Foto: UnSplash
Otvoreni Balkan je najznačajniji regionalni politički projekat poslednjih godina i ova inicijativa nije u suprotnosti sa evropskim integracijama, poručeno je na prvom Open Balkan Forumu održanom 24. maja u Beogradu.
Inicijativa o kojoj se u regionu i van njega govori još od kraja 2019. godine (kada se zvala Mini Šengen) i dalje otvara mnoga pitanja. Većina njih tiču se usklađenosti sa procesom evropskih integracija odnosno interesa i podsticaja svih privreda regiona da izgrade jedinstveno regionalno tržište.
Kako je nastala ideja o Otvorenom Balkanu
Evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana još uvek su na dugačkom štapu. Sa jedne strane zato što zemlje regiona još uvek nisu dostigle zahtevane parametre vezano za funkcionalnost tržišne privrede, nivo demokratije te vladavine prava, a sa druge zato što ni zemlje EU nemaju više snažnu želju za povećanjem broja članica.
Unutrašnji problemi kao što su izlazak Velike Britanije, politički odnosi unutar EU, jačanje evroskepticizma kao i nesuglasice o razvoju EU institucija preuzeli su primat. To je postalo kristalno jasno kada je 2014. predsednik Evropske Komisije Žan Klod Junker izjavio da za vreme njegovog petogodišnjeg mandata sigurno neće biti novog proširenja. Zato se počelo razmišljati šta uraditi u međuvremenu, iz čega se rodila politička inicijativa zvana Berlinski proces, kroz koju bi se zemlje Zapadnog Balkana povezale sa EU, ali i međusobno, stvaranjem zajedničkog regionalnog tržišta.
Ova inicijativa je potekla iz EU, tačnije iz Nemačke, i prihvatile su je sve zemlje Zapadnog Balkana. Ali uskoro se videlo da su neke zemlje bile spremnije da ovakvu saradnju prošire i prodube. Ovaj novi proces koji se sada naziva Otvoreni Balkan, jedna je od retkih inicijativa koje su potekle iz samog regiona umesto izvan njega i nadogradnja su zajedničkog regionalnog tržišta.
Za sada su zemlje koje podržavaju ovu inicijativu pored Srbije (odakle je i potekla), još Albanija i Severna Makedonija, iako je ona osmišljena da obuhvati ceo region.
Smanjenje barijera u trgovini ne samo robom, već i uslugama, lakšem prelasku granica ne samo ka EU, nego i međusobno, i to bez pasoša već samo sa ličnim kartama, samo su neke od benefita koje sa sobom nosi Otvoreni Balkan. Cilj je stvaranje zajedničkog regionalnog ekonomskog prostora što će ubrzati ekonomski rast i region učiniti konkurentnijim za poslovanje kako inostranih tako i domaćih preduzeća.
Otvoreni Balkan nije u suprotnosti sa evropskim integracijama, već put do njih
Tomislav Momirović je na Open Balkan Forumu naglasio da dokle god postoje razmirice između zemalja – bilo političke ili ekonomske, one neće postati članice EU. Dodao je takođe da je Srbija u procesu pridruživanja EU već 21 godinu i da ne znamo kada ćemo se pridružiti, ali od nas zavisi da li ćemo napraviti odlučnije korake. Otvoreni Balkan je jedan od tih koraka.
Savetnik predsednika PKS, Nenad Đurđević i potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić smatraju da su evropske integracije i ova inicijativa komplementarni procesi, što pokazuje i podrška Šarla Mišela, predsednika Evropskog saveta. Što se tiče prigovora da regionalna inicijativa zamenjuje proces evropskih integracija, predsednik organizacije Multi Tuzla, Admir Čavalić, smatra da to nema smisla kao i da je to obmanjivanje javnosti.
“Zapadne diplomate podržavaju ovu inicijativu i ista bi bila sasvim normalna, bilo gde u svetu, izuzev kod nas zbog tragične prošlosti. Ovde se sve posmatra konspirativno – kao da postoji neka “kvaka“. Duboko sam ubeđen da ova inicijativa nadopunjuje CEFTU, rešava neke nedostatke iste, ubrzava proces ulaska zemalja Zapadnog Balkana u EU, pri tom čineći region stabilnijim”, kaže Čavalić.
