Aleksandar Milošević

Urednik ekonomije u Danasu

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto:UnSplash

Jedan pogled na Pink i Hepi televiziju, jedno veče na beogradskim splavovima, bilo koja naslovnica tabloida i čovek bi teško mogao da se odupre porivu da na pitanje iz naslova bez trunke dvoumljenja odgovori odrečno.

Pa ipak, podaci govore drugačije. Da, tačno je da vam fakultet neće obavezno doneti zlatni porše da ga slupate kao onom momku koji troši tatine pare, niti crveni ferari da ga parkirate na mestu za invalide kao Tamara Đurić (ako ne znate ko je, očito ne gledate Pink i Hepi i ne čitate tabloide), ali će vam omogućiti da živite bolje od velike većine ljudi u ovoj zemlji. I to dovoljno bolje, da ćete – ako nije preterana jeres – čak živeti dobro. Barem strogo finansijski.

 

 

Dakle, ako vam kockice nisu dodelile roditelje koji su – rečima Duška Radovića – toliko siromašni da nisu imali ništa da vam daju sem novca, i nemate talenta i volje da se bavite onim poslovima koji su gospođici Đurić doneli ferari, ubedljivo najsigurniji put ka udobnom životu su sve petice u školi.

Šta kažu brojke?

Prema upravo objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku, lica sa osnovnom školom ili manje u proseku zarađuju 39.455 dinara. Lica sa fakultetom ili više primaju 97.958 dinara. To je skoro dva ipo puta više, što bi trebalo da dovoljno glasno govori u prilog tezi da se i kod nas obrazovanje ipak ceni.

Štaviše, ako bismo pogledali evropsku definiciju niske zarade, koja se određuje kao dve trećine medijane, videli bismo da je ta plata od nekih 33.000 dinara prilično blizu prosečnoj zaradi niskoobrazovanih u Srbiji (39.455 dinara), a izrazito daleko od prosečne plate ljudi koji imaju fakultet. I to čak bez uzimanja u obzir činjenice da niži stepen obrazovanja sa sobom nosi veći rizik od nezaposlenosti, lošije radne uslove, teže poslove i rad na crno, što situaciju u stvarnosti čini znatno gorom nego što pokazuje ova statistika.

Međutim, nije fakultet jedini put do relativno pristojne zarade. Srednja škola donosi platu od 57.470 dinara, ali samo godinu dana više od toga –  ono što se zove majstorsko ili specijalističko obrazovanje posle srednje škole donosi 70.300 dinara.

Toliko o pozitivnim stranama koje pokazuje prosek. Iza proseka, međutim, kriju se velike razlike u platama muškaraca i žena, koje se ne mogu opravdati ni kvalifikacijama ni radnim delatnostima. Opšte uzev, muškarci zarađuju 13,7 odsto više nego žene. Ali, već muškarci sa tri godine srednje škole zarađuju 23 odsto više nego žene sa istim obrazovanjem. Kod visoko obrazovanih, razlika je još veća 33,5 odsto u korist muškaraca. Trećina plate.

 

 

Ali, ide još gore. U Beogradu, gde su plate najveće i gde ima najviše visokoobrazovanih, muškarci koji su završili fakultet ili više od toga zarađuju 151.575 dinara, dok žene istog obrazovanja primaju samo 104.549 dinara. To je razlika od 45 odsto.

Kako opravdati to što će kad završe fakultet, kolege primati skoro pola plate više od koleginica? Na 40 godina radnog veka, to je 20 godina plate više.

Nauka za platni jaz među polovima nudi razna objašnjenja: od čiste diskriminacije, preko toga da žene teže manje plaćenim delatnostima u odnosu na muškarce (vaspitačice ili medicinske sestre, naspram policajaca, građevinaca, majstora), nedostatka ambicije i agresivnosti kod žena pa sve do cene materinstva, koje ženama zbog trudničkog i porodiljskog bolovanja oduzima ključne godine za napredak u karijeri zbog čega gube korak za svojim muškim kolegama.

Podrži Talas donacijom

Ne postoji definitivna analiza koja bi pokazala šta je po sredi u Srbiji, ali je jasno da zbog ovog jaza gube svi. Društvo najbrže napreduje onda kada svi njegovi članovi imaju iste šanse da razviju svoje kapacitete. Tek tada oni sa najvećim potencijalom dolaze na najodgovornije pozicije, umesto da bude obratno, da oni sa nižim sposobnostima dobijaju visoke funkcije usled manje konkurencije, do koje dolazi zbog prepreka s kojima se suočavaju oni koji su imali manje sreće te se rodili u “pogrešnoj” porodici, “pogrešnom” gradu “pogrešnoj” naciji i “pogrešnom” polu. Tek kada budemo minimizirali ove “eksterne” prepreke, tek tada ćemo imati najbolje hirurge, najbolje inženjere, najbolje nastavnike, najbolje medicinske sestre i policajce. Tek tada ćemo imati meritokratiju.

*Stavovi izneti u ovom tekstu su lični stav autora i ne predstavljaju stavove dnevnog lista Danas. 

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *