Foto:UnSplash
Baltičke države nude mnoge poučne istorijske lekcije. Jedna od njih svakako je i lekcija regionalnog povezivanja kojim se premošćuju pojedinačne razlike zarad opšteg dobra. Ovakvo povezivanje baltičkim zemljama donelo je značajan napredak pri uspostavljanju i jačanju demokratije, mira, regionalne stabilnosti, što je sve zajedno uticalo na kvalitet života građana. Jedan od instrumenata ovog povezivanja bila je i organizacija nazvana Baltička skupština.
Šta sve možemo da naučimo iz ove istorijske lekcije i koliko su one relevantne za današnje regionalne integrativne procese u našem regionu Zapadnog Balkana?
Koreni saradnje i prvi projekti
Baltička skupština je međunarodna organizacija koju čine Estonija, Letonija i Litvanija. Realizacija ove ideje je počela krajem osamdesetih godina, dok su Estonija, Letonija i Litvanija bile u SSSR-u. Narodni pokreti iz Estonije i Letonije i reformatorski pokret iz Litvanije su zajedno počeli da sarađuju sa idejom ujedinjenja regiona i nezavisnosti od Sovjetskog saveza. Paralelno sa tim, postavljeni su i dugoročni ciljevi: jačanje nezavisnosti i suvereniteta baltičkih zemalja, demilitarizacija, stvaranje baltičkog tržišta, jedinstvo u spoljnoj politici i trgovini, kao i formiranje jedinstvenog baltičkog informacionog sistema.
Nakon što su sve tri države stekle nezavisnost 1991. godine, već u sledeće tri godine sve su postale članice Svetske banke, MMF-a, Evropske banke za obnovu i razvoj, Saveta Evrope i drugih međunarodnih institucija. Tokom tog perioda, uspešno se odvijala saradnja u oblasti ekonomskog, političkog, kulturnog i razvoja slobodne trgovine. Međusobno usklađivanje po ovim pitanjima i reforme dotadašnjih sistema kao zaostavštine SSSR-a trasirale su put ka Evropskoj uniji, u koju će sve tri države biti primljene 2004. godine.
Važan korak na tom putu je bila saradnja sa Nordijskim savetom u oblastima bezbednosnih politika, kulture, obrazovanja, tržišta, poljoprivrede, energetike i infrastrukture. Memorandum o saradnji Baltičke skupštine i Parlamenta Beneluksa s kraja 1994. godine značio je postepen povratak u „porodicu evropskih naroda“. Do kraja 1995. godine potpisani su i ugovor o slobodnom tržištu, ugovor o saradnji između parlamenata, a izdejstvovano je i povlačenje ostatka sovjetskih trupa.
U godinama koje su usledile, realizovani su projekti usklađivanja graničnih procedura, napravljena je carinska unija, preduzete su mere sprečavanja trgovine drogom i robljem, ali su i izgrađeni Via Hanseatica (koridor koji spaja Libek u Nemačkoj i Sankt Peterburg), Baltičke železnice i Via Baltica (put E-67 od Praga do Helsinkija).
Zabluda je da se ovaj proces odvijao bez nesuglasica. Tokom 1993. godine vodio se spor između Letonije i Estonije u vezi sa ribarskim područjima, koji je rešen medijacijom od strane Švedske. Nisu bila rešena pitanja morske granice između Litvanije i Letonije, kao ni pitanja u vezi sa vazdušnim prostorom između ove dve države. Međutim, najveći sukob je bio između Estonije i Letonije u vezi sa dva granična mesta – Valkom i Valgom. Ovo pitanje je bilo raspravljano pred parlamentom Baltičke skupštine, koji je pritiskao vlade strana u sporu da bilateralno reše problem.
Najvažniji sporazumi
Sporazum o slobodnoj trgovini – među ovim trima državama potpisan je 13. septembra 1993. godine. Ovim sporazumom, koji se oslanja na Protokol o režimu slobodne trgovine, koji je potpisan 26. marta 1992. godine u Talinu, dogovoreno je uzdržavanje od novih carina, ukinuta su ograničenja uvoza i izvoza, regulisano je pitanje monopolskog statusa, uvedene sui anti-damping mere. Kroz ovaj sporazum je, takođe, dogovoreno i da roba uvezena iz drugih država potpisnica neće imati inferioran tretman u odnosu na domaću robu. Ovaj sporazum je obradio i pitanje intelektualne svojine, koristeći isti princip jednakosti. Međutim, države potpisnice mogu preduzeti mere protivne odredbama ovog sporazuma, ukoliko je to u cilju zaštite bezbednosti i nacionalne sigurnosti, ali isključivo u najmanjoj potrebnoj meri za ostvarivanje ovih ciljeva. Bitna odredba ovog sporazuma predviđa nesmetanu mogućnost formiranja drugih carinskih unija i zona slobodne trgovine, ukoliko ne ugrožavaju ovaj sporazum.
Ovim sporazumom je predviđeno i formiranje Udruženog komiteta, koji bi bio zadužen za primenu samog Sporazuma o slobodnoj trgovini. Čine ga predstavnici sve tri države potpisnice, a odluke se donose zajedničkim konsenzusom. Komitet zaseda jednom godišnje, a vanredno po potrebi. Postoji mogućnost formiranja radnih grupa.
Sporazum o baltičkom parlamentu i saradnji između vlada Estonije, Letonije i Litvanije je potpisan sa ciljem uspostavljanja saradnje u oblastima međunarodnih i bezbednosnih politika, odbrane, zakonodavstva, društvenih i ekonomskih pitanja, energije, komunikacije, životne sredine, kulture i drugih oblasti od bilateralnog ili multilateralnog značaja. O sprovođenju ovog sporazuma koji se odnosi na parlamente država potpisnica stara se sama Baltička skupština.
Baltički savet ministara je zadužen za sprovođenje dela sporazuma koji se odnosi na saradnju između vlada. Svake godine Baltička skupština i Baltički savet ministara dogovaraju prioritetna polja delovanja. Razmena informacija između Baltičke skupštine i Baltičkog saveta ministara se vrši posredstvom njihovih respektivnih sindikata. Ovim sporazumom je predviđena i saradnja Baltičkog saveta ministara i Baltičke skupštine sa Nordijskim savetom i Savetom zemalja Baltičkog mora, kao i drugim državnim organima, a sa ciljem evropskih integracija.
Tela i funkcionisanje Baltičke skupštine
Parlament Baltičke skupštine čine parlamentarci iz sve tri države. Njihov broj je od 12 do 16, zavisno od države, a u skladu sa principom proporcionalnog predstavljanja. Delegacija svake države ima predsedavajućeg člana i njegovog zamenika. Članovi parlamenta imaju pravo da predlažu teme za raspravu, koje bivaju razmotrene od članova komiteta i stručnjaka. Parlament Baltičke skupštine se može obratiti parlamentima i vladama drugih država i međunarodnim organizacijama. Ovo telo daje preporuke, donosi odluke, ulaže žalbe, izdaje saopštenja i memorandume. Parlament zaseda redovno – jednom godišnje, ili vanredno – po potrebi. Rad parlamenta organizuje predsedništvo, telo koje čini 6 članova – predsedavajući članovi i njihovi zamenici iz sve tri delegacije.
Komiteti Baltičke skupštine razmatraju pitanja koja spadaju u sferu interesovanja država članica. Odatle se zajednički šalju preporuke vladama. Članovi skupštine mogu formirati i interesne grupe, koje moraju biti sastavljene od najmanje jednog predstavnika svake delegacije. Interesne grupe se bave pitanjima bliskim osnovnim načelima, koja dalje iznose pred predsedništvo. Ovo telo mora da postupa u skladu sa regulativama i aktivnostima usvojenim na sednicama parlamenta. Sekretarijat usklađuje rad Baltičke skupštine i njenih tela. Čine ga generalni sekretar, zaposleni i sekretari svake nacionalne delegacije. Trenutno su aktivni komiteti za budžet i reviziju, komunikacije i IT, ekonomska i socijalna pitanja, obrazovanje, nauku i kulturu, zaštitu životne sredine i energiju, pravo, bezbednosne i inostrane poslove.
Od 1993. godine, Baltička skupština jednom godišnje dodeljuje nagrade za dostignuća u oblasti književnosti, umetnosti i nauke. Medalja Baltičke skupštine se dodeljuje pojedincima zaslužnim za saradnju i jedinstvo baltičkih zemalja, kao i za izvanredne zasluge i doprinos sprovođenju zajedničkih projekata. Baltička nagrada za inovaciju koju dodeljuje Baltička skupština se daje najinovativnijoj kompaniji iz Litvanije, Letonije ili Estonije; a inovacija mora da bude od zajedničkog značaja za baltičke zemlje u oblasti savremenih tehnologija.
Pouke za zemlje Zapadnog Balkana
Napredak koje su vrlo brzo ostvarile baltičke zemlje jedan je od pokazatelja kako saradnja među državama u oblasti privrede postavlja temelje prosperitetnijoj budućnosti. Baltička skupština može poslužiti kao odličan uzor državama našeg regiona kako se uspostavlja kvalitetna regionalna saradnja, tako da čak ni nerešena teritorijalna pitanja ne sprečavaju postizanje viših ciljeva, štaviše, upravo takvi ciljevi pomažu u rešavanju sporova.
„Sloboda zamenjuje prastaru mržnju među narodima zajedništvom i mirom. Sloboda je pobednica!“ – Džon Kenedi, u govoru na Berlinskom zidu 1963. godine
Iako do sada regionalna ekonomska inicijativa Otvoreni Balkan nema tela koje ima Baltička skupština, primetna je sličnost u deklarisanim vrednostima. Sporazumi potpisani među članicama Otvorenog Balkana i oblasti koje ti sporazumi pokrivaju tiču se sloboda na tržištu rada, saradnji o zaštiti od katastrofa i sporazum kretanju robe, dok bi trebalo da potpuna sloboda kretanja građana i robe stupi na snagu za nešto više od tri meseca, što svakako jesu početni koraci ka uspostavljanju saradnje koja može da se osloni na do sada uspešan primer Baltičke Skupštine.
Baltička skupština je samo jedan od primera uspešne regionalne saradnje u Evropi. Čitaoci koje ova tema zanima će imati prilike na Talasu da pročitaju još tekstova u kojima će biti obrađeni uspešni primeri regionalnih inicijativa.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.