Šta konkretno podrazumeva inicijativa Otvoreni Balkan?
Jedan od važnijih sporazuma iz ove inicijative tiče se stvaranja jedinstvenog tržišta radne snage tri potpisnice. Uz pomoć posebne lične karte svaki građanin zemlje članice imaće mogućnost da pristupi zajedničkom tržištu radne snage i dobije razne popuste – transportne, turističke, naglasio je Nenad Đurđević.
On je dodao da inicijativa podrazumeva harmonizaciju tržišta u pogledu plasmana i prometa prehrambenih proizvoda, smanjenje kontrole na prekograničnim prelazima kao i garanciju da kvalitet hrane u svim zemljama članicama bude na istom nivou.
Inicijativa međutim za sada ne podrazumeva stvaranje Carinske unije, a razlog tome je, kako smatra Suzana Grubješić, to što Srbija nije članica Svetske trgovinske organizacije zbog “populističkog“ Zakona o genetički modifikovanim organizmima iz 2008. godine.
Izazovi pred inicijativom i problem regionalne saradnje
Najveći izazovi u okviru inicijative su na planu postizanja ciljeva u adekvatno utvrđenim rokovima.
“Problem je usklađivanje administrativnih procedura, kapaciteta i finansijskih resursa da bi se stvari sprovele u sve tri države. Predlagali smo, kao komora, da je neophodno postojanje tela koje će se dnevno baviti sprovođenjem ovih sporazuma, jer smatramo da bez institucionalizacije nećemo imati rezultate na duže staze. Nadam se da će se formirati telo za konkretne probleme koji proizilaze iz implementacije sporazuma – to daje garanciju da ova inicijativa nije ad hoc kao neke druge do sada“, kaže Đurđević.
Grubješić smatra da postoji problem u konceptu regionalne saradnje.
“Do sada su inicijative dolazile iz EU čiji je ona bila pokrovitelj. To se odnosi na oko 90 odsto inicijativa. Neke su bile projektne, od najviše dve godine trajanja. Mali broj njih je zaista opstao. Međutim, ono što je dobro u ovoj inicijativi jeste to što ona kreće iz regiona. Svim ovim inicijativama nedostaje regionalno vlasništvo – ako se ne osećamo kao vlasnici, nego samo kao neko ko ih sprovodi uspeh je upitan“, smatra Grubješić.
Direktne strane investicije bi povećale BDP za jednu trećinu
Inicijativa Otvoreni Balkan može privući direktne strane investicije jer investitori vole veća i integrisanija tržišta, kako kaže Čavalić.
“Region Zapadnog Balkana je dosta jednostavnije brendirati kroz inicijativu Otvoreni Balkan, naročito u kontekstu privlačenja stranih direktnih investicija. Investitori vole veća, integrisana tržišta. Moramo razumeti da je ekonomski potencijal pojedinačnih zemalja veoma ograničen. Čak i region Zapadnog Balkana značajno zaostaje – uzmimo samo činjenicu da čitav region ima malo jači, nominalni BDP od jedne Slovačke. Sve ide u prilog tome da se nešto mora raditi, a liberalizacija ekonomije, međusobno otvaranje granica je prava stvar”, ističe Čavalić.
Grubješić je istakla da procene Svetske banke pokazuju da bi direktne strane investicije i regionalna ekonomska povezanost dovele do povećanja našeg BDP-a za jednu trećinu, jer bi se tako stvorio uslov za konkurenciju, kvalitetne investicije i visoke tehnologije.
Izvršna menadžerka organizacije Finance Think, Blagica Petreski smatra da se na inicijativu može gledati kao na napor ka liberalizaciji i eliminaciji barijera kao i obezbeđenju slobodnog kretanja robe, kapitala i ljudi. Kao glavni razlog uključenja u inicijativu vidi povećanje konkurentnosti i legalno tržište.
“Naše zemlje nisu previše konkurentne. Dva su načina kako bi inicijativa mogla da poveća konkurentnost – ukidanje granica i smanjenje carine – to će automatski smanjiti cene koje će firme morati da plate uključujući operativne troškove – čekanje na granicama, prolazak kroz dve različite administrativne procedure”, smatra Petreski.
Kao izazov ukidanja granica, međutim, javlja se pitanje koristi. Koliko će koristi svaka od država imati i da li to znači da će neke imati veće koristi od drugih?
Problemi u državama Zapadnog Balkana i otpori inicijativi
Naše zemlje nisu previše konkurente . Dva načina kako bi inicijativa mogla da poveća konkurentnost je kroz ukidanje granica i smanjenje carinе. То će automatski smanjiti troškove koje ćе firme morati da plate, а kojе uključuju operativne troškove – čekanje na granicama, prolazak kroz dve različite administrativne procedure.
Čavalić smatra da su otpori isključivo političke prirode.
“U jednom delu bosanskohercegovačke, crnogorske i verujem značajnom delu kosovske javnosti, postoji bojazan od dominacije jedne države – konkretno Srbije kao najveće države Zapadnog Balkana. Na prvu se misli na ekonomsku dominaciju, dok se u pozadini oseti i strah od projekta “Velike Srbije“, tačnije “Vučićeve Velike Srbijе“, kako se navodilo u pojedinim medijima u regionu. Zbog toga postoji potreba da se bolje modelira i transparentnije komunicira suština ove inicijative”, kaže Čavalić.
Ekonomski posmatrano, svi su na dobitku. Istorija ekonomske misli je davno sahranila protekcionističke teorije, što za posledicu ima globalizaciju, odnosno integraciju tržišta.
Petreski kaže da je U Severnoj Makedoniji velika nezaposlenost koja je najveća među mladim ljudima. Otvaranje Balkana i slobodno kretanje može biti važno za veliki broj ljudi koji nemaju šansu da nađu posao u svojim zemljama kao i prilika za mlade koji će moći da se specijalizuju.
Zašto BiH sebe još uvek ne vidi kao članicu?
Bosna i Hercegovina sebe još uvek ne vidi kao članicu ove inicijative, a kako bismo razumeli zašto, važno je napraviti razliku između privrede i politike – privrednici su za ovu inicijativu, u njoj vide šansu za vlastiti napredak. Sa druge strane, političari su oprezni.
“Kada je reč o privrednicima, matematika je jasna: Bosna i Hercegovina je druga najveća ekonomija u regionu Zapadnog Balkana, sa privredom koja je orijentisana na tržište poslovne potrošnje. To u perspektivi znači da bi privrednici maksimalno profitirali na ekonomskoj ekspanziji regiona, a koja je izvesna u narednim godinama. Svakako, ne treba fetišizirati značaj regiona jer oko 70% vanjskotrgovinskih aktivnosti Bosne i Hercegovine je vezano za tržište zemalja EU”, kaže Čavalić.
Bosanskohercegovačka ekonomija organski konvergira prema EU, ali nikada nije loše imati regionalno tržište podrške. Vezano za otpore, isti se odnose na ranije opisane, pre svega u kontekstu “Velike Srbije“.
“Bosna i Hercegovina ima veoma komplikovane sisteme političkog odlučivanja tako da postoji bojazan da bi država mogla postati delom Otvorenog Balkana, ali da, u slučaju neuspeha, ne bi mogla napustiti ovu inicijativu (zbog internog sistema odlučivanja). To nije slučaj kod ostalih država članica”, dodaje on.
Ako je za Bosnu i Hercegovinu npr. eventualni izlazak problem, onda se mora biti fleksibilan i napraviti sporazum na način da ova država automatski izlazi ako bilo koja druga država, iz jednog ili drugog razloga, napusti inicijativu. Slično tome treba pripremiti prilagođeni sporazum za Crnu Goru i Kosovo, čisto da se spuste političke strasti – ističe Čavalić.
Kako proširiti društveni dijalog i uključiti javnost?
Izbacivanje visoke politike i rivalstva je prvi korak. Narativ mora biti čisto ekonomski. Takođe, mora se o svim problemima otvoreno razgovarati, bez da se stavljaju pod tepih. To je dugoročno korisno.
Kada je reč o komunikaciji, potrebno je isticati ekonomski značaj integracije, te navoditi, već dokazanu, podršku međunarodne zajednice. To su dve ključne poruke koje treba da pridobiju širu javnost, a Open Balkan Forum je samo prvi korak na putu do bratstva zasnovanom na miru i trgovini.