Kako demokratija utiče na ekonomski rast?
Dimitrije Milić

Programski direktor Novog trećeg puta

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: Canva

Problemi sa kojima se suočava Ujedinjeno Kraljevstvo su više nego očigledni i prosečnom stanovniku i stranom posmatraču, a da ne govorimo o samom novom premijeru koji ih odlično poznaje. Iako su ciljevi koje je Riši Sunak izložio u svom govoru od 25. oktobra ispred Dauning strita 10 delovali kao donekle predvidivi i ne previše inovativni, to ne bi trebalo da bude iznenađenje.

Kao političar koji se brinuo o državnoj kasi u periodu pandemije, ali i u toku svih negativnih talasa posledica rata u Ukrajini, Sunak neće previše gubiti vremena da se upoznaje sa novim poslom. Međutim, deluje da tog posla ima i previše. Ujedinjeno Kraljevstvo ima strukturne ekonomske probleme, unutrašnje podele po nekoliko društvenih pitanja, opadajuću relativnu snagu u svetu i očigledno nikada potpuno politički umrtvljeno pitanje Severne Irske i Škotske.

 

 

Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je Konzervativna partija preuzela da vodi od 2010, tada je bilo u boljem stanju nego što je Ujedinjeno Kraljevstvo nakon 12 godina vlasti ove stranke. Riši Sunak, kao peti uzastopni torijevski premijer svakako snosi manji deo odgovornosti za to, ali je danas kao lider odgovoran da ih adresira. Na tom putu postoje velike prepreke, koje mogu koštati i celu Konzervativnu partiju pozicija moći.

 

Politički kapital

Svaki premijer koji dolazi na vlast van izbora i kroz isključivo partijske i parlamentarne dogovore, naravno uvek ispred sebe ima izazov legitimiteta. Boris Džonson je takođe imao sličan problem, dok na vanrednim izborima 2019. nije ostvario veliku pobedu i parlamentarnu većinu, koja je nakon njegove ostavke omogućila i (kratku) vlast Liz Tras i mandat njenom nasledniku. U slučaju aktuelnog premijera ovo pitanje je dodatno naglašeno, jer je u momentu preuzimanja funkcije Konzervativna partija bila na istorijskom minimumu podrške.

Po poslednjim anketama ona sada nešto bolje stoji, ali će Riši Sunak imati težak zadatak da politički operiše sa podrškom partiji od 20ak procenata naspram natpolovične podrške laburistima. Moćna većina u parlamentu u teoriji bi omogućila partiji da sprovodi svoje politike u delo, ali u praksi je teško očekivati da će konzervativci ulaziti u prevelike rizike nakon iskustva sa Liz Tras. To je naročito teško očekivati, ako se naspram vladajuće stranke nalazi opozicioni lider poput Kira Starmera.

Od pada laburista sa vlasti 2010, a naročito nakon izbora Džeremija Korbina za lidera ove stranke 2015, Konzervativna stranka imala je poklonjeni period za izborne pobede. Suviše levičarski lider, sa politički kontroverznom istorijom za britanske uslove, bio je idealni protivnik kog su i tada haotični torijevci mogli da pobede. Od 2020. ovaj grejs period je istekao i danas u opozicionim klupama laburisti imaju umerenijeg Kira Starmera, koji nije previše harizmatičan lider, ali koji se pokazuje kao lider koji zna da odlično politički operiše. U pitanju je lider koji zna kada je potrebno kleknuti u svrhu podrške pokretu Black Lives Matter, ali i kada je potrebno staviti iza sebe veliki Union Jack i koga izbaciti iz stranke, a koga staviti u prve klupe u parlamentu.

 

 

Riši Sunak će zato imati teži zadatak i od Tereze Mej i od Borisa Džonsona. Sa manje legitimiteta, manje stranačke podrške u anketama i težim protivnikom, moraće da značajno izlazi iz dosadašnjih političkih okvira. U sadašnjim uslovima to ne bi bio nužni problem, ali se može pokazati kao kobno ukoliko škotske vlasti ili irski nacionalistički elementi iskoriste priliku da izazovu slabu vlast u Londonu. Riši Sunak ne bi bio lider koji bi imao političke snage da poput Dejvida Kamerona izađe na kraj sa škotskim separatizmom ili poput Tonija Blera sa severnoirskim problemima.

 

Ekonomski problemi

Jedna od vizija Ujedinjenog Kraljevstva nakon Bregzita bila je u konzervativnim krugovima dobrim delom vizija “evropskog Singapura”. U pitanju bi bila država koja bi bila nezavisna od uticaja Brisela, sa minimalnom i efikasnom državom, ostrvo niskih poreza i finansijski centar svog kontinenta. Na drugoj strani, bivši laburistički glasači iz deindustrijalizovanih krajeva Britanije očekivali su da bi manjak Brisela značio više ekonomske intervencije u njihove krajeve i ne manje, već mnogo veće i izdašnije javne usluge.

Od kada je Bregzit izglasan 2016. ni jedni ni drugi nisu ispunili svoje ciljeve. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva u 2022. nije na nivou gde je bio 2007, a ukupna veličina privrede se tek prošle godine vratila tamo gde je bila 2007. Za isti period ekonomija Nemačke porasla je za skoro celu trećinu, a bogatstvo po glavi stanovnika za četvrtinu. Danas Ujedinjeno Kraljevstvo kao zasebna privreda teži da ponovo potpisuje ugovore o slobodnoj trgovini sa drugim važnim ekonomijama, ali danas kada pregovora sa Indijom oko uslova, pregovara kao manji partner u tom odnosu.

Riši Sunak danas zato ima zadatak da reformiše britansku privredu za novo doba u dosta težim okolnostima. Te okolnosti su veći javni dug nego 2007, sve skuplje zaduživanje zbog globalnog rasta kamatnih stopa, skoro dvocifrena inflacija, kao i partija koja ne gleda entuzijastično na bilo kakvu politiku povećanja poreza ili veće javne potrošnje. Građani Britanije koji su od početka 2010-ih iskusili politiku štednje Konzervativne partije i koja se sada ponovo najavljuje u periodu visoke inflacije, biće više spremni da rizikuju promenu. Ta promena više ne bi bila preveliki rizik poput izbora Džeremija Korbina, već možda promena vredna rizika u vidu izbora Kira Starmera.

 

Podrži Talas donacijom

 

U nekim drugim okolnostima, Riši Sunak bi bio možda solidno premijersko rešenje kao protržišno orijentisani političar, koji opet nije gadljiv na veću javnu potrošnju usmerenu ka devastiranim krajevima Britanije. Iako bi fiskalno konzervativni krugovi prevrtali očima za svaku funtu oporezovanu i usmerenu kroz UK Shared Prosperity Fund u već “otpisane gradove”, ta politika bi izvesno davala vladi parlamentarne većine dovoljne da sprovodi druge važne elemente svoje agende. Trenutne okolnosti za Rišija Sunka su okolnosti u kojima ima par problema više (inflaciju i više kamatne stope), a par alata manje (manju političku podršku i fiskalni prostor).

 

Međunarodni položaj i budućnost Britanije

 Jedna od jačih strana kabineta Rišija Sunka je deo vlade koji je zadužen za trenutne spoljnopolitičke i bezbednosne izazove. Ministar odbrane Volas, koji je uspevao da stabilno snabdeva Ukrajinu naprednim naoružanjem i pre samog sukoba, ostao je u novom kabinetu. Ministar spoljnih poslova Kleverli i ministar zadužen za državnu bezbednost Tugenhet svakako spadaju u kompetentne izbore za svoje oblasti u aktuelnom političkom trenutku.

Ujedinjeno Kraljevstvo se uprkos unutrašnjim problemima pokazalo kao značajno sposobnije u projektovanju moći ka spolja. Od tačnih saznanja da će do invazije na Ukrajinu doći do rapidnog doprinosa podizanju kapaciteta ukrajinske vojske i kroz transfer opreme i kroz obuke, britanska sposobnost je uspešno testirana. Iako je britanska tvrda moć danas značajno ograničena, prvenstveno vojno na kopnu, njeni kapaciteti za asistiranje drugima pokazali su se kao visoki. Iz tog razloga, Riši Sunak će rukovoditi državom koja ima važno mesto u okviru zapadnog bloka, sa ministarskim kadrom koji će biti sposoban da postojeće kapacitete maksimalno koristi.

Međutim, najveći izazov za Ujedinjeno Kraljevstvo neće biti spoljnopolitička arena, gde se ova država dobro snalazi. Prepreka broj jedan u ovoj državi je definitivno ekonomska stagnacija koja i sama slabi snagu ove države na međunarodnoj sceni, ali i stvara frustracije građana da su najbolji dani u ovoj državi iza njih. Zbog toga, ukoliko kabinet Rišija Sunka ne uspe da adresira uspešno ove probleme, Konzervativna partija može dugo ostati van pozicija moći. U ovom momentu deluje da je novom premijeru ostavljeno malo prostora, u malo vremena i u nepovoljnim političkim i ekonomskim okolnostima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *