskoriste i naše tendencije za deljenje informacija na društvenim mrežama,
U poglavlju “Vi niste kupci. Vi ste proizvod”, Gudman upozorava i na mnogobrojne probleme koji dolaze usled toga što Meta, Google i druge tehnološke kompanije poseduju ogromnu količinu podataka o nama. Podaci su danas ono što je 1930-ih bilo otkriće novih izvora nafte: izuzetno koristan resurs koji donosi ogroman profit akterima koji znaju kako da do njega dođu.
Iako su tehnološki problemi današnjice bez sumnje značajni i veliki, problemi koji nas čekaju u narednim decenija mnogo su veći. U drugoj celini knjige Gudman opisuje na trenutke spekulativne, ali bez sumnje moguće, realistične mogućnosti tehnološkog kriminala narednih decenija.
Softverski programi koji su programirani da sami čine zločine (npr. krađa identiteta), dok kriminalci nesmetano ručaju, postoje već sada, ali će zasigurno biti još prisutniji u budućnosti. Čak i tradicionalne kriminalne organizacije kao što su Cosa Nostra imaju danas tehnološka odeljenja, koja će postajati sve veća. Hakeri takođe postaju više profesionalizovani i internacionalizovani. Kako tačno izvesti pred sud hakera koji se nalazi u Moldaviji i hakuje onlajn naloge korisnika u Sjedinjenim Američkim Državama? Što se tehnološki kriminal više pomera u virtuelnu sferu, to postaje teže pravno procesuirati počinjene zločine.
Ovo je ipak samo vrh ledenog brega, sudeći prema Gudmanu. Šta se dogodi kada su svi naši kućni aparati mogu da komuniciraju međusobno i kada su povezani na WiFi mrežu koju je moguće hakovati? Kada Internet stvari (Internet of Things) postane realnosti, naši domovi takođe postaju potencijalna mesta sajber zločina. Čak i da smo bezbedni od hakera, ako kompanije mogu da nas prisluškuju putem tostera koji su nam prodali, šteta koja može biti pričinjena našoj privatnosti postaje neizmerna.
U budućnosti robote nećemo samo viđati na futurističkim izložbama u Japanu. Kroz primer jednog razotkrivenog plana terorističkog napada u Sjedinjenim Američkim Državama, Gudman upozorava da razvoj robotike znači i da kriminalci dobijaju novo oružje. Počeveši od dronova, preko softvera za 3D modelovanje oružja, pa sve do naprednijih robota mogućnosti za zloupotrebu su beskonačne. Sve ovo postoji i pre nego što pomenemo koje sve opasnosti dolaze sa većim razvojem veštačke inteligencije koju nećemo u potpunosti moći ni da razumemo, ni da kontrolišemo. Dodatan strah dolazi i kroz mogućnosti biološkog hakovanja putem tehnologije kao što su nano-čipovi.
Da li je budućnost toliko siva?
Za sve one koji su puni tehnološkog optimizma, čitanje knjige Future Crimes neće biti prijatno iskustvo. Pojedini kritičari ocenjuju ovu knjigu kao suviše pesimističnu, bez uzimanja u obzir napretka koji je ostvaren i ignorisanja nekih drugih tehnoloških problema, kao što je širenje govora mržnje na društvenim mrežama. Iako na trenutke oslikava sivu budućnosti, Future Crimes predstavlja bitnu kontratežu glorifikaciju tehnologije i Silikonske doline kao univerzalnih odgovora na probleme čovečanstva.
Mark Gudman pored svega iznesenog i dalje ne misli da je sve izgubljeno. Da bismo se zaštitili od budućih pretnji, bitno je da vodimo dobru sajber higijenu (npr. naša šifra nigde ne sme biti 123456) i bolje razumemo pretnje koje su pred nama. Policajci širom sveta trenutno gube tehnološki rat sa kriminalcima, ističe Gudman, ali kroz snažniju međunarodnu saradnju i saradnju sa građanima moguće je stati na put tehnološki pismenim kriminalcima. Potrebna su i značajnija ulaganja u regrutovanje najboljih sajber stručnjaka koji mogu biti nezamenljiv kadar u policijskim ustanovama širom sveta.
Svi tehnološki izazovi sa kojima se čovečanstvo suočilo nisu rešeni samo tehnologijom, već ljudskom inovativnošću i mogućnošću organizovanja koja nema limite. Da bismo se organizovali, neophodno je da prvo uvidimo da postoji pretnja kojoj se moramo suprotstaviti, a Future Crimes odlično oslikava veličinu te pretnje.
Autorka