Foto: UnSplash
“I šta ćeš posle?” jedno je od najstresnijih pitanja koje možete postaviti nekom ko upisuje ili završava fakultet. Suočeni sa beskrajno karijernih puteva i opcija, teško je znati sa sigurnošću da je naš izbor ispravan, a ako uz to dodate nepovoljno tržište rada i ekonomsku nesigurnost, razmišljanje o idealnom poslu postaje još stresnije.
U moru karijernih saveta, knjiga američkog profesora Kala Njuporta (Cal Newport) odskače po zdravorazumskim i praktičnim smernicama za razmišljanje o karijeri koja bi nas usrećila. Knjiga So Good They Can’t Ignore You (“Toliko dobri da vas ne mogu ignorisati”) iz 2012. godine predstavlja radikalnu suprotnost ideji da treba slušati svoje srce prilikom odabira posla i predlaže drugačiji pristup – postanite retki i nezamenljivi, pa će uživanje u poslu doći samo od sebe.
Autonomija, kompetentnost i ljudi – ključ za sreću na poslu
Kal Njuport je poznato i zvučno ime u svetu produktivnosti i minimalizma. Nakon doktorata iz oblasti informatike na američkom Masačusetskom tehnološkom institutu, jednom od najprestižnijih na svetu, Njuport je postao profesor na poznatom Univerzitetu u Džordžtaunu.
Deep Work (2016) je knjiga po kojoj je verovatno najpoznatiji, a u pitanju je bestseler koji se bazira na dosta jednostavnoj premisi: jedini način za fokus jeste da se udaljimo od svega što nam odvlači pažnju. Knjiga So Good They Cant Ignore You nastala je u trenutku kada je Njuport bio pred prvom velikom karijernom odlukom, pa je stoga odlučio da intervjuiše ljude sa interesantnim karijerama.
Prvi zaključak koji Njuport deli sa čitaocima odstupa od kliše karijernog saveta “Prati svoju strast“. Iako deluje prirodno da se prilikom odabira karijere vodimo interesovanjima i strastima koje prirodno imamo, šta da radimo ukoliko nemamo prirodno izražena interesovanja?
Ako izuzmemo tenisere, muzičare i slikare, većina nas nema strast prema određenom poslu koja u nama postoji još od malena. Još gore, šta ako ono oko čega smo strastveni nije nešto što možemo monetizovati? Dodatno, česti su i slučajevi gde stvari koje volimo da radimo u svoje slobodno vreme postanu naporne i neprivlačne u trenutku kada postanu posao.
Umesto strasti, šta nas zapravo čini srećnim na poslu? Njuport, pozivajući se na teoriju samoodređenja, ističe da su neophodni faktori autonomija, osećaj povezanosti sa kolegama i kompetentnost. Autonomija se odnosi na mogućnost da kontrolišemo kako će naš radni dan izgledati, a ukoliko ste ikad radili u kancelariji znate koliko je važna povezanost sa kolegama.
Kompetentnost je naročito važna i ona nije povezana sa tim da li osećamo strast kad dođemo na posao. Strast prema poslu često se razvija vremenom i iskustvom – ukoliko postanemo bolji u svom poslu povećava se i naše zadovoljstvo. Za razliku od strasti (koju većina nas nema), kompetentnost je moguće postići šta god da radimo, ukoliko smo spremni da uložimo vreme i trud.
Postani redak i nezamenljiv u svemu što radiš
Pošto strast očigledno nije najbolji način da odaberemo svoju karijeru, Njuport predlaže alternativni način razmišljanja.
Umesto fokusa na to šta mi volimo i želimo, fokus treba usmeriti na veštine koje možemo da ponudimo svetu. Ako samo jurimo za onim što mi mislimo da želimo da radimo, polazimo iz fundamentalno egoistične i sebične perspektive, zaboravljajući da je to nebitno ukoliko nemamo šta da pružimo.
Većina ljudi koja uživa u svom poslu provela je godine usavršavajući svoje veštine i svesno vežbajući. Ovo nije pravilo samo za poslove u kojima je vežbanje neophodno (npr. profesionalno bavljenje sportom), već za svaki posao, pa makar on uključivao kuckanje na tastaturi.
Njuport ovo naziva zanatskim stavom u kojem smo okrenuti na usavršavanje svog zanata. Njuport ipak ističe da i ovde postoje ograničenja: zanatski stav ne pomaže ako radite posao koji ne pruža šansu za sticanje retkih i vrednih veština ili se posao fokusira na nešto što vidimo kao beskorisno.
Kada usavršimo svoje veštine, tada stižemo karijerni kapital, ističe Njuport. Kako razvijamo svoje veštine tako postajemo retki i nezamenljivi, što nam omogućava da zapravo diktiramo šta radimo, kako radimo i na koji način organizujemo svoj posao.
Prateći osnovni ekonomski zakon ponude i potražnje, ljudi sa veštinama koje su retke i vredne uvek su traženi i poslodavci će učini sve da ih ne izgube. Cilj je postati toliko dobar da vas ne mogu ignorisati.
Njuport u knjizi pruža i strategije za sticanje i upotrebu karijernog kapitala koji smo stekli, kao i za stvaranje šire poslovne misije. Sve ovo čini So Good They Can’t Ignore You korisnim priručnikom za sve koji žele više od svog posla.
Kroz mnogobrojne primere izuzetno uspešnih ljudi, Njuport prikazuje da se jedinstvene karijere stvaraju korak po korak i da ne zahtevaju veliku strast na samom početku. Za sve nas sa mnogo interesovanja, ali bez izraženih strasti, Njuportova knjiga je velika uteha i izvor korisnih saveta. U svetu gde precenjujemo strast, svi koji se fokusiraju na svoje veštine gotovo sigurno će uspeti.