Foto:UnSplash
Tokom maja MMF je doneo odluku da nakon perioda od pet godina promeni vrednost specijalnih prava vučenja (SDR). Na prvi pogled, ovo deluje kao važna vest, ali na drugi pogled u pitanju je samo mala korekcija u okviru načina kako se računa vrednost ovog finansijskog instrumenta.
Šta su specijalna prava vučenja?
SDR je vrsta fiktivne valute, tačnije valute koji se koristi samo kao računovodstvena jedinica, koja predstavlja pravo nad uplaćenim sredstvima u njihovim nacionalnim valutama koje države članice MMF-a drže kod ove međunarodne institucije. SDR se mogu menjati za nacionalne valute ili devizna sredstva, ali pravima vučenja mogu da raspolažu samo nacionalne vlade, ne i privatni sektor.
SDR su ustanovljene 1969. u trenutku kada je postalo evidentno da postoji manjak monetarnog zlata – nakon Drugog svetskog rata samo je američki dolar zadržao konvertibilnost prema zlatu, dok su ostale valute postale slobodno plivajuće ili vezane za dolar, ne više i za zlato (jer ga jednostavno više nisu imale, gotovo sve zlatne rezerve bile su prodate SAD za pokriće ratnih troškova i posleratne obnove).
SDR su u tom sistemu bile dobrodošle, jer se na tržištu osećao manjak deviza – veliki broj valuta nije bio još uvek konvertibilan, a ponuda američkih dolara bila je ograničena pošto su se SAD trudile da zadrže zlatni paritet i da stoga ne štampaju dolare više nego što imaju monetarne podloge. Međutim, već 1971. Niksonova administracija je ukinula zlatnu podlogu dolaru usled visokih budžetskih deficita zbog rata u Vijetnamu, što je u potpunosti obesmislilo ulogu SDR u međunarodnom finansijskom sistemu, pošto je sada ponuda dolara bila mnogo veća nego ranije.
Zbog toga su SDR duži period bile u zapećku; prilikom njihovog kreiranja bilo je pušteno u opticaj samo SDR u vrednosti od 9,3 milijardi USD, da bi se deceniju kasnije ova količina povećala za dodatnih 12,1 milijardi, što je sve bila kap u moru međunarodnih transakcija. Tek 2009. sa izbijanjem globalne finansijske krize SDR ponovo stupaju na scenu – MMF tada vrši novu alokaciju ovog instrumenta od 161,2 milijarde USD pa potom još dodatnih 21,4 milijarde USD – i to shodno uplaćenim sredstvima koje zemlje imaju pri MMF-u. Tokom 2011. emitovano je dodatnih 20,8 milijardi USD; ali 2021. sa izbijanjem krize došlo je do najvećeg emitovanja do sada, u vrednosti od 456,5 milijardi USD.
Svrha SDR jeste da služe kao deo deviznih rezervi zemljama koje ne emituju neku od svetskih valuta, kao što su američki dolar ili euro. MMF u svom statutu ima navedenu likvidnost međunarodnih plaćanja kao glavnu svrhu postojanja, a međunarodne transakcije ne mogu se sprovoditi bez deviznih instrumenata. Jer nažalost, valute kao što se srpski dinar, turska lira ili tajlandski baht nikome ne trebaju osim ako baš ne planirate da kupite nešto iz Srbije, Turske ili Tajlanda, pa se u razmeni koriste svetske valute.
Kada neka zemlja iskusi manjak deviznih rezervi, ona može da SDR koje joj je alocirao MMF zameni za neku od traženih svetskih valuta kod neke druge zemlje, a MMF u ovom slučaju služi kao posrednik, ali on može i da predloži ovakve transakcije unapred. Kada se stanje deviznih rezervi u zemlji koja je bila kupila SDR popravi (na primer, usled poboljšanja platnog bilansa) onda ta zemlja prodaje nazad SDR zemlji od koje ih je prethodno kupila).
Kako se određuje vrednost SDR?
Pošto su SDR fiktivna valuta, služe kao računovodstvena jedinica mere vrednosti, a ne koriste se u stvarnim transakcijama. Samim tim, njihova vrednost ne zavisi od ponude i tražnje na deviznom tržištu, kao što je u idealnom slučaju koje imaju fleksibilni devizni kurs. Vrednost SDR je od samog početka bila administrativno određena i bila posledica političke odluke: prilikom uvođenja 1 SDR vredela je 1 USD.
Od 1974. međutim vrednost SDR određuje se kao vrednost korpe valuta koje imaju najveće učešće u međunarodnoj valuti. Do 1981. u ovoj korpi bilo je 16 valuta, da bi od tada njihov broj bio smanjen na pet: američki dolar, britansku funtu, japanski jen, nemačku marku i francuski franak. Uvođenjem evra broj valuta je smanjen na četiri (jer su marka i franak postali evro), ali je on vraćen na pet tokom 2016. kada je kineski juan uključen u korpu.
U okviru date korpe, svaka valuta ima određeno procentualno učešće, zavisno od učešća te valute u međunarodnim transakcijama. Ovo procentualno učešće menja se na svakih pet godina. Tako da je promena vrednosti SDR samo redovna rekalkulacija učešća ovih valuta u SDR korpi, što je bilo odloženo u 2021. usled pandemije jer je ona imala veliki uticaj na trgovinska kretanja, a samim tim i na međunarodna plaćanja. Ovo procentualno učešće najlakše je posmatrati kao to da 100 jedinica SDR vredi kao zbor 43,38 USD, 29,31 EUR, 12,28 CHY, 7,59 JPY i 7,44 GBP. Konačni kurs SDR prema nekoj pojedinačnoj valuti, npr dolaru, zavisi od nivoa deviznog kursa ostalih valuta u ovoj korpi.
Korpa valuta za SDR od 2023. Izvor: MMF.U odnosu na prethodnu valuaciju iz 2016. nema velikih promena, malo je uvećana vrednost dolara i juana u korpi, nauštrb evra, jena i funte, ali su vrednosti u rangu 0,5-1,5 procentnog poena u odnosu na pređašnje vrednosti. Zbog toga i ne treba da nas čudi što je jedna ovakva vest prošla gotovo ispod radara: to ne dotiče privatni sektor, nego samo centralne banke i promene nisu bile toliko velike da imaju neke značajnije reperkusije na parametre kao što su visina deviznih rezervi ili nešto slično.
Glavni urednik Talasa