Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: Canva

Rat u Ukrajini bi mogao da utiče na promenu percepcije Rusije u Srbiji. Još više bi mogao da se promeni utisak o Vladimiru Putinu koji je po istraživanjima javnog mnjenja bio najpopularniji političar u Srbiji. Ovih dana svedočimo i postepenoj promeni ruskog narativa koji kreiraju prorežimski tabloidi. Po prvi put na naslovnim stranama nema glorifikacije ruskog predsednika. Prvi put vidimo realnije sagledavanje srpsko-ruskih odnosa koji su lišeni ljubavi i bratstva. 

Da li onda možemo da očekujemo i promenu antizapadnog narativa koji je kreiran u medijima u Srbiji tokom poslednjih deset godina? Da li je uopšte moguće promeniti percepciju Amerike u Srbiji? Pitanje je koliko bi se slika Zapada oličena u Americi promenila čak i kada mediji ne bi kreirali antizapadne narative. Zašto Amerika tokom poslednjih dvadeset godina nije uspela da kreira pozitivnu sliku sebe u Srbiji? Ili zašto Srbi većinski nisu uspeli da promene svoj doživljaj Zapada?

 

 

Tokom trajanja rata u Ukrajini još jednom svedočimo pritiscima sa kojima je suočena Srbija, a koji se ovog puta tiču uvođenja sankcija Rusiji. Još jednom se od Srbije nešto traži, da se uskladi sa Zapadom. Ali se ne govori o tome šta bi Srbija mogla da dobije. U svakim pregovorima, koji god posao da sklapate, neophodno je da obe strane sa sastanka izađu sa utiskom da su nešto dobile. U javnosti se često stiče utisak da se od Srbije stalno nešto traži, a da zauzvrat ništa ne dobija. Takav utisak više postoji kad je reč o odnosima Srbije i EU, nego o saradnji sa Rusijom ili Kinom. Međutim, nije to glavni niti jedini razlog zbog kojeg građani Srbije imaju takav odnos prema Zapadu. 

Često se kaže kako je Srbima srce uz Rusiju, a racio na Zapadu. Odnosno da svi znaju odakle novac dolazi, ali da je emotivna veza jača sa Rusijom. Ova mnogo puta korišćena rečenica važna je za razumevanje odnosa Srbije i Rusije i Srbije i Zapada. Iako su odnosi između država bazirani na interesima, emocije igraju bitnu ulogu za razumevanje odnosa prema nekoj državi ili za razumevanje pozicije jednog naroda.

Kod građana Srbije postoji nagomilana frustracija politikom Zapada. Zato bi svaka nova frustracija ili poniženje dugoročno determinisalo odnos Srba prema Zapadu. Umesto toga, građanima je potrebna nada i mogućnost da veruju da zaista jesu uvaženi takmičari sa ostatkom sveta. Ali za to nije dovoljno samo da nam se govori da jesmo svet ili da nam je budućnost evropska. U srpskom društvu je neophodno pokrenuti ciklus pozitivnih emocija. Iz dosadašnjih frustracija proizilazi i doživljaj Zapada. 

 

 

Raspad Jugoslavije, rat na Kosovu, bombardovanje, hapšenje ratnih zločinaca, haški tribunal, proglašenje nezavisnosti Kosova, politika uslovljavanja Srbije u pristupnim pregovorima sa EU – sve su to izvori frustracije građana Srbije. Za svaku od ovih stvari građani većinski vezuju Zapad. Ako emocije pokazuju koliko neki narod veruje u sebe, onda bi moralo da se kaže i koje emocije preovlađuju. Ovde se odgovornost za sve loše prebacuje na drugog, a za nedostatak nade se isto okrivljuje drugi – onaj koji se u prošlosti loše poneo prema vama. U Srbiji postoji ogroman kontrast između glorifikovane prošlosti i frustrirajuće sadašnjosti što vodi u osećanje poniženja. 

Da bi se osećaj poniženja prevazišao, neophodno je da se razume odakle ono dolazi. U atmosferi gubitka samopouzdanja i frustracije neophodno je pronaći nadu kako bi društvo moglo da ide napred. Poniženje može da bude prisutno svuda, ali je pitanje da li postoji nada koja čini poniženje motivišućim faktorom da se ono savlada. Ako nema nade onda frustracija raste bez ideje da stvari mogu da se menjaju na bolje. 

Podrži Talas donacijom

Da ne bude zabune, građani nisu frustrirani samo politikom Zapada, već i korupcijom, kriminalom i svim ostalim boljkama srpskog društva. Ali, kada govorimo o međunarodnim odnosima ovde je najlakše ubediti ljude da je Zapad kriv. Zato Amerika i ne uspeva da promeni sliku sebe u Srbiji jer je ta promena percepcije neophodna na globalnom nivou. To više nije pitanje za Srbiju, ali dok se ta promena ne desi postoji ono što jeste izvodljivo. Sada je trenutak da Srbija u pregovorima sa Zapadom izađe sa nečim umesto praznih ruku. Neophodno je pronaći nadu i prevazići osećaj poniženja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *