Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: UnSplash

Inflacija svakodnevno pogađa naš život i sve ozbiljnije utiče na naše navike. Srbija nije izolovano ostrvo da bi uspela da je izbegne. Inflacija se prvo pojavila u SAD-u i Evropi, a kod nas je uvezena preko de facto fiksiranog deviznog kursa čime je naša centralna banka pratila monetarnu politiku ECB-a iz Frankfurta. 

Kako se inflacija zahuktava, tako se javlja i sve veći broj glasova da bi nešto trebalo da se uradi po ovom pitanju. Kamatne stope počele su da rastu čak i bez povećanja referentnih kamatnih stopa od strane centralnih banaka. Ali sa ovim potezima ide jako sporo – kada je međugodišnja inflacija 10%, povećanje kamatne stope od 0,25% ili 0,5% ne deluje baš kao agresivna monetarna politika. Ovo je razumljivo imajući u vidu da rast cene kapitala može da gurne privredu u recesiju. Istovremeno, situacija u SAD-u i EU samo na prvi pogled deluje identično. 

 

 

Postoje, međutim, ozbiljne razlike između stanja u ovim privredama što znači da obema neće odgovarati isto rešenje. O čemu se radi?

 

Inflacija kao globalni fenomen

Opšti rast cena je nešto što je postalo globalni fenomen, i nije ograničeno samo na pojedine zemlje. U ovome između SAD-a sa jedne strane i evrozone sa druge ima puno sličnosti. Ovaj inflatorni talas posledica je veliki novčani stimulus za građane i privredu isplaćenih tokom korona krize da bi se sačuvala zaposlenost tokom meseci kada su privredne aktivnosti bile smanjene zbog protivpandemijskih mera. Na to se nadovezalo još i dalje sporo povezivanje prethodno pokidanih globalnih lanaca snabdevanja, od čega je najvidljivija posledica verovatno nestašica mikročipova. 

Međugodišnji rast cena, mereno CPI po mesecima, u %. Izvor: OECD.

SAD su u maju zabeležile međugodišnju inflaciju od 8,6%, što je najviše u prethodnih 40 godina. Ni Evropa nije puno zaostajala za SAD-om, sa inflacijom u evrozoni od 8,1% što je najviše od kada je uspostavljena zajednička evropska valuta pre više od dve decenije. Ali ovakvi površni pogledi zamagljuju postojeće važne razlike. Stvar postaje jasnija kada pogledamo baznu inflaciju.

Međugodišnja bazna inflacija mereno CP po mesecima, u %. Izvor: OECD.

Bazna inflacija predstavlja rast cena svih proizvoda bez hrane i energije. Ona se obično posmatra kao indikator koliko je zaista monetarna politika uticala na kretanja cena, jer je potrošnja hrane i energije manje elastična. Drugim rečima, neće ljudi početi da jedu mnogo više ako dobiju povećanje plate. Slično je i sa energijom, od vožnje automobila do grejanja. Bazna inflacija u evrozoni u maju je iznosila mnogo prihvatljivijih 3,8% u odnosu na američkih 6,2%.  Drugim rečima, dok je inflacija u SAD široko rasprostranjena u velikom broju sektora, ona u Evropi je više skoncentrisana u sektorima hrane i energije. Zapravo, izgleda da je rast energije u SAD doprineo inflaciji sa oko dva procenta poena, a u Evropi sa čak 4 procentna poena. 

Inflacija u SAD-u je više posledica pregrejane privrede nego što je to slučaj u Evropi, što se vidi iz poređenja nominalnog BDP-a. U prvom kvartalu 2022 nominalni BDP Amerike je bio preko 12% viši u poređenju sa poslednim kvartalom 2019, u slučaju evrozone nominalni BDP bio je gotovo na istom nivou. Visoka inflacija u Evropi stoga je više posledica visokih cena energije, imajući u vidu evropsku energetsku krizu sa kraja prošle godine i nakon toga stanja na tržištu energije nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Nominalni BDP u SAD i evrozoni, Q4 2019 = 100. Izvor: FED St Louis, Eurostat.

 

Zašto je ovo bitno? 

Ako od alata imate samo čekić, posle nekog vremena svaki problem će vam izgledati kao ekser. Standardni alat u smanjenju inflacije jeste smanjenje količine novca u opticaju restriktivnom monetarnom politikom. Ali podizanje kamatnih stopa pored zauzdavanja inflacije može da dovede i do ekonomske krize. 

Ovo je standardno objašnjenje austrijske teorije poslovnih ciklusa: svi oni preduzetnički projekti koji su bili profitabilni sa niskim kamatnim stopama, uz više kamatne stope to više nisu. Preduzeća smanuju proizvodnju i otpuštaju radnike, neka čak moraju u potpunosti da se ugase. Pod preduzetničkim projektima ne misli se samo na ulaganja u industrijska postrojenja ili slično, već i na sektor nekretnina ili tehnološke kompanije, čija tržišna valuacija dosta zavisi od troškova kapitala. 

Dakle, preveliko povećanje kamatnih stopa sa sobom nosi realni rizik da zakoči privredu, ali i da dovede do pucanja prethodno nagomilanih balona na tržištu nekretnina ili na berzama. Guverneri centralnih banaka su ovoga svesni i zato povećanje kamata najavljuju mesecima unapred, a i ta povećanja deluju veoma niska u poređenju sa rastom cena. 

 

 

Imajući u vidu da su karakteri inflacije u SAD i evrozoni različiti, isto rešenje za ove probleme teško da će dati iste rezultate. U pregrejanoj privredi SAD povećanje kamatnih stopa imaće značajniji uticaj na smanjenje inflacije i postoji manji rizik od izazivanja recesije; u evrozoni gde ekonomske aktivnosti i dalje nisu iznad trenda od pre invazije na Ukrajinu i gde je rast cene energenata imao jači uticaj na inflaciju, povećanje kamatnih stopa će manje uticati na smanjenje inflacije i postoji veći rizik od recesije. 

U ovom trenutku rešenje za inflaciju u SAD verovatno jeste prvenstveno u domenu monetarne politike, dok bi u slučaju Evrope prvenstveno trebalo poraditi na rešavanju energetske krize. A pitanje je da li je tako nešto u ovom trenutku uopšte moguće bez dogovora sa Rusijom. 

Čak i najoptimističniji scenariji marginalizacije ruskih energenata u Evropi govore o tome da bi to bio višegodišnji proces, i da će za sobom imati posledice i po energetsku politiku (smanjenje proizvodnje struje iz gasa bez čega je teško ići u toliko najavljivanu energetsku tranziciju), ali i po konkurentnost evropske industrije koja se suočava sa rastućim proizvodnim troškovima.

Trenutno snabdevanje Evrope tečnim naftnim gasom sa Bliskog istoka i iz SAD deluje moguće, ali to je delimično i usled zaustavljanja kineske privrede zbog njihove nulte politike prema kovidu. Kada se kineska privreda ponovo bude otvorila to će dodati novi pritisak na tražnju i cene za gasom, i to sve u trenucima kada se zima opasno približava. 

Podrži Talas donacijom

Sve dok Srbija prati monetarnu politiku evrozone trenutnom politikom kursa, glavna determinanta inflacije kod nas biće situacija u evrozoni. Zbog toga možemo da se nadamo značajnijem usporavanju inflacije kod nas sve dok se u samoj evrozoni stanje ne promeni.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *