Foto:Canva
Dokazi o upotrebi kasetne municije od strane ruske vojske u Ukrajini izazvali su (još jednu) osudu Rusije od strane mnogih zemalja sveta, ali (za sada) ne i Srbije. Za razliku od drugih, “teških“ mera i političkih odluka, ovo je pitanje na kome bi Srbija morala da prelomi i osudi jedan deo poteza Rusije, ukoliko već nije spremna da se usaglasi u potpunosti sa sankcijama. Srbija mora, po pitanju kasetne municije, da stane ne na stranu Zapada već na svoju stranu, u odbranu svoje, pa i ukrajinske, teritorije od razornih posledica neselektivnog oružja.
Izveštaj organizacije Human Rights Watch o upotrebi kasetne municije od strane ruske vojske tokom invazije na Ukrajinu, čime se krši međunarodna Konvencija o zabrani upotrebe ovakvog tipa naoružanja zbog prekomerne upotrebe sile prema civilnom stanovništvu, polako počinje i dokumentovano da potvrđuje sve užase rata.
Uz različite oblike kršenja međunarodnog humanitarnog prava, korišćenje kasetnih bombi ostavlja nesrazmerne posledice smrti i povreda civilnog stanovništva i velike štete na civilnim objektima.
Veliki broj zemalja koje su i potpisnice konvencije o zabrani korišćenja kasetne municije osudile su Rusiju zbog ovoga, ali među njima nije i Srbija.
Rusija okreće glavu od dokaza o svojim zločinima
Izveštaj HRW iz maja ove godine, dokumentuje različite oblike kasetne muncije korišćene od strane Rusije u međunarodnom oružanom konfliktu u Ukrajini 2022. godine – barem šest različitih tipova korišćenih kasetnih bombi, hiljade civilnih žrtava, u barem osam od 24 oblasti Ukrajine.
Kasetnim bombama ruska vojska se do 10. maja služila se u gradovima Černihiv, Harkov, Nikolajev i Vuhledar, o čemu postoje izveštaji više nezavisnih posmatrača, a što je potvrdio i Human Rights Watch. Ovakva municija korišćena je u blizini škola, bolnica, i drugih civilnih objekata što stvar čini dodatno problematičnom jer se ne radi o vojnim ciljevima. Prema istraživanju HRW, kasetna municija koju je Rusija koristila u Ukrajini proizvedena je većim delom u 2021. godini, neposredno pred početak rata.
Na optužbe i dokaze za upotrebu kasetne municije, Rusija nije odgovorila ni negiranjem, već pozivanjem na slučaj NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.
NATO savez 1999. godine u bombardovanju Jugoslavije jeste koristio kasetnu municiju, ali po poslednji put, jer je nakon toga i pokrenuta rasprava o zabrani takvog tipa oružja, upravo zbog razornog dejstva po civile, zbog čega je i NATO bio oštro kritikovan.
Sa druge strane postoje i navodi medija da je Ukrajina koristila iste metode u Harkovu, ali ovo nije potvrđeno iz nezavisnih izvora.
Human Rights Watch pozvao je Rusiju da prestane sa ovakvim napadima, ali i opomenuo Ukrajinu da ovo nije dozvoljeni način odbrane, te ih pozvao da se pridruže Međunarodnoj konvenciji o zabrani upotrebe kasetne municije.
Zašto?
Decenije posledica za Ukrajinu
Kasetna municija – odnosno paketi bombi (manjih zrna) koja se prilikom ispaljivanja raspršuju – predstavlja neselektivno oružje koje ima razorno dejstvo na sve koji se nađu u širem okruženju pogođenom ovakvim bombama, a dodatna opasnost je od zaostalih bombi koje mogu eksplodirati i godinama, pa i decenijama kasnije.
Upotreba ovakvog oružja zabranjena je Konvencijom UN o kasetnoj municiji koja je doneta 2008, a stupila na snagu u avgustu 2010. godine. Konvenciju je do sada potpisalo 110 država. Ona propisuje zabranu svake upotrebe, skladištenja, proizvodnje i transfera kasetne municije.
Osim neposredne opasnosti po građane, ali i deminere, ovakvo oružje ostavlja posledice u vidu zagađenog tla što onemogućuje obradu i iskorišćavanje zemljišta i dovodi do daljeg osiromašenja stanovništva.
Na plodnom tlu Ukrajine, koje je hranilo veliki deo Evrope, ovo će takođe ostaviti decenije posledica i po završetku vojnih sukoba.
Rusija se ovde čak ni ne može optužiti i sankcionisati zbog nepridržavanja Konvencije s obzirom da konvenciju nikada nije ni potpisala (kao ni Ukrajina doduše). Ali čak i da može, iz svih do sada primenjenih mera – sankcija i osuda Rusije zbog agresije na Ukrajinu, vidimo da Rusku federaciju ovo ne zaustavlja u ratnim pretenzijama.
Za Ukrajinu bi, sa druge strane, bilo znatno korisnije da ovu Konveciju jeste prihvatila i ratifikovala, jer bi imala dodatne mehanizme u UN na raspolaganju za zagovaranje kaznenih mera protiv Rusije.
Zato je to i pouka, nažalost krvava, za druge zemlje koje se nisu odlučile na korak zabrane ovakvog naoružanja. Među njima je i Srbija.
Srbija treba da pošalje poruku mira
Korišćenje kasetne municije od strane Rusije u Ukrajini osudilo je barem 36 država, među kojima su kako najrazvijenije države sveta i potpisnice konvencije, tako i države iz regiona koje se takođe ubrajaju u one koje su zabranile ovakav vid ratovanja: Albanija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Rumunija. Na ovoj listi nema Srbije, koja je jedina država u regionu koja nije zabranila upotrebu kasetne municije a sama je, na svojoj teritoriji osetila i, još uvek ima tragove, ovakvog oružja.
U Srbiji danas postoji veliki broj zaostalih kasetnih bombi iz ovog perioda, od Sjenice, Tutina, Bujanovca, do Užica i Raške, odnosno na oko 2,5 miliona kvadratnih metara teritorije Srbije. Prema podacima iz 2017. 15.4 miliona metara kvadratnih Kosova prekriveno je ostacima kasetne municije.
A Srbija, poučena svojim iskustvom i traumama, nije se odlučila na korak zabrani ovakvo oružje, uz ranije obrazloženje da bi time „operativne sposobnosti vojske bile dramatično ugrožene“, jer Vojska Srbije nema pristup savremenom naoružanju kojim su druge zemlje zamenile kasetne bombe.
Sva eventualna opravdanja za Srbiju gube na značaju u kontekstu novog rata na tlu Evrope.
Simboličan gest – osuda Rusije zbog jednog parcijalnog dela metoda ratovanja (ako se već ne osuđuje celokupno dejstvo i uvode sankcije) – svrstao i Srbiju uz one koji razumeju užasna, razorna dejstva rata, posebno imajući u vidu da takva iskustva i sami građani Srbije itekako pamte.
Kao sledeći korak, potpisivanje Konvecije o zabrani upotrebe kasetne municije, za građane Srbije bi značilo da imaju pravo na pomoć žrtvama kasetne municije, kao i pravo na pomoć za uništenje uskladištene kasetne municije i čišćenje terena.
Paradoksalno je i to što je Srbija pokazala svest o značaju svih ovih odredbi Konvencije u trenutku dok se o njoj diskutovalo odnosno i sama je bila među velikim zagovornicima zabrane kasetne municije, a onda je na kraju nije potpisala.
Promeniti takav stav u ovom trenutku bila bi i poruka mira prema državama okruženja, a značila bi i da se kasetna municija kojom Srbija trenutno raspolaže ne može prodati i na taj način iskoristi za bilo koji drugi ratni sukob u svetu.
Srbiji nisu potrebni ultimatumi već podrška za sankcije Rusiji