Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto:UnSplash

Kada pogledamo samo podatke sa tržišta rada, napredak na polju suzbijanja nezaposlenosti zaista deluje impozantno. Nezaposlenost je više nego prepolovljena tokom prethodne decenije. 

Određeni analitičari kažu da je ovo posledica prvenstveno visokog iseljavanja u inostranstvo, naročito mladih, čime se nezaposlenost veštački smanjuje jer je manji kontingent radne snage. Ali na ovo jednostavno treba dodati i nedovoljnu stopu zamene – zbog niske stope fertiliteta, nove generacije koje ulaze na tržište rada su malobrojnije od starijih generacija koje sa tržišta rada izlaze odlaskom u penziju. 

 

 

Nijedan od ovih trendova – smanjivanje radnog kontingenta, ekonomski rast i iseljavanje – nisu jedini pojedinačni razlog za smanjenje nezaposlenosti, već je to njihov zajednički efekat. To nikako ne znači da je stanje u Srbiji odlično, prvenstveno zato što postoji skrivena nezaposlenost koja se ne vidi u zvaničnoj statistici.  

Kako se tačno meri nezaposlenost? Kako da odredimo tzv. subjektivnu nezaposlenost i kolika je zapravo prikrivena nezaposlenost u Srbiji? 

 

Stopa zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji. Izvor: Anketa o radnoj snazi.

 

Kako se meri nezaposlenost?

Prema međunarodnim standardima, nezaposlenost se ne meri prostim sabiranjem ljudi koji su se prijavili na biro da traže posao. Neki od tih ljudi već rade neprijavljeno (stopa neformalnog rada u Srbiji kao i u celom regionu je prilično visoka najviše da bi se izbeglo plaćanje socijalnih doprinosa i poreza) a neki od njih su se prijavili samo da bi primali neke benefite (kao zdravstveno osiguranje) iako ne traže posao, na primer zbog porodičnih razloga.

Meri se putem anketiranja – na nacionalno reprezentativnom uzorku koji čini nekoliko hiljada domaćinstava dobijaju se odgovori vezani za aktivnosti na tržištu rada, i oni se potom ekstrapoliraju na celu populaciju.

Definicije zaposlenosti i nezaposlenosti su prilično rastegljive – pod nezaposlenima se smatraju samo oni koji su aktivno tražili posao u prethodnih meseca dana, što veliki broj ljudi koji su obeshrabreni da nađu posao ne računa kao nezaposlene iako bi oni želeli da rade ako im se pruži takva mogućnost.

 

 

Sa druge strane, pod zaposlenima se smatraju i oni koji su tokom prethodne nedelje radili barem jedan sat za neki prihod (uključujući i u naturi) ali i neplaćeni porodični radnici, što često dosta odudara od standardnog razumevanja zaposlenosti.

Drugim rečima, ako student sa Filološkog fakulteta održi dva školska časa engleskom komšijskom detetu, i u znak zahvalnosti komšinica mu spremi tortu, ovaj student će se računati kao zaposlen.

Takođe, ako bolje rodi voće, pa roditelji pozovu decu da im pomognu da oberu voćnjak jer ima nešto više posla, ona će se računati kao da su zaposlena. Domaća statistika samo prati međunarodnu metodologiju. Ni političari u inostranstvu ne vole visoke stope nezaposlenosti, ne samo oni srpski, tako ovakve smernice koje stanje prikazuju boljim nego što ono stvarno jeste ne treba da nas puno iznenađuju.

Subjektivna nezaposlenost 2,5 puta veća od zvanične

Stanje na tržištu rada potpuno drugačije opisuje subjektivna mera nezaposlenosti, koja obuhvata sve ljude koji sami sebe opisuju kao nezaposlene. To su ne samo stvarno nezaposleni – oni koji nemaju posao ali ga aktivno traže – već i oni iz drugih kategorija koje zvanična statistika smatra zaposlenima ili neaktivnima.

Neplaćeni pomažući članovi domaćinstava, oni koji su radno aktivni mali broj časova tokom nedelje, ili oni koji su nezaposleni ali su prestali da aktivno traže posao jer su obeshrabreni pošto već dugo ne mogu da ga pronađu, ili oni koji ne mogu da rade jer se brinu oko dece ili drugih članova porodice, te penzioneri koji žele da nastave sa radom ili oni koji rade samo po privremenim ili povremenim poslovima a nisu u stalnom radnom odnosu, te oni koji rade mali broj radni časova nedeljno.

To su sve ljudi koji sebe često mogu smatrati nezaposlenima, iako ih tako zvanična statistika ne posmatra. Da mera subjektivne nezaposlenosti nije suluda mera prilikom ocene stanja na tržištu rada, govori i to da nezaposlenima sebe smatra ukupno 872.600 ljudi što je 2,5 puta više nego što iznosi zvanični broj nezaposlenih. Ona nam govori da je stanje na tržištu rada, iako bolje nego pre 10 godina, i dalje prilično teško, naročito u slučaju onih sa nižim kvalifikacijama, onih koji žive van velikih gradova ili onih koji su stariji.

Broj nezaposlenih i subjektivno nezaposlenih (u 000). Izvor: Anketa o radnoj snazi.

Stvarna, a skrivena nezaposlenost: 15,5% umesto 11%

Podaci o subjektivnoj nezaposlenosti govore da postoji visoka skrivena nezaposlenost. Pošto se subjektivno nezaposlenima smatraju i oni koje statistika smatra zaposlenima, nezaposlenima i neaktivnima, prilično je teško oceniti pravu stopu nezaposlenosti, jer nema podataka o tome kako se ove kategorije radnika preklapaju. Moguće je zato lako izračunati skrivenu nezaposlenost, jer imamo podatke o ljudima koji žele da rade i mogu da počnu sa poslom ako im se za tim ukaže prilika.

Ovo su obeshrabreni radnici koje statistika smatra neaktivnima jer tokom prethodne 4 nedelje nisu aktivno tražili posao, a njih u zemlji ima 169.500. Ako bi i njih uključili među nezaposlene, onda bi trenutna stopa nezaposlenosti skočila sa zvaničnih 11% na 15,5%, a broj nezaposlenih sa 352.400 na 521.900. Drugim rečima, nezaposlenost bi porasla za gotovo polovinu sadašnje vrednosti.

Tu je i posebna grupa potencijalnih radnika, onih koji žele ali ne mogu da rade, najčešće zbog lične bolesti ili zbog toga što se staraju o članu bliske porodice (maloj deci, ili starim ljudima), njih ukupno 68.200. Radni potencijal ovih ljudi bio bi oslobođen uz bolji sistem zdravstvene i socijalne zaštite, kao što su preventivni pregledi i brzo uspostavljanje dijagnoze i početak terapije, ali i otvaranje dovoljnog broja mesta u vrtićima ili staračkim domovima.

Podrži Talas donacijom

Ali i radnici koji rade nizak broj radnih časova: 21.100 ljudi radi manje od 15 časova na nedeljnom nivou a njih 150.600 rade od 15 – 35 radnih časova.

Sve ovo nam govori da je stanje na tržištu rada veoma daleko od ružičaste. Da bi broj nezaposlenih zaista odgovarao onom koji je prikazan u zvaničnoj statistici, Srbiji je potrebno još pola miliona novih kvalitetnih radnih mesta. A preduslov za tako nešto jeste drugačiji razvojni model koji se neće bazirati samo na investicijama u infrastrukturu i nekretnine, kao i privlačenje inostranih kompanija, već onaj koji će veći akcenat staviti na razvoj malih domaćih preduzeća i privatne investicije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *